četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 20.12.2012. u 22:00 Ljubica Arsić

Šta nam se događa

Optužba danskog reditelja Larsa fon Trira holivudskim kolegama da su prizori njihovih filmova bedne imitacije nečeg što ne postoji u stvarnom životu i da je potpuno bedasto da Bostonska filharmonija svira dok se dvoje ljube u parku, pokazala se samo donekle tačna. Lančane eksplozije kola, neljudski obračuni rođeni u najsurovijem režnju scenarističkog mozga, mučki planirana i izvršena ubistva postala su deo svakodnevice, potvrđujući tako pobedu nepredvidljivog života nad bednom iluzijom. Kad smo već kod filma, pomenuću još jednog slavnog režisera, Žan Lika Godara, koji je usled oskudice filmskog novca, tvrdio da su najbolji igrani filmovi u stvari dokumentarci i da je sam život najbolji scenarista žanra strave i užasa te da iole inteligentnom umetniku ne preostaje ništa drugo do da fingira, snimajući pornografske filmove ili crtaće o pingvinčetu koje je izgubilo mamu.

Priča o nedavnom nasilju u jednoj američkoj školi u kojoj je počinilac poubijao dvadesetoro dečice i nekoliko odraslih koji su pokušali da ih zaštite ne samo da nadilazi sve visokobudžetne bljuvotine u 3D tehnologiji već me je podsetila na jedan događaj od pre dvadesetak godina, kada su ulice Beograda drhtale od neke nepojmljive, zlokobne zime koja tada nije imala nikakve veze ni sa snegom, ni sa košavom.

Rano je jutro i ja stojim u razredu pokušavajući pričom da nas sve rasanim. Usred časa, levo iza mojih leđa otvaraju se vrata. Pre nego što sam se okrenula, vidim skamenjene poglede učenika uperene u bradatog, zapuštenog čoveka odevenog u uniformu s redenicima i bombama. I on blene nekako tupo i neispavano, možda pijano, ipak, strašno. Prilazim mu kao u snu, hvatam ga blago za rukav i kažem nešto potpuno blesavo, što mi prvo pada na pamet: Pogrešili ste, vi sigurno tražite ve-ce, ja ću da vam pokažem gde je. I idem polako, pored njega koji se ne buni i ne progovara, hodnikom škole do izlaza i što dalje niz ulicu, pokazujući mu duž Krunske: Eno tamo, tamo je ve-ce.

Ne, nisam hrabra jer sam samo nekoliko nedelja kasnije dva sata kružila ulicama da bih nekako izbegla smrznutog psa lutalicu podvijenog repa koji me je uporno pratio. Ne verujem da je tada proradila neka atavistička pamet vezana za opstanak. Bilo je to pravo filmsko ludilo potpuno nepredvidljivog raspleta u kojem sam se više uplašila psa nego čoveka.

O vremena, o običaji – kažu na galskom da bi valjda opomenuli one koji dolaze kako će se stvari, uprkos propasti istorije i njenog vaskrsavanja, ponavljati do iznemoglosti, i to sve zahvaljujući pozivanju na čovekovu moć rasuđivanja.

Da pamet ponekad može i da zasmeta, pokazuje jedna ovogodišnja novembarska vest o šestoro naših pametnjakovića s koeficijentom inteligencije preko 148, koji su odlučili da se udruže i napišu eksperimentalni roman u šest glava, šezdeset prstiju, sa šest likova u šest dugih godina, da se Voland koji voli šestice ne razočara. Po izjavi učesnika, u zajedničkoj knjizi stila „zbogom pameti, dobar dan tugo” pomešalo se nekoliko žanrova, od naučne fantastike do trilera. Niko ne zna kakva će žakar-šara ispasti od silnih prepleta dokonih genijalaca koji su odustali od pronalaženja tople vode i rupe na saksiji i bacili se, kao i oni manje pametni i mnogobrojniji, na jadnu nezaštićenu književnost koju napastvuje i rafalima rešeta svako kome se nadigne.

U vezi s književnim projektom „Tragom 41” nazvanim po trolejbusu koji spaja mesta radnje, niko od pametnih ne pominje talenat. Talenat inače niko ne pominje, naročito ne u vezi s pisanjem jer je, kad te život i pamet stisnu, tako prirodno napisati knjigu. Možda je samo prirodnije iskomponovati operu pa se baš pitam kako se Seke, Cece i Vesne Tesne nisu već toga setile. A za talenat je zadužena jedna televizijska emisija u kojoj se od istog Tasovcu dižu i kruto stoje pramenovi na glavi dok male devojčice, nimfetice doterane na radost svojih ambicioznih mama, pevaju o tome kako više nikad neće voleti strasno. Ljubav isto može da ubije, kažu njihove pesme.

Ako bi me neko pitao (a nije još niko) šta je to što bih izdvojila na kraju godine, na šta bih se osvrnula, o čemu razmišljam – evo mog odgovora. Ima toliko mnogo strašnih, lepih, čudnih stvari koje se dešavaju svuda oko nas ali su najmerodavnije one koje u konglomeratu svega i svačega odmah iskoče iz misaonog bunila. Njih najčešće ima malo, možda dve ili tri. I obično služe kao dokaz da život kratko traje.

Komentari7
7bd64
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gimnazijalac je u pravu
O tempora, o mores! -uzviknu Ciceron na cistom latinskom u svom govoru protiv Katiline.
Где проведох 4 године тешке?
О времена, о обичаји - Гле чуда. Ја мора да сам промашио гимназију заувек. Мислио сам да је то на Латинском.
Yossarian
Zanimljivo je da ljude sa visokim IQ-om već u prvij rečenici autorka naziva "pametnjakovićima", a u nastavku "dokonim ljudima koji izmišljaju rupe na saksiji". Kao i to što sugeriše da intelekt automatski isključuje talenat. Volela bih da mi odgovori na dva pitanja - kakve tačno veze sve to ima sa pokoljem u Americi, i zašto nije ustala u odbranu "nezaštićene književnosti" kada su Seke, Cece i Vesne Tesne koje pominje postale tiražne "spisateljice". Daleko tiražnije no što će pomenuti eksperiment ikada biti. Ah, da treće pitanje bi bilo - da li ga je pročitala? Unapred hvala.
Rade H.
Neoliberalna "filozofija" , zasnovana je na "čistoj" i "potpunoj" primeni Darvinizma na ljudski rod. Na "tragu" te "ideje" zasnivala se i nacistička ideja ...."najjačih", i "najsposobnijih" naroda ......."odabranih" da vladaju nad "manje vrednima"! Hteli mi to priznati ili ne, komunizam je uz sve svije nedostatke i slabosti bio jedina prava i "ozbiljna" alternativa postojećem stanju. Činjenica je da velika večina ljudskog roda ipak smatra da je ovo što "imamo" ono pravo za ljudski rod! Lično sam vrlo skeptičan u odnosu na neoliberalizam i smatram da ako čovečanstvo ne smogne snage da ga "ukroti", budućnost čovečanstva više je nego "upitna"! Pravi i vrlo zabrinjavajuće pitanje je ...ko i na koji način više uopšte i može da deluje na "sile" neoliberalizma?! Ili je možda već sve i gotovo i ulazimo u "fazu" savremenog i sofisticiranog ....."robovlasništva" u kojem , gle sreće ....robovi imaju mobilne Telefone, pravo na TV sapunice, izbor Miss i ostale važne stvari!
Mladen Grujic
Biti hriscanin znaci menjati gene poput dece koja razmenjuju slicice crtanih junaka.Cak iako su geni mutirali u ocevidnu bolest, album se popunjava. Plave oci vise nisu dobre.Sve više podsecaju na svinjske.Premda je svinja dobra?Uzalud, noz je vreba.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja