sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

I sa Marsa i sa Venere

petak, 23.11.2012. u 12:00
И директорка и мајка: Маргит Валсо

Od našeg specijalnog izveštača

Oslo – Mora da nešto nije u redu sa Norvežankama ili sa našim balkanskim muškarcima. Tek, po pravilu, brak sklopljen između Srbina i Nordijke brzo puca. A kada se Srpkinja uda za Norvežanina – oni žive u ljubavi i prijateljstvu dok ih smrt ne rastavi. Kao svako pravilo i ovo ima svetle izuzetke, ali će vam ono malo Balkanaca koji žive na severu Evrope ukazivati na nepokorne Norvežanke koje nisu spremne da svom mužu peglaju košulje, kuvaju ručak, ili odgajaju decu, dok on gleda utakmicu.

Norveška odavno prednjači u naporima da uz sve ostale ravnopravnosti postigne i potpunu jednakost među polovima. Još je Isidora Sekulić u „Pismima iz Norveške” zapazila razliku između Norvežanki i žena u drugim zemljama po kojima je putovala. Ona sa čuđenjem beleži da su norveške „stare devojke” u „pozorištu i na koncertu na najboljim mestima… najlepše odevene… najboljim nakitom zakićene… putuju po svetu… znaju  jezike, nauke i veštine… imaju vremena i novca da budu svuda i na svakom mestu…” One, dodaje hroničarka u putopisu, nisu „ni prezrene ni nesrećne” i nisu „komične figure društva”.

Sto godina posle Isidore Sekulić, Norveška još nije zadovoljna statusom svojih žena i njihovo unapređenje na društvenoj lestvici podupire nizom novih zakona. Sedam godina pošto je ozakonjena norma da u državnim i privatnim kompanijama bar 40 odsto žena mora da zauzima najviše položaje, javna preduzeća su tu kvotu ispunila, ali privatnici još oklevaju da kormilo firme prepuste ženskom polu (17 odsto).

Prva žena premijerka Norveške Gro Harlem Bruntland sastavila je vladu (1986) sa rekordnim brojem žena (osam ministarki od 19 članova kabineta). Od tada nijedna vlada nije imala manje od 40 odsto ministarki.

Tamnoputa Norvežanka Hadija Tadžik (29), pakistanskog porekla, postala je pre dva meseca ministarka kulture, kao prva članica norveškog kabineta muslimanske veroispovesti.

Strateškom cilju potpune ravnopravnosti polova niko se u ovoj zemlji ne izruguje niti je njegovo ispunjavanje skopčano sa nezgrapnim naturenim ženskim nameštenjima. Naprotiv. Opšte je prihvaćeno mišljenje da će se zahvaljujući kvalifikovanim ženama, njihovim radnim i pregovaračkim sposobnostima, lakše prebroditi buduće vreme kada naftne rezerve presuše. Još je nedovoljno iskorišćen ženski kapital i u diskretnoj diplomatiji posredovanja u rešavanju svetskih konflikata, u čemu Oslo drži svetski primat.

Margit Valso, majka dve male kćerke, direktorka Norle, institucije koja uz podršku iz budžeta promoviše norvešku književnost i teorijsku literaturu u svetu, kaže da su noviji zakoni u porodičnom pravu olakšali njeno profesionalno usavršavanje. Porodica i podela poslova se, kako smatra, izmenila za samo nekoliko godina otkad je uvedeno obavezno tromesečno porodiljsko odsustvo za muškarce. „Ukoliko muškarac neće da iskoristi ovo plaćeno odsustvo, on ne može da ga prenese na ženu koja već ima svoju kvotu od godinu dana. Neverovatno koliko je ovaj zakon izmenio sliku porodice. Danas vidimo očeve kako sa svojim muškim kolegama izlaze u park sa kolicima, previjaju bebe, drže ih u naručju… Kad odem na službeni put, mirna sam, jer znam da su deca na sigurnom i da moj suprug zna da ih uspava, nahrani, okupa…”

Nije, naravno, sve u propisima i kvotama, mnoge navike su urođene ili su odraz generacijskoj vaspitanja. Niko od mojih sagovornika ili sagovornica u Oslu nema sekretaricu, a tek o kafe kuvaricama ne bi moglo u nordijskim uslovima ni da se sanja. Šefica Margit Valso sama pali kuvalo, a kada voda provri, tu na stolu su kesice i sa kafom i sa čajem. Samoposluživanje je sastavni deo svakog susreta sa ambasadorima, direktorima, ministrima ili bankarima. Sve što nađeš na norveškom stolu, možeš da prisvojiš ako se malo potrudiš. Potrčko, bilo kog da je pola, ne postoji.

Margit Valso uspela je da uz decu i posao napiše svoj prvi roman. „Dragi Voltere” je istorijska fikcija o matematičarki Emili di Šatle i njenoj strastvenoj vezi sa Volterom. Kritika je povoljno ocenila njen prvenac, pa planira nove radove. Ponekad joj je raspored zgusnut, ali ipak uspeva da nađe vremena za sve.

Norvežani se u odnosu na ovozemaljski svet i inače često ponašaju kao da su pali sa neke druge planete. Sa Marsa ili Venere, svejedno. Heming Olosen, dugogodišnji poslanik u parlamentu, i lider najveće nevladine organizacije „Ne EU” u Norveškoj, očigledno je sa Venere. On je odlučio da njegovo troje dece nose ženino prezime Torkildson. Bilo bi suviše dugačko da imaju oba prezimena, kaže Olosen. Bez obzira što ispada kao da mu i nisu neki rod – i oni i unučići vole svoga oca i dedu najviše na svetu.

Šta bi na sve ovo rekla Isidora Sekulić, kad se i savremenici iščuđavaju norveškom zaturanju muškaraca.

Zorana Šuvaković  

(Sutra: Penzije i za treći milenijum) 


Komentari13
45953
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

malo bez veze
@ Simon Simonovic, ako odes u Norvesku onda nije po Srpskom nego Norveskom. Kome se ne svidja moze da se vrati. I ne ogovaraj. Ima puno,puno vise i dobrih i postenih ljudi. Crnih ovaca, ima svuda u svetu!!!
malo bez veze
Stvarno ne znam dokle ce vasi komentari sve nas sramotiti? Naravno, svuda u celom svetu ima lenstina i ne radnika, nismo svi isti, pa ni u Srbiji. Ta su vremena odavno prosla. U danasnje vreme rade porodice zajedno od roditelja do dece. Samo tako moze da se zivi i prezivi.
stojkovic
Norvezanka ostavi troje dece kuci da ih suprug cuva a ona sa drugaricama subotom uvece pravac kafic i pijancenje do zore. To pravi srbin trpeti nemoze, a mutavi norvezanin naravno da moze. E zato brak izmedju srbina i nordijke ,,puca,,. A inace norvezani nisu uopste veliki radnici, proizvodnju im na ledjima nose stranci. Uostalom treba ziveti u Norveskoj, druziti se sa njima da bi se procitali ko su i kakvi su. Losi nisu ali nisu ni dobri, interes je u pitanju kao i drugde. Dok si nekom potreban i zavrsavas mu poslove i donosis profit u redu je, u suprotnom niko si i nista. Manje vise isto ko u Srbiji stim sto su oni bili srecniji, nasli nafte i sada eksperimentisu, verujem da ce kroz par godina kod njih na svet bebe donositi TATE. E dotad ja tamo ostati necu.
Djile Drndic
"Тек, по правилу, брак склопљен између Србина и Нордијке брзо пуца. А када се Српкиња уда за Норвежанина – они живе у љубави и пријатељству док их смрт не растави." Pa, problem je u srpskom muskarcu. To je ocigledno iz komentara na ovom sajtu, gde su komentari puni mrznje, nipodastavanja, prezira prema drugima, i puni prepotentnosti, "slavne istorije" i raznoraznih kompleksa. Takvi su nas i stavili u zabokrecinu poslednjih 20-tak godina, iz koje se nikad necemo izvuci.
Djura
More niko ne moze da zadovolji Nordijke ko sto moze Srbin i zato nas one vole.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja