utorak, 26.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:03

Najpametnija starleta svih vremena

Autor: Istok Pavlovićpetak, 07.12.2012. u 15:00

Hedi Lamar je uglavnom poznata kao čuvena zvezda crno-belog filma. Ona je prva žena koja je odglumila scenu seksa i orgazam, u kontroverznom filmu „Ekstaza” iz 1933. U filmu se pojavljuje potpuno gola, zbog čega je u ono vreme bila etiketirana kao visoko nemoralna. Verovatno se sećate – u filmu „Maratonci trče počasni krug”, Đenka pokazuje ove scene Mirku i Kristini, navodeći Hedi Lamar kao primer liberalne glumice, ne bi li ih motivisao da snime nešto slično.

Ono što, međutim, malo ljudi zna, jeste da je Hedi Lamar smislila jedan od ključnih patenata za prenos signala u modernim telekomunikacijama pod nazivom „frekventno skakanje”. Verovali ili ne, kompletne današnje bežične telekomunikacije – mobilna telefonija, bežični internet, i sve ostalo napravljeni su korišćenjem ove ideje koju je Hedi Lamar patentirala 1942. godine.

Otkud to da se jedna glumica „sumnjivog morala” bavi telekomunikacijama? Pa, pre svega, Hedi Lamar je oduvek bila talentovana za matematiku. Dalje, kao što to obično biva, starleta se udaje za „tajkuna”. Odmah nakon uloge u pomenutom filmu, udala se za Fridriha Mandla, industrijalca, koji je tridesetih godina bio jedan od najbogatijih ljudi u Austriji i koji se bavio proizvodnjom oružja.

Hedi je u to vreme važila za jednu od najlepših žena na svetu, pa je Fridrih bio ekstremno posesivan. Ne samo što joj je zabranio da se dalje bavi glumom, već joj je zabranio i da izlazi iz kuće bez njega. Kako je opisala u svojoj autobiografiji, Hedi je u tom braku praktično živela u zarobljeništvu.

Fridrih nije dozvoljavao da Hedi ostane bez njegove prismotre nijednog trenutka. Zbog toga, vodio je na sve svoje sastanke sa naučnicima koji su se bavili razvojem novog oružja. Na tim sastancima, Hedi je pažljivo slušala i naučila puno o primenjenoj nauci i telekomunikacijama. S obzirom na to da joj je bilo zabranjeno da se bavi filmom, svoju strast prema kameri kanalisala je u strast prema nauci.

Ovakav brak nije mogao dugo potrajati, pa se Hedi jednog dana prerušila u služavku i pobegla iz kuće. Otišla je u Holivud, gde je ponovo počela da se bavi glumom, a proslavila se ulogom u filmu „Samson i Dalila”.

U to vreme trajao je Drugi svetski rat i Amerikanci su imali veliki problem sa daljinskim navođenjem torpeda. Problem je bio u tome što su Japanci veoma lako nalazili frekvenciju na kojoj se upravlja torpedom i onda bi korišćenjem iste te frekvencije torpedo skrenuli sa puta ili čak vratili nazad na američki brod.

Hedi se zainteresovala za ovaj problem, budući da je iz vremena svog bivšeg braka naučila sve o radio navođenju torpeda. Jednog dana, svirala je klavir i pala joj je na pamet ideja: zašto se frekvencija na kojoj se upravlja torpedom ne bi sve vreme menjala, kao što se na klaviru stalno menja frekvencija tonova? Onda bi torpedom mogao da upravlja samo onaj ko zna „melodiju”. Tako se rodila ideja o „frekventnom skakanju” za prenos telekomunikacionih signala. Hedi je ovu ideju čuvala u sebi jer još uvek nije nacrtala tačnu konstrukciju uređaja koji bi ovu ideju sproveo u delo.

Jedno veče srela je u holivudskom restoranu Džordža Anteila, poznatog avangardnog pijanistu, koji je radio muziku za kultni avangardni film „Mehanički balet”. Džordž je bio veliki ljubitelj endokrinologije i pisao je kolumne o ženskim hormonima u časopisu „Eskvajer”, koje je Hedi volela da čita. Prišla je da se upozna sa njim iz jednog banalnog razloga – htela je da ga pita da li zna kako može hormonima da poveća grudi. Džordž nažalost nije znao odgovor na to pitanje, ali su nastavili da pričaju o drugim stvarima. Hedi mu je ispričala za svoju ideju o „frekventnom skakanju”. Ispostavilo se da je Džordž mogao da joj pomogne – njegova muzika za „Mehanički balet” bila je sastavljena od desetina klavira koji su istovremeno svirali istu melodiju. Za potrebe snimanja te muzike, Džordž je konstruisao uređaj sličan onome koji je Hedi zamislila.

Uz pomoć Džordža, Hedi Lamar je završila ceo patent i predala ga američkoj vojsci. Nažalost, u to vreme patent je bio ispred svog vremena – nisu postojale tehničke mogućnosti da se ugradi u torpeda, i pao je u zaborav.

Pedeset godina kasnije, kada je projektovana digitalna mreža mobilne telefonije, neko se setio da primeni ovaj davno zaboravljeni patent. Izum Hedi Lamar je omogućio realizaciju prenosa signala u takozvanom proširenom spektru. Ovo ne samo da onemogućava prisluškivanje mobilnih telefona van mreže već i rešava problem smetnji i mnoge druge stvari.

Ovaj patent, sa svim slikama uređaja koje je Hedi nacrtala, može se u originalu videti i dan-danas. Idite na sajt „Gugl patenti” i otkucajte njeno ime i prezime, videćete ga pod nazivom „Tajni komunikacioni sistem”.

Hedi Lamar je umrla 2000. godine, u 86. godini. Doživela je da vidi kako ceo svet koristi mobilne telefone na temeljima njenih otkrića, videla je sebe na naslovnim stranama najprestižnijih naučnih časopisa.

Završio bih ovaj tekst rečenicom kojom se završava Oskarom nagrađeni crtani film „Ratatul”: „Ne može bilo ko da bude veliki umetnik, ali veliki umetnik može doći sa bilo kog mesta”.

 Istok Pavlović*

*Fakultet za medije i komunikacije


Komentari16
c6c87
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lara Larisa Petrov
Svaka čast starletama, ali sve je to malo problematično . Gospodin Pavlovic u svom tekstu ne navodi da je Nikola Tesla do 1909 prijavio patent iz iste oblasti, ćak iste teme. Poznato je da je gospodin Tesla imao poseban način zaštite svojih patenata, ali , ko zna...
Vojimir Kecman
Znao sam ovo i od ranije, ali nema veze. Odlicno napisan i zanimljivo sklopljen clanak..
Valsimot Valsimot
Bravo Istoce, i za znajne o kompjuterima i posao sa njima. I za pronalazak o kome ste napisali lep i potrebn tekst , kao i tekst "Aleksin cas". Crnjanjski jeodavno napisao " NJegovo velicanstvo slucaj" , misleci da je sve pisano, samo se ne zna kad, gde i kome ce da se dogodi.
Miroslav Kostic
Sjajan tekst, svaka cast, da sam juce umro ne bih znao da su i starlete ucinile nesto korisno za ovaj svet. Ove nase mislim da ni tablicu mnozenja ne znaju.
antony antonijevic
E ovaj sam clanak procitala sa podjednakom paznjom i zadovoljstvom. Iako mi je kao velikom filmofilu dobro poznato ime i prelepo lice cuvene holivudske glumice Hedi Lamar, jer sam "Samsona i Dalilu" gledala vise puta, nikad nisam procitala za ovaj njen naucni izum. Svaka cast Hedi, pored lepote imala je i talenat, pamet i visprenost. Komplimenti i za autora teksta g. Istoka Pavlovica.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja