subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:55

Čas ih vidiš, čas ih ne vidiš

subota, 22.12.2012. u 21:56

Ako su u doba međusobne ljubavi srpsko-crnogorski odnosi mogli da se predstave oftalmološkim metaforama, poput one o dva oka u glavi, posle toliko iskušenja kroz koje su prolazili, sada se konačno mogu opisati kaokardiološki. Naime, broj Crnogoraca u Srbiji je od nulte tačke, čas rastao a čas rapidno opadao, tako da istorijski grafikon beogradsko-podgoričkog bratstva i nejedinstva, kroz popise stanovništva, neodoljivo podseća na EKG. Slično se događalo i sa brojem Srba u Crnoj Gori: čas ih vidiš, čas ih ne vidiš.

Na poslednjem popisu stanovništva 2011. godine, u Srbiji je oko 30.000 Crnogoraca manje nego na popisu 2002. godine, kada ih je bilo 69.049, što je predsednika Crnogorske partije u Srbiji Nenada Stevovića navelo da zaključi kakoje taj manjak rezultat „sistemske i nenasilne asimilacije uz prisutnu etničku mimikriju”. Ali, 1991. godine, u Srbiji se 118.934 građana izjasnilo da su Crnogorci, dok su rekord dostigli 1981. godine, kada ih je u Srbiji bilo – 147.466.

Sa druge strane, istoričar dr Aleksandar Raković, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, ističe da se prva pojava nacionalno opredeljenih Crnogoraca u Jugoslaviji beleži 1948. godine, na prvom popisu posle Drugog svetskog rata, nakon što je, prema njegovim rečima, „komunistička partija iz ideoloških razloga, rascepkala srpski narod na nekoliko nacija, od kojih su jedna bili Crnogorci”.

 

– Broj Crnogoraca u Srbiji varirao je u zavisnosti od unutrašnjih migracija življa iz Crne Gore prema Srbiji, ali i ideološkim savetima da se svi koji dolaze iz Crne Gore, nacionalno opredeljuju kao Crnogorci – naglašava Raković.

U socijalističkoj Jugoslaviji, podseća on, a posebno u Srbiji, na rukovodećim položajima u državi i partiji, bili su kadrovi iz Crne Gore, pa je u to vreme bilo i poželjno izjašnjavati se kao Crnogorac. Raković, međutim, ukazuje da to istovremeno nije podrazumevalo i izričito antisrpsko osećanje.

Ako je skok od gotovo 150.000 Crnogoraca 1981. godine, objašnjavan karijernim i migracionim razlozima, početkom devedesetih godina, s buđenjem nacionalnih osećanja i broj nacionalno izjašnjenih Crnogoraca počinje da opada, jer se oni sve više izjašnjavaju kao Srbi. Tako je od 1991. godine, do danas, na svakom popisu, broj Crnogoraca u Srbiji je upola manji.

Izjašnjavanje građana o nacionalnoj pripadnosti je zavisilo od političkih amplituda koje su podgrevale intelektualne elite. Dok zvanična Podgorica težnje za samostalnošću, započete 1997. godine, smatra nacionalnim buđenjem, Raković ih ocenjuje kao separatističke poteze i strategiju da Crnogorce konačno izdvoje čak i iz šire celine srpstva. Kada su srpske političke i intelektualne elite govorile o nacionalnom „trljanju očiju” devedesetih godina, kritičari tog buđenja ocenjivali su ga kao velikosrpski nacionalizam.

Analizirajući ulogu elita koje pumpaju i ispumpavaju nacionalne tenzije, kulturolog profesor dr Ratko Božović smatra da je gotovo sve prisutno u javnom prostoru simulacija – i da jeste ono što nije, i da nije što jeste – pa imamo problem starih strahova i starih opredeljenja.

– Nažalost, mi još patimo da u javnom životu postajemo ono što se od nas očekuje. A društvene elite su „svetionici” koji su tu da vode, zavode i navode vodu na svoju interesnu vodenicu– ističe Ratko Božović.

Kako god bilo, secesijom Mila od Slobe, dolazi do raspolućivanja etničkog identiteta među pravoslavnim stanovništvom u Crnoj Gori – na nacionalno određene Srbe i Crnogorce. Istoričar Raković ističe da se na popisu u kneževini Crnoj Gori, 1909. godine, 95 odsto stanovništva izjasnilo kao Srbi. Zapravo, bilo ih je 94,38 odsto,a Albanaca5,62. Te godine nije zabeležena nijednaosoba koja se izjasnila kao Crnogorac.

 

Taj podatak zvanična Podgorica i njihova elita prećutkuju i nerado pominju. U udžbenicima Kneževine Crne Gore, podseća Raković, izričito je stajalo da su svi pravoslavni Crnogorci po narodnosti Srbi, kao i da su Srbi i oni koji su govorili „našim jezikom”, a bili su rimokatoličke i muhamedanske veroispovesti. To je bila zvanična politika Crne Gore.

Raković podseća: Na popisima u kraljevini Jugoslaviji, svo stanovništvo u Crnoj Gori koje je govorilo srpskim jezikom, izjašnjavalo se da je srpske nacionalnosti, a broj Crnogoraca bio je – nula.

Promenom ideologije, dolazi i do promene „nacionalnog poretka”, tako da u komunističkoj Crnoj Gori 1948. godine, Srbi volšebno nestaju – upisano ih je svega 1,78 odsto, a na scenu stupaju Crnogorci – čak 90,67 odsto njih!

Raković naglašava kako bi danas bilo pogrešno osporavati pravo građana da se izjašnjavaju kao Crnogorci.

Posle 33 godine, na popisu 1981. godine, Srbi su „porasli”: upisano ih je 3,32 odsto, Crnogoraca 68,54, Albanaca 6,46, Hrvata 1,81, Muslimana 13,36 odsto.

Na popisu 2003. godine Republika Crna Gora imala je, prema opštoj oceni, jedan od najdemokratskijih popisa i pored velikog pritiska dukljana i montenegrina, da Crnogoraca bude što više, a Srba što manje. Ipak su ti rezultati popisa pokazali verodostojnu sliku Crne Gore po nacionalnoj pripadnosti nakon popisa iz 1909. godine. Naime, na ovom popisu kao Srbi izjasnilo se 31,99odsto stanovništva, a zatim slede Crnogorci (43,16), Albanci (5,03) Hrvati (1,10) , Muslimani (3,97) i Bošnjaci (7,77).

Od 2003. godine, vladajuća Demokratska partija socijalista, a posebno njen koalicioni partner, Socijaldemokratska partija, koristeći državni aparat i moć, sve čine da na popisu stanovništva „poguraju” Crnogorce. Ove dve partije, između popisa 2003. i poslednjeg iz 2011. godine, promenile su himnu i zastavu Crne Gore, uvele nestandardizovani crnogorski jezik i u cetinjskoj policijskoj stanici registrovale nevladinu organizaciju Crnogorsku pravoslavnu crkvu, čime su i kroz institucije sistema raskinule sve niti sa verom, jezikom, pismom, simbolima i kulturom Srba.

 

Prema podacima crnogorskog Zavoda za statistiku, na popisu stanovništva u Crnoj Gori, održanom u aprilu 2011. godine , 44,9 odsto građana se izjasnilo kao Crnogorci, a 28,77 odsto kao Srbi, dok se 43,88 odsto građana izjasnilo da govori srpskim jezikom, a crnogorskim 36,97 odsto.

Aleksandar Apostolovski – Novica Đurić

-----------------------------------------------------------

Prevladati priče o nacionalnoj pripadnosti

–Kad bi Srbi bili pobednici, svi bi bili Srbi i obrnuto. Tu staru priču o nacionalnoj pripadnosti moramo da prevladamo već jedanput. Jer, ako postanem ono što se od mene očekuje, ja sam sopstveni prevarant. To je logika političkog zbunjivanja i uzbunjivanja – kaže Ratko Božović.


Komentari48
a5e0b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ловћен требјеса
Бокељ Бокељка | 23/12/2012 11:13 То је тачно. Он је Црногорац по националности. Дакле припадник је националне мањине,која се смањује. А то му никако не може одговарати. Дакле тешко може бити неутралан аналитичар, када се ради о том питању. Предаје у Никшићу на фил. факултету гдје је у табору оних који доказују да српски и црногорски нијесу исти. Индиректно подржава став колега са катедре за историју који предају да је Србија окупирала Црну Гору и вршила тешке злочине против Црногораца
Лазар Н. Сибачки
Поштовани из Политике,било би коректно да сте дозволили моју ре- плику на коментар насловљен на @Лазар,чак 2 пута узастопце. Површним тумачењем историје,највероватније у незнању, даје се искривљена слика па је тако дотични раздвојио Његоша сврстава- јући га у Србе из Босне(?) а ситног феудалца Балшића,Душановог вазала,у Црногорце.Тачно је да се Ц.гора помиње фрагментарно у средњевековним писаним изворима,као и још многе Ц.горе из тог времена, али први релевантни назив Ц.Гора*,помиње се у 15. веку у уговору* Млечана са деспотом Ђурђрем Б.1435г.Дакле у 15.веку.На основу погрешних претпоставки, да се у 14в.формирала црногорска свест код Балшића и Црнојевића,за разлику од Њего- ша,(босанца?) он изводи неосноване закључке. Захваљујем ЛС.
@Lazar
Uzgred receno, ocito da vi izrazavate vasa licna razmsljanja, kao sto se sami spomenuli "bez argumenata." Licno mi je draza Sbija od Crne Gora 100 puta, ali cinjenice su cinjenice.
@Lazar
Posto vec ne znate, naziv Crna Gora (Montenegro) po pisanim dokazima se prvi put spominje 1296 u spisima Kralja Milutina. Takodje,u italijanskim izvorima se spominje 1348 као Cerna Gora, а u dubrovackim 1379 као Cernagora. Vidite, to je slicno kada se Srbija spominje u spisima recima Serbia, Srbija, Srbia, Servia.
Prosrpski Hrvat
''Будући председник . | 23/12/2012 14:46 . А питање идентитета црногораца је бесмислено јер ако вам се деда 1909 изјаснио као србин како ви 2013 можете бити црногорац нешто није уреду са вама.'' Kratko, jasno i svima razumljivo, osim naravno onima koji ne zele da razumiju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Crnogorci u Srbiji, Srbi u Crnoj Gori

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja