utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 24.11.2012. u 15:00 Zorana Šuvaković

Penzije i za četvrti milenijum

Профит од енергената преноси се у инвестициони фонд за сигурнију будућност

Od našeg specijalnog izveštača

Oslo – Evropa je na raskrsnici, da li da zadrži državu socijalnog blagostanja ili da se zbog krize odrekne svoje prepoznatljive suštine. Norveška nema tu dilemu.

Njihova muka je suprotne prirode. Otkako su pre četrdeset godina prvi bareli nafte i gasa počeli da se vade sa dna mora, nacija strahuje da će je miris tečnog zlata omađijati. Da će poneseni ogromnim profitom zanemariti sve ostale privredne grane, dopustiti da se stvore velike imovinske razlike, izgubiti svoju tako cenjenu samobitnost, postati lenji i nezainteresovani. Jednostavno, da će ih stići kletva naftonosnih zemalja u kojima većina sve lošije živi dok se profit od energenata pretače u džepove šeika i bonuse menadžera multinacionalnih korporacija.

Nacija je na vreme uključila sve osigurače da ih ova kletva ne sustigne: njihov globalni investicioni fond, sazdan od energentskog profita, u ovoj godini narastao je za još 30 milijardi dolara. Iako u toj kasici-prasici, koja veštim investicijama sebe oplođuje, imaju već blizu 600 milijardi dolara, ova pozamašna suma se ne pušta u opticaj.

 Po širokom opštepartijskom i narodnom dogovoru, fond do daljeg neće biti okrnjen. To je ogromni norveški sef, kutija maksimalne transparentnosti u koju svako kad god hoće može virtualno da zaviri. Ali je predata u vešte ruke najboljih stručnjaka u Ministarstvu finansija koji ga koriste za kupovinu akcija. Deonice norveškog fonda su ugrađene u osam hiljada najjačih kompanija na svetu.

Ovu jednostavnu nacionalnu filozofiju spremno će vam objasniti svaki pojedinac iz stručnog tehnokratskog tima zaduženog da u ime svih Norvežana upravlja fondom.

„Pa kad ćete već jednom početi da ga trošite”, bilo je pitanje koje sam postavila u kancelariji etičkog saveta penzionog fonda.

Ljudi koji upravljaju ovom kasom nalaze se u zdanjima vlade čiji pojedini delovi su još neupotrebljivi posle strahovite eksplozije koju je podmetnuo Andre Brejvik, pre nego što je svoj krvavi pir prebacio na ostrvo Utoju ubivši sedamdesetoro dece.

Kancelarije ministarstava brojnih odbora izmeštene su najčešće u one delove ove široke višespratnice koju Brejvik nije uspeo da razori. Selidba usled strahovitog događaja nije unela pometnju u rad bilo kog ministarstva pa ni finansijskog.

Ipak, pitanje o početku trošenja stalno rastućeg fonda ostaje bez očekivanog konkretnog odgovora.

„Zato što je njegov cilj da se iz naftnog profita osigura stabilni temelj za budućnost i generacije koje dolaze, ne mogu vam reći kad će i da li će uopšte ikada glavnica početi da se troši”, kaže energična Eli Lund koja je na čelu etičkog saveta ovog fonda.

Ona objašnjava da je njihova prevashodna obaveza da „obezbede trajni i čvrst finansijski priliv koji se dobija pametnim investicijama”.

„To je jedini način da buduće generacije uživaju u blagodetima od aktuelnog naftnog bogatstva.”

Mada je nedavno u Severnom moru pronađeno još jedno veliko nalazište nafte, ne zna se koliko će još dugo trajati eksploatacija crnog zlata. Ali su zato Norvežani rešeni da ne odustanu od svog društvenog modela koji podrazumeva visoke i svestrane socijalne beneficije, što je moguće manje socijalne razlike, jednake šanse za uspeh, maksimalnu solidarnost sa ugroženima, bilo da je reč o bolesnima i manjinama, bilo o siromašnima u svetu.

Sem filozofskih i humanističkih nacionalnih motiva, fond ima i jaku ekonomsku logiku.

„Kada bismo sav taj finansijski priliv uložili u našu ekonomiju, to bi je potpuno uništilo. Umesto toga trošimo samo oko četiri odsto suficita od onoga što se procenjuje kao dugoročni profit fonda. Ostalo se stavlja na stranu za budućnost. To je prenos našeg prirodnog bogatstva u novac, koji će za mnoge buduće generacije osigurati istu ovakvu socijalno odgovornu državu kakvu danas imamo”, kaže Aslak Skanke iz etičkog tima penzionog fonda.

U ostalom delu Evrope se ne zna šta će biti sutra, da li će penzioneri primiti sledeću penziju i da li će moći od nje da prežive. U Norveškoj tvrde da će penzije dovoljne za udoban život biti isplaćivane i u četvrtom milenijumu.

U celom tom blagostanju čovek bi na ulicama Osla očekivao da vidi sjaj i luksuz. Ništa od toga. Domaći losos, haringe i bakalar uz krompir, šargarepu i zimsko povrće dominiraju u jelovnicima svih, pa i ekskluzivnih restorana. Nedavno je doneta odluka da se domaća poljoprivreda dodatno zaštiti uvođenjem astronomskih taksa na uvozne namirnice. U retko kojoj samoposluzi se može videti francuski, švedski ili danski sir. Ko hoće da ga okusi, morao bi da za njega plati jako visoku cenu. Jer porez na uvozni sir je sada narastao na dve stotine odsto. U zemlji se visoko cene i promovišu sopstveni mlečni proizvodi – smeđi kozji norveški sir i pre svega norveško mleko.

Norvežani ipak ne propuštaju da naglase kako je nafta stvorila mnoge razmetljive bogataše, što odskače od njihovog imidža. Tako je ovih dana u prodavnici skijaške opreme zamereno jednoj mušteriji na njegovoj zbirci najskupljih skija. Kupio je već peti par, rekla je uzbuđeno TV voditeljka. Kao da i ona opominje naciju da prikazivanje bogatstva „nije norveški”.

(Sutra: Srpski rudar u jamu leti avionom)

Komentari10
7d900
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Миладин Суботић
Велико пространство, огромно природно богатство, озбиљно државно устројство и невероватна одговорност свих структура власти. Чврсте јавне финансије, низак ниво неједнакости, висок ниво запослености, социјално одговорна држава и спремност за промишљена улагања у светски успешне фирме. Избалансирана политика, опрезно сагледавање светских интеграција, дозирана присутност и прагматична помоћ малим и неразвијеним државама Европе. Свеприсутно подстицање патриотизма, врхунска еколошка просвећеност, уважавања светских различитости и брижљив третман према суседним државама. Невероватан пораст државних фондова, одличне зараде, сигурне пензије, умерене животне потребе са пуно рекреативних активности, беспрекорно организован систем здравственог осигурања и најдужи животни век. То је Норвешка. Магични и недостижни циљ корпоративних мултинационалних предатора. Било би лепо да тако буде и надаље.
Uvek Pukotina
Norvezani se hrabro bore za bolju buducnost ali imaju jednu "pukotinu" u planu. Ulaganje u svetske kompanije je donekle sigurno ako sve bude teklo glatko u svetu. Postoji mogucnost da dodje do svetske finansijske krize ili velikog rata i svi papiri koji garantuju uloge/vlasnistvo akcija kompanija sirom sveta bi postali bezvredna hartija. U medjuvremenu svetski manipulatori tih uloga polako sisaju te uloge u buducnost Norveske i koriste to bogatstvo u svoje (mahom ilegalne) svrhe.
milan polovic popovic
Pojedini su ovde analfabete da rezimiramo Norveska nije clan EU.A Brejvik je delo stranih tajnih sluzbi ,jel stvarno neko veruje da jedan covek mozed postavi bombu i da pobije i rani odjednom skoro 100 ljudi!?Noc uoci "atentata" premijer Norveske je molio Putina tlefonom da Ruija spreci zlocin!? Svaki komentar izlisan.Norveska ima viki fond od preko 1000 milijardi evra i lihvari evropski zele da se domognu tih para!Znam da ovo necete da objavite!
Шатро Еуропејац
Још један пример државе, мада веома различите од наше, којој би чланство у Унији уништило економију. Не би могли да самостално воде економску политику у сопственом интересу и уместо свега овога Норвешка би сада имала стотине милијарди евра дуга. А што се тиче Брејвика, мислим да је он сурова реакција на праксу раширену у свету где лабуристичке и социјалистичке владе (Норвешка, Белгија, Француска, Холандија, Аустралија, Канада) дозвољавају неконтролисану имиграцију из афричко-азијских земаља која аутоматски постаје њихова гласачка машина.
Zivi uzas
Ti Norvezani neke teske komunjare cim ne daju da se privatizuje nacionalno bogatstvo. Treba da krenu stopama nasih antikomunista koju sve zivo prodadose i upropastise...i sada tece med i melko.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja