petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Zaverenici kod „Zlatne morune”, vinari u „Čokotu”

nedelja, 23.12.2012. u 15:00
Предратна кафана у Београду, Бајлонов Кладенац Фотодокументација Политике

Izraz „idi u majčinu ” među ljubiteljima kafana u savremenom Beogradu odavno nema pogrdno značenje, jer je reč o lokalu u Zemunu. Posle „Razvoda braka” ostaje gorak ukus, osim ako nije u Krnjači, gde hrle ljudi željni ića i pića. Dobar zalogaj može da se okusi i kod – ko bi rekao – „Ljube Trovača” u Grockoj. Ovo su samo neki od „uvrnutih” naziva prestoničkih kafana, iza kojih često stoje još zanimljivije anegdote. Ovakva stecišta boema i noćobdija su protivteža najezdi kafića i klubova „krštenih” stranim imenima, ali i baštinici specifičnog beogradskog duha.

Na toj „talasnoj dužini” su i dva noćna kluba ispod Brankovog mosta, smešteni jedan do drugog. Nazvani su u duhu izreke, a tako i poređani, sleva na desno: „Mladost” i „Ludost”.

Naziv čuburskog restorana „Violeta, kućo stara” ima celu malu predistoriju. Vračarac koji je kumovao ovom mestu živeo je pre Drugog svetskog rata u Francuskoj i tamo bio zaljubljen u izvesnu Violet Arto. Kada je pre nekoliko godina, sada već kao vremešni gospodin nastanjen u Beogradu, sreo kafedžiju koji je hteo da lokal nazove „Stara kuća”, zaplakao je i zamolio ga da se zove prema „njegovoj” Violet. Pobedila je kombinacija obe ideje.

Na krštenje restorana „Ona, a ne neka druga” u Zemunu, uticala je književnost. Legenda kaže da gazda nije znao kako da „krsti” lokal. Uzeo je prvu knjigu koja mu je bila pod rukom – delo Duška Radovića. Na proizvoljno odabranoj strani nasumice je ubo prstom i pogodio rečenicu koja će biti iznad ulaza u lokal.

Pojedini nazivi širom prestonice govore o poreklu menija. Među najboljim postojećim primerima su – „Kad jaganjci utihnu”, „Potkovica” (specijaliteti od konjskog mesa) kao i nekadašnja „Pogođena patka”, sada preimenovana u „Patka se vratila”. „Životinjskom carstvu” u imenima pridružila se i jedna vrsta koja nema veze sa gurmanlucima: devedesetih godina, blizu studentskog doma „Lola” radila je kafana „Kod žirafu, vanevropsku zverku”.

Dok su danas u neobičnim nazivima boemskih svetilišta dominantne stavke sa jelovnika, nadimci i lirska tematika, nekada su preovladavali udaljeni geografski pojmovi. Gazde lokala, kao i celo društvo okretali su se i ka istoku i ka zapadu, pa su u prestonici bili ujedinjeni „Njujork”, „Sevastopolj”, „Monako” i „Evropa”. Ako današnji kafanac može da ode u „Majčinu”, njegov „predak po čašici” imao je priliku da poseti „Ameriku”, „Beli Petrograd”, „Bosfor”, „Malu Ženevu”, „Port Artur”, „Siberiju”, „Dardanele”...

Istoričarka Dubravka Stojanović u svojoj knjizi „Kaldrma i asfalt: urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890–1914”, ističe da su prestonički ugostitelji, imenujući lokale prema dalekim predelima, pronosili sugrađanima duh Evrope i sveta. Tako su na neki način emancipovali posetioce koji su do tada o ovim udaljenim mestima imali samo maglovite predstave stečene u panoptikumima – pretečama bioskopa, smatra Dubravka Stojanović.

Kafane u starom Beogradu imenovane su i po profesiji klijentele. Tako je „Esnafska kafana” na početku Skadarlije okupljala zanatlije kao što su zidari, kaldrmdžije, ciglari... Branislav Nušić beleži da su se u njegovo vreme u „Čokotu” u Karađorđevoj, blizu stovarišta vina, skupljali kupci i prodavci „soka od grožđa”.

Nazivima kafana, kako nekadašnjih tako i savremenih, bavi se i sociolog Dragoljub B. Đorđević, profesor na niškom Mašinskom fakultetu. On je priređivač zbornika „Kafanologija” obima više od 650 strana, koji će uskoro izdati „Službeni glasnik”. U publikaciji će se, osim tekstova na temu kafane koje su pisali istoričari, etnolozi, sociolozi, književnici, publicisti, novinari i mnogi drugi, naći i Đorđevićev spisak „Kafana: 582 veličanstvena naziva” (iz cele Srbije, nekad i sad), koji je priređivač ekskluzivno ustupio „Politici”.

Samo letimičan pogled odaje slikovite nazive, kao što su „Vikaj turu”, „Dve čaše kod Paše”, „Degustacioni centar”, „Dobro jelo, dobro delo”, EKG, „Katakomba”, „Konjopoj”, „Stop ćale magistrale”, „Tri vaške”... Ima tu i lascivnih imena: „Kod Guze”, „Kurvin grad”, „Tri sise” i „Kod pocepanih gaća”. Na listi koegzistiraju i zaraćene političke opcije, pa tako postoje kafane „Tito”, „Četnik”, ali i „Kod Ranka Ustaše”. Tu su još neki slikoviti primeri, poput zemunskog okupljališta „Beli zec”, beogradskog „6 i 400” (nekadašnji gazda dobio je sina na rođenju teškog 6,4 kilograma), ali i kafane „Ljubi te čika Rade” kod Uba.

N. Belić

D. Bukvić

-----------------------------------------------------------

Legenda o „Upitniku”

Najstarija očuvana prestonička kafana ima i jedan od najzanimljivijih naziva – „Znak pitanja”. Na zidu iznad autentičnog drvenog stola i danas se nalazi beleška da su krčmu ozidali dunđeri „iz Grecije” 1823. godine za Nauma Ička, sina Petra Ička, trgovačkog magnata i visokog diplomate iz Prvog srpskog ustanka.

Isprva se stecište u današnjoj Ulici kralja Petra zvalo „Srpska kafana”. Ime „Kod Saborne crkve” 1892. dodelio joj je tadašnji vlasnik Ivan Pavlović. Zbog tog čina prota Novica Lazarević tužio je gazdu, ni ne sanjajući da će postati kum ove kafane. Gazda Ivan je preko noći skinuo tablu sa nazivom koji je razgnevio duhovnika i privremeno okačio interpunkcijski znak „?”. Tako je ostalo do danas.

-----------------------------------------------------------

Kafana na svakih sto stanovnika

Grad sa najviše kafana u odnosu na broj stanovnika na prelazu iz 19. u 20. vek bio je Šabac. U „malom Parizu” bilo je tada više od 100 krčmi – po jedna na stotinu žitelja. I danas postoje mnoge priče o „Devet direka”. Ovu krčmu podupiralo je devet stubova. Kada su se pojavila još dva stuba, nazivana je i „Jedanaest direka”. Objekat je srušen 1929, a po tvrdnjama šabačkog istraživača i fotografa Dragutina – Dragana Petrovića ovde se nalazio jedan od „štabova” kultne muzičke družine iz varoši kraj Save – Cicvarića.

Posećena je bila i krčma „Kod lepe Keje”, „krštena” po naočitoj konobarici. Glasine iz čaršije kažu da je ovde bio prvi magijski centar u Srbiji, sa službenim mađioničarem.

Osim kafana u varoši u kojoj se prvi put u zemlji začuo klavir, interesantan nadimak dobio je i jedan od najpoznatijih muzičara iz mačvanskog kraja Vasa Stanković, koji je prozvan Andolija. Petrović otkriva da su ga oslovljavali tako, jer je podsećao na kršnog lokalnog kasapina zvanog Andolija. Vasa je bio toliko siromašan da nije mogao da plati taksu za orden svetog Save koji je dobio za svoje stvaralaštvo, a u tekstu novinara Radivoja Markovića o sahrani starog umetnika, održanoj 2. februara 1934, stoji da su „izgladnelo i zlopaćeno telo ovog Ciganina – svirača izneli iz crkve, posle opela, najugledniji šabački trgovci sa tadašnjim predsednikom opštine Petrom Grozdićem na čelu”.


Komentari1
30134
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Обрад Крљачић
А свим тим кафанама је једно заједничко - уништила их транзиција. "Златна моруна" је у социјалистичко време променила име, звала се Триглав, али је бар остала кафана. Онда је дошла нека коцкарница а сада је продавница кинеске робе. Што се тиче новокомпонованих кафана, називи јесу оригинални али је новинар лоше обавио свој посао јер није, например, споменуо кафану Озна на Тргу Републике или Корчагин негде према Звездари.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja