četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Srpski rudar u jamu leti avionom

Autor: Zorana Šuvakovićnedelja, 25.11.2012. u 15:00
Милан Павловић на норвешком Арктику

Od našeg specijalnog izveštača

Oslo – Iz Hrvatske u Travnik, srpski rudar Milan Pavlović (47) prebegao je devedesetih takoreći pešice. A sada na olujnom Svalbardu u jamu, na posao, leti avionom. U ratnom vihoru izgubio je jednog brata i majku. Od 2000. na norveškom Arktiku obezbeđuje budućnost svojoj porodici.

U Longjerbienu, jedinom naseljenom mestu na arktičkom Svalbardu, živi sa suprugom Slobodankom, sinovima Borislavom i Branislavom. Brat Savo i njegova porodica takođe su u komšiluku. Odatle, šezdeset kilometara vazdušnom linijom, rudnik kamenog uglja Sveagruva, radno mesto braće Pavlović.

Milanova smena počinje svakog drugog ponedeljka. Radi od sedam do sedam. Nedelju dana spava sa ostalim rudarima u spavaonicama pri rudniku, nedelju dana se odmara u Longjerbienu. Ali dana ne vidi ni kad radi ni kad je kod kuće.

Daleki norveški arhipelag nalazi se na pola puta između nordijskog kopna i Severnog pola. Tamo će svanuti tek za četiri meseca, i svake od ovih dvanaest godina Milan mesec mart doživljava „kao novo rođenje”.

„Dobro se zarađuje, ali nije lako. Mrak je kad ustanem, mrak je kad legnem. Ponekad sanjam svoje detinjstvo. I znate kako je to lepo, u snu poželim da se nikad više ne probudim.”

Sinovi Borislav i Branislav od prvog osnovne do kraja srednje školovani su u Norveškoj, na Svalbardu. „To je najbolja škola na svetu. Ima sve, i bazen, i sportske sale, i bioskop, i pozorište. Ovde je i fakultet za polarnu fiziku, tu se školuju studenti iz 25 zemalja. A opet, naša devojka iz Šapca nedavno je tu diplomirala s najboljom ocenom u istoriji svalbardskog fakulteta.”

Oko dve hiljade ljudi nastanjeno je u Longjerbienu i Norvežani čine sve da život u ledu i snegu učine podnošljivim.

Zaštićenih belih medveda ima nešto više: oko tri i po hiljade. Kriminal na Svalbardu ne postoji, to je demilitarizovana zona, ali svaki stanovnik ima pušku i s njom obavezno izlazi iz kuće. Ukoliko ga polarni medved napadne, čovek ima pravo da ga u samoodbrani ubije.

Od toga je strepeo Milan Pavlović kada je pre nekoliko godina pekao prase na ražnju „Hteo sam da počastim porodicu i komšije. Nabavio sam prase okretao ga na ražnju. Svaki miris se na Svalbardu širi neverovatnom brzinom. Plašeći se belih medveda, jednom rukom sam okretao prase, a u drugoj sam držao pušku na gotovs.”

Sve se završilo mirno. Zveri su ostale daleko. Prasetinom su se častili Pavlovići i njihovi bliski prijatelji Norvežani. Svi su u ovom polarnom mestu komšije. Zbijeni su da bi lakše preživeli.

„Norvežani su divni ljudi. Najviše mi se dopada što oni poštuju čoveka, bez obzira na to kojeg je obrazovanja ili na kom je položaju. Iz Osla dođe princ ili neki ministar, obavezno se vidimo, sednemo, popričamo. Član sam norveške Radničke partije. Ovde sam jednom na izborima dobio više od trista glasova.”

Kad bi pare koje se zarade na Svalbardu mogle da se troše u Srbiji plata Pavlovića bila bi supervisoka. Ovako, mleko je na Severnom polu pet evra, isto toliko i vekna hleba, a meso je preko pedeset.

Milan je i pored svega uspeo da uštedi, pa je s bratom Savom izgradio kuću u Novom Sadu. Jedva čeka „da se vrati”. Ali sada još ne može. Sinovi su mu stasali za studije, ići će na fakultet u Trumso, najveći grad na norveškom Arktiku, trista pedeset kilometara severno od linije polarnog kruga.

Zbog njih su Slobodanka (radi kao računovođa u samoposluzi u Longjerbienu) i Milan odlučili da ostanu na Svalbardu još tri četiri godine. Da se sinovima nađu kad su im najpotrebniji.

Pet kilometara je dug put u Longjerbienu, to je jedini asfalt na arhipelagu. Svaka kuća ima svoj auto. Milan kaže da bi tih pet kilometara po ledenim olujama teže prepešačio nego kad bi hodao od Novog Sada do Beograda.

Asfalt od centra Longjerbiena vodi do aerodroma. Odatle svaldbardski rudari lete u svoj rudnik, koji je u vlasništvu norveške države. Uskoro se on zatvara a sledeće godine otvara se novi kop. Norvežani, potvrđuje Milan, rigorozno vode računa o zaštiti životne sredine i četiri godine su se prikupljale dozvole za otvaranje novog rudnika.

Milana najviše „ubi prošlost”, ono što je doživeo u ratnim olujama devedesetih, žali najviše za izgubljenim bratom. Bio se u novoj zemlji odao piću, ali je onda „shvatio da zbog moje tuge ne smem da ubijam svoju porodicu”.

Srećom, na Svalbardu nema rata. Arhipelag je pod norveškim suverenitetom još od 1920. Sada kada se za nadležnost nad Arktikom, zbog otapanja leda, novih plovnih puteva, naftnih rezervi i ribolova, nadmeću sve sile, dobro je što Norvežani imaju svoje kopno na polarnom krugu.

Oni oko svih važnih pitanja postižu dogovor, pa će uspeti da Severni pol sačuvaju od suvišnog puškaranja.

Sutra: Ni komunisti ni kapitalisti


Komentari17
1464e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Danijela Lazovic
Imam 35 godina i medicinska sestra sam sa 8 godina radnog iskustva. Zavrsavam kurs norveškog i imam norvešku autorizaciju za bolničara. Interesu je me ima li u Svalbardu posla za medicinare,kako naci smještaj i kolike su plate ? Hvala unaprijed.
petar savic
imam 50 godina.zavrsio sam rudarstvo u beogradu i vec 20 godina radim u,,kolubari'' kao inzenjer.u ovim godinama ,pod uslovom da nisam prestarao,ozbiljno razmisljam da idem u norvesku,jer mi je dosta partijskog kadriranja kod nas.ako neko zna ili moze da mi da neki savet ili pomogne nekim mejlom ili adresom za neke kontakte koji bi mi pomogli da nadjem posao gore bio bih mu zahvalan.nema ovde u rudarstvu hleba za nekog ko se drzi postenog rada i struke.lovorike su za partijske kadrove i politicke preletace.pozdrav svima.
Dragan Savic
Odlican tekst , i drago mi je za coveka sto je uspeo da se skrasi " Tamo daleko " , ja bio u Italiji nekih 8.god. prosao svakakve muke i patnje za papire i na kraju nema posla i vratio se u Srbiju ....i sad kad citam ovo razmisljam sta sam se ja mucio u Italiji za dz.. bolje da sam odmah otiso`gore pa neka je i polarna noc 6.meseci , i sneg , led i sve to sto pise ali barem bi znao za sta se mucim. Nema druge ...mora da se nadje neki nacin da se ode gore i zaradi neka prava para pa sta bude . Pozdrav svima...
Milan Grbic
Svaka čast čoveku i njegovoj porodici ! Bio sam čuo za Svalbard jos pre 2-3 godine ali pojma nisam imao da čak i tamo ima Srba. I mene takodje zanima da li dotični gospodin Pavlović ima neki kontakt e-mail , jer bih jako voleo da radim na Svalbardu , mislim da trenutno ne postoji idealnija lokacija za mene . Ili da li redackija ima neki kontakt neke poslovne organizacije koju mogu da kontaktiram u vezi posla. Hvala unapred !
sasa karabatic
zanimljiv zivot na severu , tezak ali ne i nemoguc .Svedoci o tome i ovaj clanak ..Mene kao i jednog prethodnog sagovornika interesuje kako doci do email adrese gospodina Pavlovica , jer sam rad otisnuti se iz ove nase neradom zasicene Srbije u zemlju u kojoj se radi i ceni radnik.Unapred Hvala

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja