ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:13

Dobroćudni bogataš

Autor: Igor Simićsubota, 29.12.2012. u 15:00

Na kraju smo još jedne godine u kojoj slabe moć i javna podrška bogatima zbog ekonomske krize. U Srbiji se često u medijima i na javnim diskusijama govorilo da tajkunima treba oprostiti greške i za uzvrat će oni ulagati u Srbiju, pospešiti razvoj i biti dobrotvori. Sada je pravi trenutak da se preispita ideja da su bogati pojedinci motor napretka i da treba da se zažmuri na njihovu poslovnu praksu.

Debata o fiskalnoj politici u SAD i odnos republikanaca prema povećanju poreza bogatima odlučiće tok američke ekonomije u dolazećoj godini. Istraživanja u vezi sa Dojče bankom koja je protivpravno prisvajala novac preko muljanja sa PDV-om jedan je od desetina slučajeva (na primer skorije slučaj HSBC banke). U Kini, bogatstvo porodice Ven Điabaoa, druga, komuniste ikineskog premijera iznosi 2,7 milijarde dolara. Narodni sluga, a sada bogataš, Ven Điabao je sin čuvara svinja. Da li je to američki san postao kineski? U Srbiji je uhapšen Miroslav Mišković, a najskorije su privedeni učesnici afere ,,Azotara” i iščekujemo nastavak u 2013. Da ne zaboravimo i Žerara Depardjea koji se seli u Belgiju da ne bi plaćao Olandove poreze za bogate.

Da li je preduzetnik Amerikanac, Kinez ili Rus suštinski ne pravi razliku jer svi rade u okvirima kapitalizma i njegovih lokalnih varijeteta. Ruski tajkuni posluju u Engleskoj, a imperija porodice Ven obuhvata nekretnine i finansije. Često se argument da tajkune treba da prihvati javnost iznosi kao hladnokrvno prihvatanje stvarnosti bez čistunskog moralisanja. Da li se radi o moralisanju?

Sticanje bogatstva se može posmatrati u više okvira. U zakonskom okviru, moguće je da se poštuju zakoni, ali da su napisani tako da favorizuju ponašanje protivno opštem društvenom dobru. Takvi zakoni su pisani u Srbiji pod uticajem tajkuna. Globalno, kopirajt, u formi koju sada ima, u velikoj meri šteti svetskoj ekonomiji iako je pravno validan. Dakle, veoma je važno imati u vidu da pitanje bogaćenja daleko nadilazi čisto zakonski okvir. Reći da neko nije prekršio zakon je nedovoljno da bi se ocenila realna šteta koju je pojedinac učinio društvu.

U ekonomskom okviru, težnja svakog krupnijeg kapitaliste je širenje, a samim tim i monopolski položaj koji šteti potrošaču. Najbolji način da dovedem u sumnju da su tajkuni dobri za opšti razvoj jeste da citiram britanskog ekonomistu Adama Smita, oca kapitalizma u osamnaestom veku: „Njihova (trgovaca i proizvođača) superiornost u odnosu na ostale građane nije u njihovom razumevanju javnog interesa, već u tome što imaju bolje znanje sopstvenog, ličnog interesa nego što građanin ima razumevanje svog interesa. (...) (Interes bogatih) nikada nije tačno isti sa interesom društva, oni imaju interes da varaju i čak ugnjetavaju društvo”. Zbog toga je, prema Smitu, neophodno vrlo pažljivo pisati regulative.

Postoje naravno etički i religijski okviri koje ovde ne možemo detaljnije da analiziramo, ali su nam implikacije već jasne. Razumljivo je da barone pljačkaše (robber barons) u SAD, poput Rokfelera, Morgana, Karnegija, Vanderbilta i Frika, mnogi smatraju za motor američkog razvoja i veličaju njihov dobrotvorni rad. Međutim, bliži pogled u njihov način poslovanja otkriva prevare, političke uticaje, manipulacije na tržištu, fizičko suzbijanje sindikata, čak i usporavanje tehnološkog progresa. Pri tom, njihovo bogaćenje je bazirano i na neiskorišćenim resursima koje je pružala Amerika, dok su resurs za bogaćenje ovdašnjih tajkuna javna dobra koje je nekada kontrolisala država Jugoslavija. Našim baronima se prebacuje da se nedovoljno bave mecenstvom; Boris Tadić je izjavljivao da tajkuni treba da se peru pred narodom tako što će Srbiji da poklone most, a Ivica Dačić je predlagao da pomognu našim olimpijskim sportistima. Takvim stavovima oni javno iskazuju da država nije iznad individualnih bogataša, već da od njih zavisi.

Nije problem tajkuna nedostatak mecenstva. Ovde se radi o ljudima, a ne o kruškama – ne može sitni poklon da nadoknadi štetu koja se nanosi celom društvu. Javnost nikada nije prihvatala bogate jer gledajući svaki od okvira koje sam naveo, pitanje je da li je moguće biti bogat na bilo koji iole pošten (društveno koristan) način. Prigovor koji već čujem je da javnost ne ceni sposobne. Ne bih se složio. Biti sposoban za opšte dobro, to je već ideja koju vredi bar probati u narednoj godini.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku


Komentari11
d2fd5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милан
Јако занимљива и филозофска тема. Нема поштеног богаства. Колико човек може зарадити радом а да не узима од другог. Неко ће рећи знање и способност су поштена категорија за велику зараду. Да је тако Тесла би нам оставио у наследство да ништа не радимо. Не, основно питање је капитал, ако хоћемо да не буде непоштен не може бити ничији лично. Ако хоћемо капитализам лопов је само онај ко узе туђе, а нико га не оспори у периоду застаревања, све остало је злоупотреба власти и заустављање привредног развоја, јер у капитализам се не може без богатих, а богаство не може бити поштено.
Slobodan Ratković
Ko vlada ovim našim svijetom?Naravno,novac,tj.kapital i oni koji s njim raspolažu.Ko vlada Srbijom,milijarderi domaći i strani.Dobroćudni bogataši postoje samo u bajkama,i današnjoj Srbiji ne preostaje drugi izbor,osim da preispita ko je sve i na koji način u poslednjih dvadesetak godina stekao ogromni kapital.Ito u vrijeme kada je srpski narod galopirajućim tempom padao u sve veću neimaštinu i neizvjesnost.Nepošteno stečeni kapital mora da se vrati u državi i investira u razvoj sela,male privrede i poljoprivrede.A svi oni koji nisu izmirivali poreske i druge dažbine prema Srbiji da se natjeraju da to čim prije učine.Ako ne milom,onda prinudom i pljenidbom imovine.Tek tada ćemo znati da u Srbiji funkcioniše pravna država.S.R.
Аци Јург
@ времешном Cvele - Најпре мора да се изврши ревизија друштвеног система који је владао онда када је држава = друштво, народ вашем деди одузела имовину (са неким разлогом) - а ревизија тог система НИЈЕ урађена! Не мислите да је право следеће: наредна скупштинска већина доноси закон да се Карићима, Шарићима, Мишковићима врати "незаконито одузета " неприкосновена приватна имовина. Сву своју имовину и Александар Велики је понео са собом кад је кренуо на последње путовање! ПРАВО (закони) - IUS потиче од појма Iustitia - правда, богиња правде, учи нас још мудри, недостижни Цицерон. Вратимо се с времена на време проучавању старих мудрих цивилизација, бићемо племенитији и пријатнији грађани и комшије.
jos malo
More kad udjemo u uniju sa Rusijom, Belorusijomi kompanijom Putin ce da nama sve posteno podeli.
Stari realista
@Cvele N. Niste nam objasnili da li u Americi vlada demokratija ili kapital.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja