petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:14

Premijer ne kupuje piće

Autor: Zorana Šuvakovićponedeljak, 31.12.2012. u 11:00
Вино и жестина чести су мотиви на сликама Едварда Мунка (Фото З. Шуваковић)

„U metrou na neki način dokazujem da sam posvećen onome što činim…ali u prodavnici ’Monopolet’ je sasvim drukčije, tu ništa ne dokazujem, ništa dobro u svakom slučaju, samo da sam i ja, lično ja, podložan istim slabostima kao i ostali, što u stvari nije slučaj, jer vino ne pijem tako često”, reči su norveškog premijera Jensa Stoltenberga koji u najnovijem romanu „Fvonk” poznatog pisca Erlenda Lua objašnjava svom sagovorniku zašto mu toliko prija ponuđena čaša vina, ali van očiju javnosti.

Norveški premijer nije pijanac, ali svejedno ne voli da ode u jednu od posebnih prodavnica u državnom vlasništvu i da tamo pazari alkoholno piće. To bi škodilo njegovom ugledu u narodu.

Stoltenbergove muke opisane su u ovom fiktivnom literarnom delu, koje verno oslikavaju stvarnost. Funkcioneri u zemlji fjordova grade svoj imidž na sasvim različit način od onoga kako svoju važnost potvrđuju balkanski političari. Odnos prema alkoholu je najupadljiviji primer.

Norveška je za poslednjih trideset godina pretrpela revolucionarne promene u politici prema maliganima, ali i pored njih, ona se nije približila socijalnoj toleranciji kakvu prema žestokoj čašici ili flašici imamo u ostalom delu Evrope.

Ušavši u jedan „Monopolet” (zvanično ime za radnje pod monopolom države) u centru Osla, prvi put posle trideset godina, nisam mogla da verujem koliko se Norveška izmenila. Danas možeš sam da biraš vino, viski, votku… Boce su poređane po policama, kupac ima korpu ili čak kolica, kao u klasičnoj samoposluzi. Prodavci ljubazni, spremni da objašnjavaju politiku monopolskih radnji, ali upućuju na centralu „Vinmonopoleta” gde na stalnom dežurstvu radi četiri direktora za komunikaciju. Kakva ogromna promena.

Osamdesetih godina prošlog veka u radnju se ulazilo kao u polulegalnu trovačnicu. Maleni izlozi prekriveni crnim zastorima, a unutra bi te nevoljno usluživao prodavac, strog kao neki sudija, ali i nespreman za bilo kakav razgovor o svojoj robi. Nisi znao ni šta kupuješ, ni koliko će to da košta. On stoji za visokom tezgom, iza njega goli zid, roba mu je sakrivena negde pod tezgom. Pre nego što ti za basnoslovan novac uruči bocu, stavlja je u debelu crnu plastičnu vreću. U metrou, u autobusima i tramvajima, sećam se, petkom uveče, zvonilo je staklo iz tih crnih zamotuljaka.

Danas u celoj zemlji postoji tačno 280 mesta na kojima je moguće kupiti alkohol, i to je tri puta više državnih radnji nego što je Norveška imala pre trideset godina, spremno će nam objasniti Halvor Bing Lorencon, direktor za komunikaciju u lancu radnji za prodaju alkohola. Pre 14 godina, pod pritiskom ostalog dela evropskog sveta, pa i samih Norvežana, uvedeno je samoposluživanje – mali korak za svet, ali veliki za Norvešku. Od tada, norveško zadovoljstvo „Poletom”, kako iz milja zovu ovu kompaniju, raste iz godine u godinu. Danas 60 odsto Norvežana smatra da je državno upravljanje ovim lancem ispravna politika.

Liberalnija struja intelektualaca kritikuje državnu regulativu nad uživanjem u jelu i piću. 

Iver Nojman, antropolog i sociolog, direktor istraživačkog odeljenja u institutu za međunarodne odnose NUPI, žali se šo mora da otputuje „čak do Srbije ili bar do Danske” da bi slobodno bez državnog nadzora izabrao vino po svom ukusu. „Mi nismo ništa učinili da uživamo u našem blagostanju. Ako odete u Dansku ili skoknete do Švedske videćete da je izbor sireva i vina, mesa i povrća raskošan. Kod nas je sve svedeno na striktnu kontrolu uvoza radi zaštite farmera i naše poljoprivrede. A koje vino najbolje paše mom ukusu, o tome odlučuju državni službenici.”

Postoji takozvana degustatorska birokratija. To je od države imenovana klika koja u ime svojih sugrađana odlučuje šta će se od mediteranskih pića na kraju naći na trpezi građana.

U zemlji gde je statistika dovedena do naučnog savršenstva, direktor za komunikacije izbacuje podatke, na svako pitanje ima odgovor sa tri ili četiri broja: šezdeset odsto Norvežana smatra da država treba da bude isključivi vlasnik prodavnica sa alkoholom. Prošle godine „Monopolet” je izabran za omiljenu norvešku kompaniju. Prodato je 78 miliona litara alkohola. Od toga više od 80 odsto vina, a samo 16 odsto žestokog pića.

Ne tako davno Norvežani su obožavali žestoku kapljicu. Sada su se pretvorili u naciju vinopija. Uvozi se, dodaje direktor komunikacija, najviše italijansko vino, koje prethodno biraju državni degustatori.

Gotovo nikada u ovih 280 radnji nema gužve. Cene su paprene, u njih se još uvek odlazi uz osećaj greha. Tako se oseća i Jens Stoltenberg kad s vremena na vreme pijucka crno vino. U fikciji koja nije daleko od stvarnosti.


Komentari0
c50df
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja