utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 21.12.2012. u 22:00 Zoran Milivojević

Koliko smo poštovani

Rezultati jednog nedavno objavljenog istraživanja pokazuju da se naši ljudi u svakodnevnoj komunikaciji sa nepoznatima na poslu ili na ulici ne osećaju dovoljno cenjenim. Koliko nam drugi ljudi – oni sa kojima nismo bliski i koje lično ne poznajemo – svojim načinom komunikacije pokazuju da nas uvažavaju i prepoznaju kao vredna ljudska bića?

Socijalni prostor u kome se nalazimo se može grubo podeliti na intimnost i javnost. Intimnost je ono socijalno polje u kojem smo okruženi ljudima koji su nam bliski, a javnost čini ono polje u kojem smo sa ljudima sa kojima nismo bliski i to bilo da ih poznajemo, bilo da ih ne poznajemo.

Bliski odnosi su prostor u kojem obitavaju razne vrste ljubavi. Ali kvalitet naših života nije određen samo intimnim prostorom, već i time kakav je naš život u javnosti. Ma koliko bilo lepo u bliskosti, bliskost ne može kompenzovati naš svakodnevni život u javnosti. Možemo se zapitati kako se naš čovek oseća kada hoda ulicom: ravnodušno, sumnjičavo, uplašeno, ljutito, poštovano, uvređeno? Naš doživljaj javnosti je skup svih komunikacija sa ljudima koje susrećemo u kojima nam oni načinom na koji nam se obraćaju i kako se prema nama ponašaju poručuju koliko nas uvažavaju. Moramo svakodnevno da komuniciramo u prodavnici, na šalteru, u saobraćaju, a od načina komunikacije zavisi da li ćemo se osetiti potcenjenim ili uvaženim.

Da bismo uvažavali i one koje ne poznajemo moramo da osećamo da smo sa njima povezani, da pripadamo istoj zajednici, da smo i mi i oni deo nekog zajedničkog mi. Puno je putopisaca prolazilo ovim krajevima i opisivalo naše ljude kao srdačne, tople i pune gostoprimstva prema strancima. Koliko je danas ostalo od tog mentaliteta?

Glavna negativna promena u našem mentalitetu do koje je došlo u poslednje dve decenije jeste da su nepoznati ljudi postali sumnjivi. Nezainteresovanost, ravnodušnost, bezsaosećajnost, sumnjičavost, grubost i bahatost su zamenili uljudnost, ljubaznost, obzirnost i slična osećanja. Zato je put obnove ovog društva upravo u tome da razvijamo odnos samopoštovanja i poštovanja drugih. Nema dobrog mesta za život bez kulturne svakodnevne komunikacije. Oni koji su imali priliku da borave u nekim drugim zemljama gde se često iskazuje poštovanje prema nepoznatima mogli su da budu iznenađeni kako ovakvi postupci utiču da se ljudi bolje osećaju.

Zato nema važnijeg zadatka od vraćanja dostojanstva građaninu, stvaranja njegovog doživljaja da jeste poštovan, da jeste važan. Zato uvažavajmo druge, ali i zahtevajmo da nas uvažavaju. Državu takođe treba podsećati da je u obavezi da u svojim zakonima poštuje svoje građane. Za takvo podizanje kvaliteta života nije nam potreban nikakav kredit.  

Komentari6
e5af9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Твртко .
Underestimated | 23/12/2012 20:17 Можда је касно па овај кометар госпођа/ица Underestimated неће ни прочитати, али хајде да покушамо.... Ако неко има свест, разум да себи објасни и представи околности, као и да истовремено располаже способношћу да напише коментар какав сте Ви написали - онда ... заиста заслужујете свако поштовање! ... Ако ја нешто могу да додам на цео овај дискруст - онда је то можда,( у форми савета,) да не треба ОЧЕКИВАТИ поштовање јер то је малко сујетно и ако поштовање очекујемо - онда га никад нећемо дочекати. Треба само радити свој посао ... и то је то.
Underestimated
Na ovu temu mogu da dodam sledeće u nepoštovanju u porodičnim odnosima. Meni je juče i rođena mama (koja očigledno previše gleda TV) rekla kako ja predstavljam oličenje svega najgoreg u Srbiji. Kakav tek odnos onda smem da očekujem prema sebi od nekog poznanika ili na poslu. Da ironija bude gora, ja sam ceo život stremila da budem predstavnik onoga dobrog u očima drugih. Naravno da sam puno izgubila i definitivno ne izgledam kao devojke sa reklama, često skrivam razočaranost, nekad mi izleti neki malo oštriji komentar, izgubila sebe pokušavajući da stvorim uslove da pobegnem odavde, što nisam uspela još i moguće da ni nikad, ali daleko od toga da sam zaslužila takve pogrde na koje nailazim na svakom koraku. Misim da je većina iseljenika otišla upravo iz ovog razloga. Ovde odnos svih tih ljudi, pretežno tih koji su došli, i koji su sami prošli kroz neku agoniju, a svi su prošli kroz neku agoniju, nepodnošljiv. Jako je teško živeti među žrtvama koje su na kraju i same postale zločinci.
Mirjana
@milic milic Apsolutno se ne slazem sa Vasim misljenjem, jer svako ljudsko bice a priori zasluzuje postovanje druge osobe samim tim sto je ljudsko bice. U socijalnoj komunikaciji ljudi ukazuju postovanje jedni drugima sto je odraz kulture koja je civilizacijska tekovina. Ugled u drustvu je nesto sto ze stice i zasluzuje i visa je instanca od postovanja. Kultura je nesto kao postenje - ili je imate ili nemate. Sto znaci da se nikada ne "spustate" na nivo nekulturne osobe i svojim lepim ponasanjem dajete primer drugima. Mozda nekome ovo zvuci utopisticki u danasnje vreme, ali ima nas koji tako zivimo.
milic milic
Gospodin je psiholog i psihoterapeut, ali nije sociolog, pa neke stvari, ipak, ne razume. On je kabinetski covek. Narocito ga odaje ona izjava: Zahtevajte da vas postuju. Pa gde to ima? Mozda moze da se kaze: Molim vas da me postujete. To je zapadna propaganda, koja truje nase mlade narastaje. Za postovanje se treba izboriti svojim radom, ponasanjem, uvazavanjem drugih itd. To je kao izboriti se za neko upravljacko mesto.Tu nema rezona: Molim vas da me postujete! I necu dalje. Gospodin pise kratke clanke za siru publiku, narocito zutu.
M. D.
Nije odraz poštovanja način na koji Vas neko oslovljava, već način na koji se prema Vama ophodi. Roditeljima ne persiram, pa ne znači da ih ne poštujem. Meni takve stvari uopšte nisu bitne, poštovanje vidim kao neko ispoljavanje ljudskosti koje bi trebalo da bude normalno - sitnice poput toga da pridržimo nekome vrata, da pomognemo u nošenju nečega, pozdravljamo komšije kada ih sretnemo, da ljubazno pružimo informacije ukoliko nam ih neko traži, da poštujemo tuđi posao, tuđe vreme i uloženi trud, i da ne otežavamo jedni drugima život... Možda bi se moglo reći jednostavno - ne tretirajte druge onako kako ne želite Vas da tretiraju, i ne zaboravite da je i sa druge strane čovek od krvi i mesa. Ljudima prvo treba objasniti šta je poštovanje, pre nego što se krene sa "ubacivanjem u glavu".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja