subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:38

Došli smo da se bavimo obrazovanjem

Autor: Života Matićpetak, 14.12.2012. u 22:00
Карађорђев трг у Бујановцу (Фото Ж. Матић)

BujanovacOdluka da dođemo na ovo područje u potpunosti se pokazala opravdanom, kaže u razgovoru za „Politiku” prof. dr Nenad Vunjak, dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji od prošle godine ima svoje odeljenje u višenacionalnom Bujanovcu, drugo u Srbiji, posle onog koje postoji 32 godine u Novom Sadu, sedištu Univerziteta.

 Posle neuspelih razgovora sa tri državna fakulteta (Niš, Kragujevac, Beograd) pozvao nas je Žarko Obradović, ministar za obrazovanje, nauku i prosvetu, kao i Milan Marković, tadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu. Zajedno sa ambasadorima Nemačke, Engleske i Holandije, predočena nam je njihova namera o otvaranju odeljenja našeg fakulteta u Bujanovcu. U početku smo hteli da model bude takav da predavači sa sva četiri državna fakulteta budu prisutni ovde, ali to nije bilo dozvoljeno. Išli smo na ispunjenje svih akreditacija, dogovorili se da gostujući profesori na albanskom jeziku sa naučnim kartonima budu iz Tetova. Takođe, da se udžbenici prevedu na albanski jezik, da se predaje po programu Republike Srbije – ako se želi doći do diplome. Početak nastave je kasnio mesec dana, moja ekipa i ja nismo koristili godišnji odmor, sve smo podredili pripremama za taj dugo očekivani početak, ističe Vunjak.

Uprkos početnim problemima prva generacija studenata, njih 68, upisalo je drugu godinu, kaže Vunjak. Primetno je da se u multietničkom Bujanovcu polako stvara klima intelektualizma. Ta misija uvođenja u studentski život, sa jasnim pogledom u budućnost, ide u pozitivnom pravcu. Ono što je posebno važno istaći jeste osećaj zajedništva na delu, u školovanju. Iako je odnos upisanih studenata na strani Albanaca, to se ne primećuje na časovima. Ono što se primećuje, a što se mora promeniti jeste njihovo nedovoljno poznavanje srpskog jezika, koji moraju da savladaju. Pored toga što smo deset naših knjiga preveli na albanski jezik, studenti albanske nacionalnosti će od devet predmeta, u prvoj i drugoj godini, četiri slušati i polagati na svom jeziku – u trećoj dva, a u četvrtoj godini samo jedan. Ponavljam, moraju da nauče srpski jezik ako žele da završe fakultet i rade na ovom području, u državi Srbiji, koja im je omogućila da se besplatno školuju – mnogi od njih, zbog nedostatka materijalnih sredstava ne bi mogli sebi to da priušte. Mi smo ovde došli da se bavimo obrazovanjem, ne politikom. Želimo da obrazujemo decu, ne da ih delimo po nacionalnosti. Uostalom, u Bujanovcu nastavu izvode profesori – pripadnici  deset nacionalnosti, ističe Vunjak.

S obzirom na uspešne, početne rezultate, zatražili smo, dodaje dekan, da se sagradi poslovna zgrada od oko 1.400 metara kvadratnih. Projekat već radi CIP. Dogovor je već napravljen između njih, opštine, ministarstva i Koordinacionog tela. Dali smo tehničke uslove kako bi sve to izgledalo. Jedan mali amfiteatar sa oko 150 mesta, dve sale od po 50 do 60 mesta, laboratorija sa oko 30 računara, biblioteka gde bi studenti učili, tereni za sportske aktivnosti... Jednom rečju – želimo da napravimo mini-fakultet, a da i dalje bude odeljenje, jer sve priče o potrebi prerastanja u nekakav univerzitet za oko 300 studenata jesu megalomanske i nerealne ambicije nekih ovdašnjih političara. To niko neće da finansira, a i zašto bi. Izvesno je da će naš predlog koji je usvojen biti i realizovan. Nadam se, dodaje on, da će na proleće krenuti gradnja, na poznatoj i dodeljenoj lokaciji u gradu. Verujem da će već u sledećoj godini studenti tri generaciji sedeti u novim prostorijama i studirati u mnogo boljim uslovima. Uključena u tri studijska programa: sadašnji studenti druge godine studiraju marketing, ove godine upisani – bankarstvo, a sledeće godine – agroekonomiju i agrobiznis. To je kao da smo ovde otvorili tri fakulteta.

Naravno, potrebne su investicije, ozbiljno ulaganje u privredu i stvaranje  povoljnijeg ambijenta, u koji bi se  po završetku studija naši studenti uklopili. Potpisali smo više sporazuma o poslovnoj saradnji sa privredom i institucijama. Na ovom području sa gradom Vranje, opštinom Bujanovac, „Simpom”, Vodovodom – sve u cilju uvođenja praksi, a po završetku studija radi lakšeg zapošljavanja, zaključuje prof. dr Nenad Vunjak.


Komentari1
293cc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ljiljana popovic
Ocekujem da posle Matica iz Bujanovca, u mojoj Politici procitam tekstove i Aleksandra Davinica iz Vranja i Leskovca, Zejnelija, Zivkovica i drugih dopisnika koji su ostavili dubokog traga. ravo za povratak stare garde.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja