nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 18.12.2012. u 15:00 Jovo Bakić

Dijagnoze i predviđanja

Od uvođenja višestranačja politički život Srbije imao je dva perioda, a u ovoj godini je, možda, ušao u treći. Prvi period (1990–2000) obeležio je autoritarni višestranački politički sistem sa jednom dominantnom strankom (SPS); u društveno-ekonomskom pogledu radilo se o socijalizmu u kojem je društvena svojina još prevladavala nad drugim oblicima vlasništva, iako se u njegovom okrilju obrazovao i politički kapitalizam čiji su nosioci bili poslovni ljudi bliski vlastima zaduženi za probijanje privrednih sankcija.

U drugom periodu (2000–2012) ovi poslovni ljudi su obrnuli na manje ili više nezakonit način stečen kapital u prethodnom periodu i postali krupni kapitalisti. Baš kao što su devedesetih finansirali dominantnu političku stranku, tako su u drugom periodu, započetom 5. oktobra 2000, počeli finansirati sve bitne političke stranke. Za uzvrat, vladajući političari, nebitno iz koje stranke, donosili su zakone koji su im neposredno išli naruku ili su onoliko dugo koliko je to bilo moguće izbegavali da donesu zakone koji bi ograničili moć najkrupnijeg kapitala i omogućili pošteniju tržišnu utakmicu. Na primer, Zakon o zaštiti konkurencije donet je tek 2008. godine; dakle, osam godina nakon pada režima Slobodana Miloševića. U društveno-ekonomskom pogledu radi se o političkom kapitalizmu, to jest sistemu u kojem privredni uspeh ne zavisi prevashodno od umešnosti na tržištu već od bliskosti s vlastima. U društveno-političkom smislu radi se o sistemu višestranačke oligarhije.

Naposletku, treći period možda počinje ovih dana. Moguća su tri ishoda: a) nastavak dosadašnjeg višestranačkog oligarhijskog političkog kapitalizma; b) stvaranje dvopartijskog oligarhijskog kapitalizma; v) vraćanje autoritarnom višestranačkom političkom sistemu s jednom dominantnom strankom. Naravno, ni četvrti ishod, to jest demokratizacija, nije sasvim isključen, ali se nalazi u domenu teorije, s obzirom na nepovoljne međunarodne okolnosti.

Kakav će se sistem razviti iz dosadašnjeg u velikoj meri zavisi od ishoda borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ako se dosadašnja borba okonča hapšenjem i uspešnim suđenjem Miškoviću i ponekim ministrima iz prethodne vlade, bez dalekosežnijeg diranja u oligarhijske strukture moći, onda će građani Srbije i u budućnosti živeti u višestranačkoj oligarhiji.

Ako, međutim, borba protiv korupcije zađe dublje, pa krene da kosi ne samo ministre iz DS-a u pređašnjoj nego i uglednike URS-a i SPS-a u raznim vladama, pa i direktore javnih preduzeća bliske strankama u tim vladama, te različite krupne kapitaliste koji su se blagodareći političkim vezama višestruko obogatili, onda su verovatnija druga dva scenarija. U prvom, sistem bi se preobrazio u dvopartijski oligarhijski kapitalizam u kojem bi opstali pojedini domaći krupni kapitalisti, dok bi strani kapital u većoj meri ušao u Srbiju, a moguće je i da bi se poneki novi kapitalista ispilio iz ove sredine. U drugom, Aleksandar Vučić bi, učeći na iskustvu Vladimira Putina, neutralisao snagu političkih protivnika svodeći ih na ispod desetak odsto podrške, te uspostavio autoritarni višestranački sistem sa dominantnom političkom strankom. Najverovatnije bi i ovaj sistem imao izraženije političke od tržišnih crta kapitalizma. Naime, za zemlju koja se nalazi na periferiji svetskog kapitalističkog sistema, a Srbija je upravo tu smeštena, bar dok ne uđe u EU (ulazak u EU označio bi postepeni prelaz ka poluperiferiji svetskog kapitalističkog sistema), politički kapitalizam je najverovatniji društveno-ekonomski ishod bez obzira na dalekosežnost političkih promena.

No, politika u Srbiji hronično rastužuje. DS i njen novi vođ primaju u predsedništvo, uz od domaćih sudija omiljenu a međunarodno priznatu reformatorku pravosuđa, i osumnjičenog za kriminal. U civilizovanim društvima osumnjičeni za kriminal ne zauzimaju javne funkcije kako ne bi naškodili institucijama ili grupama kojima pripadaju, a u Srbiji se svi poslanici DS-a slikaju iza takvoga. Kanda se njime ponose; baš kao što se i vojvođanski ligaši diče svojim nasilnim čelnikom. LDP, pak, smatra da nema ničeg spornog ako vođ stranke koristi u politici stečene veze i obaveštenja za pokretanje i razvoj privatnog posla; a nekim građanima nije smetala ni osnovana sumnja da sadašnji predsednik republike nije ni video fakultet za koji tvrdi da ga je u već ozbiljnim godinama završio, da glasaju za njega.

Posle ovakvih razmišljanja čoveku je žao što je uopšte sposoban da misli. No, uprkos svemu, građanin ne sme odustati od borbe za umniju zamisao budućnosti od onih koje se ovde smatraju verovatnim.

Jovo Bakić

docent na Filozofskom fakultetu BU

Komentari16
21d66
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gradjanka S.
Poštovani g.Bakiću, rado čitam vaše tekstove, i uopšte volim da čujem šta mislite i kako rezonujete o političkoj situaciji u Srbiji. Izražavam podršku onome što radite jer smelo i analitički , a nepristrasno kažete ono što mislite, a što je svaako najprbližnije istini. Sličnog sam mišljenja. Mislim da će se situacija u Srbiji najpre razvijati po primeru situacije u Rusiji, na to ukazuju niz dešavanja:hapšenje tajkuna, pozivanje na plaćanje velikih poreza onih koji imaju u vlasništvu preko 35 miliona dinara, i bojim se da će na red doći i "domaći izdajnici" i ostali građanske orijentacije. Stvarno bude žao čoveku što uopšte ume da razmišlja...
Lune Lunetic
Srbija nije izgubila rat od Siptara,ali je rat dobila nekakva "vlada i drzava u senci"..koja ima uticaja na sve medije, i uporno Tacija zvanicno oslovljava i promovise kao premijera, a titulise Karadjordjevice sa NJ.KV...itd... A, to znaci da Kosovo i nije bas "silom oteto"...nego je podmuklo predato ili prodato.Ako je vec tako, red je da ta "vlada i drzava u senci"..oglasi "novu geografsku kartu"..i pojavi se sa konacnim predlogom u parlamntu Srbije.
Slobodan Trgovčević
Kakvu demokratiju profesor zapravo zagovara? Predstavničku, koja omogućuje predlaganje i donošenje zakona po porudžbini – za pare? Samoupravnu i/ili neposrednu, koje smo se za pare odrekli? Kad ti neko ponudi milion evra, predložićeš, usvojiti, prihvatiti, odreći se čega sve nećeš! Jer taj koji to nudi ima mnogo milona a ti nijedan. Ne pravi se ljudska zajednica ni u političkim brlozima ni u intelektualnim kružocima. Reprodukcija se ne obezbeđuje na taj način što će svakom biti dozvoljeno da bude bezgranično bogat/siromašan. To može da se obezbedi samo tako što se nikom neće dozvoliti da se uopšte bogati na štetu naroda i države. Samo takva država može nekom da bude od pomoći kad zatreba. To je neka vrsta srpskog kategoričkog imperativa. Manuti se svake filozofije od koje se ne živi, metafizičke pravde, lažnih ljudskih prava. Demokratiju je izmislila fukara koja hoće bez para. I ko uopšte može zamisliti da naši novinari valjaju demokratiju umesto da sparinguju političarima!?
nikola andric
Period privatizacije odnosno rasprodaje takozvane ''drustvene svojine'' je kao i svaka rasprodaja prouzrokovala pad cena preduzeca. Pored toga kod nas nije bilo dovoljno platezno sposobnih lica pa je i ta okolnost uticala na cene. Ex post se ne vredi zaliti na svrsene stvari ali su iste greske napravljene u svim bivsim socijalistickim zemljama sa slicnim ishodima. Ocevidno niko nije znao da izmisli bolji metod privatizacije. Recimo drzava i banke kao vlasnici deonica preduzeca sa profesionalnim menazerima. Na zapadu se takozvana ''javna preduzeca'' tretiraju na isti nacin kao privatna u skladu sa imovinskim pravom koje sva pravna lica tretira na isti nacin. U Nemackoj su u vreme II svetskog rata banke igrale veliku ulogu pa su bankarci bili u svim upravnim odborima kao kontroleri rada direkcija.Nije bas pitanje ''oblika svojine'' nego kako se upotrebljava(la) .
Rade Murić
Nesumnjivo je gospodin Bakić dobro, mada i malo pojednostavljeno, oslikao periode zbivanja u proteklih 20 godina. Mene više čudi što naši intelektualci ne ulaze dublje u temeljne uzroke stanja u kojemu se nalazi naša zemlja. Mi smo u velikim neprilikama. Naprosto je neshvatljivo da rijetko tko pokušava objasniti činjenicu kako to da smo mnogo bolje stajali prije "demokratskih"promjena nego sada. Skoro dnevno slušamo u na našem parlamentu kako će nam trebati 10, 15 godina da dostignemo ekonomski razvoj, ne neke od razvijenijih kapitalističkih zemalja, nego naše države i društva u cjelosti iz 1989. Dali je naša "petooktobarska revolucija" bila samo sposobna da ruši "staro" a ne gradi novo i bolje, izgleda da? Dali je naša "politička elita" i ona intelektualna koja joj pomaže, uopće bila demokratska i sposobna da gradi demokratsko društvo? O tome bi trebala biti prvenstveno riječ, a ne stalno o nekakvom "gatanju" što će biti. Uostalom treba vidjeti što se dešava i u svetu .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja