utorak, 18.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:58

Duh Lovćena u ravnici

subota, 22.12.2012. u 21:56
Завичај се у срцу носи: центар Ловћенца Фото П. Копривица

Lovćenac – U središtu bačke ravnice, na obroncima Telečke visoravni, na sredokraći magistralnog puta Novi Sad – Subotica, prostire se tipično panonsko ušoreno selo – Lovćenac, „prestonica Crnogoraca” u Vojvodini, kako to često ističu njegovi meštani. Ravničarsko mesto, samo po geografskoj odrednici, a po svemu drugom, gorštačko. I po izgledu kršnih meštana, po njihovom karakteru i govoru, po običajima i tradiciji; sve kao da je preslikano iz krševitih nahija stare Crne Gore – Katunske, Riječke, Crmničke i Lješanske. I to tako traje već bezmalo sedam decenija.

U oktobru 1945. godine, „vlakovima bez voznog reda” ovde su stigli prvi kolonisti iz Crne Gore. Za većinu je to bio i prvi susret sa šinama, sa piskom lokomotive. Krenuli su na dug put „ćirom”, u stočnim i otvorenim vagonima, sa železničke stanice iz sabirnog centra u Zelenici, u neizvesnost, njima do tada nepoznatog podneblja. Poneli su, istina, delove starog nameštaja, po neki kredenac, krevet, tronožac, verige, drveno burilo ili škip – posteljinu, mahom suknene prekrivače „velence”, oskudnu garderobu, sirotinjsko aluminijumsko posuđe, ali i gusle – odreda svaka familija. Po neko je poveo jednu, dve koze ili ovce, mršulju kravu „bušu”. Uglavnom, pošli su, kako su pričali prvi kolonisti, „sa ništa, bez ništa, u ništa”. Putovalo se „osam čela”, toliko dana i noći s pesmom, koja se i danas ovde često čuje: „Crna Goro, rodno mjesto tebe ću se sjećat često”.

– Selo se tada zvalo Sekić. Bilo je do dolaska kolonista naseljeno Švabama, da bi njihove kuće i okućnice, nakon što su otišli u Nemačku, bile podeljene tek pridošlom stanovništvu, prema ratnim zaslugama i broju čeljadi u porodici. Po imeničnom registru kolonizirane su 732 familije sa ukupno 5.811 članova. Mnogi su se ubrzo vratili u rodni kraj, neki svojevoljno, drugi „po direktivi vlasti”, a oni koji su ostali, srodili su se sa ovom ravnicom, prigrlili je kao svoj novi zavičaj, a i ona njih. Sada već stasava peta, pa i šesta generacija doseljenika iz Crne Gore – objašnjava Milan Sanković, sekretar mesne zajednice.

Pridošlice sa surovog crnogorskog krša nostalgija je odmah zahvatila, pa selu dadoše novo ime, najlepše kojeg su se mogli tada setiti – Lovćenac. Lovćen u malom govorili su. I kako je vreme odmicalo, sve je bilo jasnije koliko je u tom nazivu sažeto njihove čežnja za rodnom grudom, za kamenjarom s kog su ponikli, za zauvek ostavljenim popaljenim i razrušenim ognjištima. I danas u domovima potomaka crnogorskih kolonista u ovom mestu počasna mesta na zidovima zauzimaju gusle, slika Lovćena i, naravno, portret Njegoša.

– Slučajnom prolazniku, kada bolje oslušne, može se učiniti da se nalazi negde na Cetinju ili u tom kraju. Ne samo što smo zadržali običaje predaka već se ni naš svakodnevni govor, gotovo ne razlikuje od onog u starom zavičaju. Ovde tim akcentom govore čak i naše komšije, Mađari i kasniji doseljenici iz Bosne i Hercegovine. Čim prozbori Lovćenčanin, ma gde se nalazio, prepoznatljivo je ko je i odakle je – priča Vladimir Kuljača, osnivač seoske Muzejske zbirke „Bačka kuća” i predsednik istoimene grupe građana, koja s podjednakim entuzijazmom i predanošću neguje i čuva od zaborava tradiciju i običaje oba zavičaja većine ovdašnjeg stanovništva – Crne Gore i Vojvodine.

U Lovćencu danas živi oko dve hiljade Crnogoraca. Selo odumire, pogotovo otkako je privatizovano, nekada moćno Poljoprivredno dobro „Njegoš”, koje je decenijama bio okosnica sveukupnog razvoja ovog kraja i „hranitelj” gotovo svake kuće. Ono je, tvrde Lovćenčani, pravni naslednik nekoliko seljačkih radnih zadruga, pa sada traže da im država vrati zadružnu imovinu koja, veli Milan Sanković, nije smela da bude obuhvaćena privatizacijom. Prvostepena presuda je doneta u njihovu korist, čeka se drugostepeno rešenje. Ukoliko ono ne bude pozitivno – upozoravaju seljani –„osta Lovćenac bez Crnogoraca, ništa nam ne preostaje već da se vratimo u Crnu Goru”.

Petko Koprivica

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

Crnogorcima u Srbiji je lakše nego Srbima u Crnoj Gori. Ovde su među svojima.

Svi smo mi naši. Samo su oni njihovi.

Kad Crna Gora uđe u NATO, da li će njeni piloti morati da bacaju bombe onamo, namo, za brda ona...?

Da nismo najbliži rođaci, možda bismo imali prijateljske odnose.

Mnogi Crnogorci jesu za bratstvo, ali nisu za jedinstvo.

Ravničarski Crnogorci neće sa Srbijom ni usred Srbije.

Kad Dukljani za jezik kažu : Ćeraćemo se još, Moravci odgovaraju : Ma, terajte se...

Kad zarate Rusija i Amerike, Srbi i Crnogorci će biti u prvim redovima. Na različitim stranama.

Bože, sačuvaj me od crnogorske hrabrosti i srpske pameti.

Pustimo sever Kosmeta, realniji nam je sever Crne Gore.

Crnogorci su batalili epiku i bacili se na realnost. Mi smo batalili realnost i bacamo se na epiku.

Dragutin Minić


Komentari0
cd787
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Crnogorci u Srbiji, Srbi u Crnoj Gori

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja