petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:21

Matematički Dositej

ponedeljak, 24.12.2012. u 15:00
Милан Распоповић

„I kad si na vrhu moraš se penjati”

 (Stanislav Ježi Lec)

– ... A sad da vidim kakav si u računu. Slušaj. Jedan voćar je sadio jabuke. Posadio je pet redova i u svakom  je bilo po sedam kalemova. Sledećeg proleća nije prolistalo pet kalemova. Ostali jesu. Šta ti treba da izračunaš?

– Primilo se, prolistalo je 30 kalemova.

Učitelj Vaso (Đuranović) pomilovao je petogodišnjaka po glavi, i ne sluteći da će mališan iz Martinića, iz srpske porodice u bjelopavlićkoj ravnici, jednoga dana izvesti na istraživački (i životni) put nekoliko stotina doktora i magistara nauka. (Kralj Nikola je, inače, govorio: „Kad rodi bjelopavlićka ravnica, Crnoj Gori nije potrebna ruska pomoć”.)

A ocu Obrenu proročanski je poručio: „Biće dika porodice i cijelog plemena”.

Umirovljeni univerzitetski profesor doktor fizike Milan Raspopović rukovodio je Matematičkom gimnazijom u Beogradu duže no ijedan drugi – 31 godinu i tri meseca. Reč je o posebnoj srednjoj školi kojoj, po broju međunarodnih nagrada (oko 400), nema premca u svetu.

Nedavno je dočekao da delić njegovog bogatog stvaralaštva, s pohvalama znamenitih ličnosti, bude opisan u knjizi „Vizionarstvom ka vrhu” (Zavod za udžbenike), koju potpisuje prof. dr Miloje Rakočević. Naučnik i vaspitač, koji je objavio gotovo 90 udžbenika (s prerađenim i izmenjenim više od 230) u 15 miliona primeraka i pet značajnih monografija, na stranicama našeg lista lane je iz milošte prozvan čovekom-udžbenikom.

Svih godina u svojoj kancelariji držao je svesku s tvrdim koricama žute boje u koju je svakodnevno zapisivao opaske učenika do kojih je najviše držao. Ispod svake upisano je ime i prezime.

Odluka da se osnuje Matematička gimnazija, po ugledu na čuvenu „Kolmogorova” u Moskvi, obnarodovana je 23. maja 1966. I od tada do naših dana ostala je u zdanju Zadužbine Perse i Riste Milenkovića u Ulici kraljice Natalije 37, a u socijalističko vreme Narodnog fronta.

U poslednjoj deceniji minulog veka dva puta je odbio da sedne u stolicu Dositeja Obradovića, prvog srpskog popečitelja prosvete. Ali se slavnom preteči na svojevrstan način i odužio i približio, učinivši više od ma koga na podizanju mladih matematičara.

Matematički Dositej, rekli bismo.

Kad god ga je neko upitao koliko mu traje radno vreme, uzvraćao je rečima nenadmašnog Nikole Tesle: „Ako se u rad ubrajaju snovi, moj radni dan bio bi 24 sata”.

I u drugim prilikama voleo je da se poziva na mudre misli, a jednu od najdražih koju je prigrlio odavno je izgovorio Emilijan Josimović: „Broj i mera, to je moja vera”. Ispostaviće se da je duže od pet decenija u duhu te krilatice podučavao mlađariju fizici, matematici i filozofiji nauke, uz izvinjenje što te priče ne liče na one iz „Šešira profesora Vujića”.

A preturio je preko glave tušta i tma radosnih i tegobnih dogodovština. Prvih se svaki put seti, druge onako usput pomene za nauk potonjim pokolenjima.

Najmanje po dobru pamti reformu školstva Stipe Šuvara, visokog komunističkog zvaničnika, koji jedino nije uspeo da ugasi Matematičku gimnaziju u Beogradu! Tri leta stariju imenjakinju iz Zagreba ukinuo je 1979, uprkos tome što ju je vodila Štefica Bakarić, rođena sestra Vladimira Bakarića, veoma bliskog saborca Josipa Broza Tita.

Nekoliko godina kasnije, na jednom od susreta srednjoškolskih direktora Beograda i Zagreba, ona je pitala Milana Raspopovića:

– Kako uspeste da sačuvate svoju?

– Kako vi ispustite svoju školu? Zašto niste iskoristili pomoć i podršku svoga brata?

– Ni on nam nije mogao pomoći!

Otkrio joj je tada da je svuda i svagda, kada bi ga partijski moćnici skolili, potezao tajno oružje: blistave uspehe svojih đaka. Tako je ispratio 12 ministara prosvete, a trinaesti, Gašo Knežević, nije ga primio u svom kabinetu, niti je na časak izašao u predsoblje da se s njim rukuje na odlasku u penziju!

„Da je podanik britanske krune, odavno bi uz svoje ime upisao viteško zvanje. Za plemenito i plemićko odgajanje brojnih naraštaja darovitih srednjoškolaca, danas blistavih naučnika rasutih po svetu – Oksford, Kembridž, Harvard, Stenford, Prinston, Kolumbija, Berkli, MIT...”

Nadamo se, poštovani čitaoci, da potpisniku nećete zameriti što je pomenuo dve svoje rečenice, istrgnute iz članka u prošlogodišnjoj „Politici”, koji se, uz još jedan, našao među koricama knjige.

Čovek s dva dana rođenja – pogrešnim (6. jul 1936) i ispravnim (8. avgust 1935) – zaslužio je znatno više od skromnog novinarskog prisećanja.

Stanko Stojiljković


Komentari5
ab85b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

бивши ђак МГ
Са носталгијом се сећам времена док сам "гулио клупе" у Мат.Гимназији (МГ). Треба рећи да је МГ институција иза које стоји цео тим професора, а проф. Распоповић је успешно препознавао и ангажовао талентоване предаваче. Претпостављам да је заслуга проф. Распоповића и то што је однос професора према ђацима био колегијалан а не ауторитативан. Због тога је МГ задржала свој ниво. И још нешто, проф. Распоповићу, што се тиче Гаше Кнежевића, он је својим реформама школства показао свој ниво, а онај поступак према вама говори све о њему.
Ђока Манипулација
Изузетне похвале Г. Професору. Обрадовало ме ја да видим да имамо грандиозних људи, који нису напустили своју државу и свој народ. То што му одајете почаст јер су наши многи математичари, школовани под његовим скутом, лако напустили Србију, је логичка грешка. Мислим да професор није зато уложио сав свој живот и таленат да их образује, и да му таква признања заиста не требају.
ponosni roditelji
SVAKA CAST za divan tekst, KONACNO da se seti neko COVEKA I PRAVOG DOSITEJA srpske pedagoske struke! Sve, cime se kici matematicka gimnazija: izuzetna i jedinstvena skola je NJEGOVA ZASLUGA!!! NAJBOLJI JE REZULTAT SU NASA DECA: naucnici i doktoranti... nazalost rasejani po celom belom svetu, a ponajvise u USA, gde se znanje, vrednoca, talenat dobije ne zavist, “kocnice od proseka” i sl., a pravbu nagradu za visegodisnji trud! Njegovo pedagosko vizionarstvo nece moci nikad i niko u ovoj zemlji da oceni dovoljno, a mnogo vremena je i propusteno u prethodnim dekadama! VELIKO je HVALA dragom Prof.Raspopovicu za njegov trud, koji je omogucio nasoj deci da opstanu u velikoj konkurenciji gde god da su... Nikad njegov trud, talenat, mudrost nece biti zaboravljeni od strane svih, koji je imao srecu da svoju decu prate u MATEMATICKOJ gimnaziji, ciji je ON JEDINI TVORAC!!! Mnogo leta, porodicne srece, radosti i uzivanja u zasluzenom postovanju od pravih cenitelja Vaseg dela, dragi nas Profesore!
Воћар Практикант
А ако имате вртоглавицу, Паст ће те са јабуке.
vojin celeras
Блистав текст, још блиставијим поводом, о једном од истинских Људи... Бар три податка која сам сазнао из текста господина Стојиљковића заслужују коментар. Прво-31 година на челу Математичке гимназије, упркос свим Сцилама и Харибдама кроз које је морао да весла уважени професор Распоповић! Невероватан спој преданости послу и истрајавања-до самоуништења... Друго, доиста само у несрећној Србији такав човек није добио одговарајућа признања. Не мора то бити од британске краљице-макар ону награду града Београда, за коју су га, прошле године, предложили највећи експерти, а чланови Комисије нису нашли за сходно ни да распакују силне књиге-приложене уз предлог... Треће и најжалосније: човека који је два пута захвалио на предлогу и части да седне у Доситејев трон, није нашао за сходно да прими на пар тренутака у опроштајну посету, тадашњи министар просвете, Гашо Кнежевић. Верујем у вишу правду, господо. Професор Милан Распоповић је одавнооо у српској историји. А Кнежевићи, Шувари-ко то беше?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja