sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 24.11.2012. u 15:00 Zorana Šuvaković

Penzije i za četvrti milenijum

Профит од енергената преноси се у инвестициони фонд за сигурнију будућност

Od našeg specijalnog izveštača

Oslo – Evropa je na raskrsnici, da li da zadrži državu socijalnog blagostanja ili da se zbog krize odrekne svoje prepoznatljive suštine. Norveška nema tu dilemu.

Njihova muka je suprotne prirode. Otkako su pre četrdeset godina prvi bareli nafte i gasa počeli da se vade sa dna mora, nacija strahuje da će je miris tečnog zlata omađijati. Da će poneseni ogromnim profitom zanemariti sve ostale privredne grane, dopustiti da se stvore velike imovinske razlike, izgubiti svoju tako cenjenu samobitnost, postati lenji i nezainteresovani. Jednostavno, da će ih stići kletva naftonosnih zemalja u kojima većina sve lošije živi dok se profit od energenata pretače u džepove šeika i bonuse menadžera multinacionalnih korporacija.

Nacija je na vreme uključila sve osigurače da ih ova kletva ne sustigne: njihov globalni investicioni fond, sazdan od energentskog profita, u ovoj godini narastao je za još 30 milijardi dolara. Iako u toj kasici-prasici, koja veštim investicijama sebe oplođuje, imaju već blizu 600 milijardi dolara, ova pozamašna suma se ne pušta u opticaj.

 Po širokom opštepartijskom i narodnom dogovoru, fond do daljeg neće biti okrnjen. To je ogromni norveški sef, kutija maksimalne transparentnosti u koju svako kad god hoće može virtualno da zaviri. Ali je predata u vešte ruke najboljih stručnjaka u Ministarstvu finansija koji ga koriste za kupovinu akcija. Deonice norveškog fonda su ugrađene u osam hiljada najjačih kompanija na svetu.

Ovu jednostavnu nacionalnu filozofiju spremno će vam objasniti svaki pojedinac iz stručnog tehnokratskog tima zaduženog da u ime svih Norvežana upravlja fondom.

„Pa kad ćete već jednom početi da ga trošite”, bilo je pitanje koje sam postavila u kancelariji etičkog saveta penzionog fonda.

Ljudi koji upravljaju ovom kasom nalaze se u zdanjima vlade čiji pojedini delovi su još neupotrebljivi posle strahovite eksplozije koju je podmetnuo Andre Brejvik, pre nego što je svoj krvavi pir prebacio na ostrvo Utoju ubivši sedamdesetoro dece.

Kancelarije ministarstava brojnih odbora izmeštene su najčešće u one delove ove široke višespratnice koju Brejvik nije uspeo da razori. Selidba usled strahovitog događaja nije unela pometnju u rad bilo kog ministarstva pa ni finansijskog.

Ipak, pitanje o početku trošenja stalno rastućeg fonda ostaje bez očekivanog konkretnog odgovora.

„Zato što je njegov cilj da se iz naftnog profita osigura stabilni temelj za budućnost i generacije koje dolaze, ne mogu vam reći kad će i da li će uopšte ikada glavnica početi da se troši”, kaže energična Eli Lund koja je na čelu etičkog saveta ovog fonda.

Ona objašnjava da je njihova prevashodna obaveza da „obezbede trajni i čvrst finansijski priliv koji se dobija pametnim investicijama”.

„To je jedini način da buduće generacije uživaju u blagodetima od aktuelnog naftnog bogatstva.”

Mada je nedavno u Severnom moru pronađeno još jedno veliko nalazište nafte, ne zna se koliko će još dugo trajati eksploatacija crnog zlata. Ali su zato Norvežani rešeni da ne odustanu od svog društvenog modela koji podrazumeva visoke i svestrane socijalne beneficije, što je moguće manje socijalne razlike, jednake šanse za uspeh, maksimalnu solidarnost sa ugroženima, bilo da je reč o bolesnima i manjinama, bilo o siromašnima u svetu.

Sem filozofskih i humanističkih nacionalnih motiva, fond ima i jaku ekonomsku logiku.

„Kada bismo sav taj finansijski priliv uložili u našu ekonomiju, to bi je potpuno uništilo. Umesto toga trošimo samo oko četiri odsto suficita od onoga što se procenjuje kao dugoročni profit fonda. Ostalo se stavlja na stranu za budućnost. To je prenos našeg prirodnog bogatstva u novac, koji će za mnoge buduće generacije osigurati istu ovakvu socijalno odgovornu državu kakvu danas imamo”, kaže Aslak Skanke iz etičkog tima penzionog fonda.

U ostalom delu Evrope se ne zna šta će biti sutra, da li će penzioneri primiti sledeću penziju i da li će moći od nje da prežive. U Norveškoj tvrde da će penzije dovoljne za udoban život biti isplaćivane i u četvrtom milenijumu.

U celom tom blagostanju čovek bi na ulicama Osla očekivao da vidi sjaj i luksuz. Ništa od toga. Domaći losos, haringe i bakalar uz krompir, šargarepu i zimsko povrće dominiraju u jelovnicima svih, pa i ekskluzivnih restorana. Nedavno je doneta odluka da se domaća poljoprivreda dodatno zaštiti uvođenjem astronomskih taksa na uvozne namirnice. U retko kojoj samoposluzi se može videti francuski, švedski ili danski sir. Ko hoće da ga okusi, morao bi da za njega plati jako visoku cenu. Jer porez na uvozni sir je sada narastao na dve stotine odsto. U zemlji se visoko cene i promovišu sopstveni mlečni proizvodi – smeđi kozji norveški sir i pre svega norveško mleko.

Norvežani ipak ne propuštaju da naglase kako je nafta stvorila mnoge razmetljive bogataše, što odskače od njihovog imidža. Tako je ovih dana u prodavnici skijaške opreme zamereno jednoj mušteriji na njegovoj zbirci najskupljih skija. Kupio je već peti par, rekla je uzbuđeno TV voditeljka. Kao da i ona opominje naciju da prikazivanje bogatstva „nije norveški”.

(Sutra: Srpski rudar u jamu leti avionom)

Komеntari0
14c26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja