sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:48

Nisam sebe doživljavao kao levičara

Autor: Ivan Aranđelovićutorak, 01.01.2013. u 21:00
Фото А. Васиљевић

Serijal „Na putu za Montevideo” uvod je u drugi film, devet epizoda između dva filma. Ovaj serijal bavi se putovanjem do Urugvaja. Polaskom na put počeo je susret junaka sa novim svetom koji nisu poznavali – kaže Dragan Bjelogrlić pred večerašnju premijeru nove TV epizode projekta „Montevideo”.

Novi serijal slika tranziciju od romantike i bezbrižnosti prvog dela, ka egzotici, avanturizmu i iskušenjima – od životnih, profesionalnih do emotivnih, u drugom. Ako je prvi film priča o snu, „Montevideo 2”, koji Bjelogrlić najavljuje za proleće, biće priča o sazrevanju.

Koliko je junacima susret sa tim novim svetom trasirao dalji put?

To je bio prelomni trenutak u njihovim životima. Iz Beograda su krenuli kao momci, a vratili se kao odrasli. Mnogi od njih u svojim biografijama napominju da im je to bilo putovanje života. U Urugvaju su odigrali tri utakmice, pobedili su Brazil i postali velike zvezde, porazili Boliviju i ušli u polufinale. A onda su doživeli poraz, po mnogo čemu neregularan. Taj meč ušao je u istoriju svetskih prvenstava kao jedna od najneregularnijih utakmica.

I fudbal je prestao da bude samo igra?

To što su oni napravili jeste najveći uspeh u istoriji našeg fudbala, pa ćemo se baviti njihovim sudbinama, dilemama, unutrašnjim i spoljnim sukobima. A fudbala će biti više nego u prvom delu. U „Montevideu 2” odslikaćemo kako je prvim Svetskim prvenstvom fudbal dokazao da može da bude velika globalna stvar, ali je prestao da bude samo igra. Za razliku od prvog dela, drugi će nositi malo više gorčine, ali ostaće romantičan.

Smatrate li da je „Montevideo” najveći projekat vašeg dosadašnjeg umetničkog rada?

Naslućuje se da će tako biti. Nijedan projekat do sada nije obuzeo moje znanje kao ovaj. „Montevideo” je zamišljen vrlo ambiciozno i bio je nešto novo za našu kinematografiju. Prvi film postigao je veliki uspeh i visoko postavio lestvicu za drugi deo. Što se tiče produkcionih i kreativnih rešenja koji će krasiti „Montevideo 2”, on će biti još značajniji za našu kinematografiju, jer takav projekat do sada nije rađen. Morali smo da rekonstruišemo 1930. i tri utakmice u Urugvaju, od kojih se jedna odigrala pred 120.000 ljudi.

Zašto za „Montevideom” konstantno vlada veliko interesovanje?

Emocije i osećanja koje taj film budi kod publike dugo nisu postojali u našem filmu. To budi atipičnu reakciju publike jer je videla nešto na šta nije navikla u našem filmu, čak ni u ona srećna vremena, a kamoli u učmalosti naše kinematografije poslednjih godina. Najbolji primer za to je kada su neki ljudi, koji se ne bave filmom, poput Ljubomira Simovića, Jovana Ćirilova, Mirjane Bobić-Mojsilović, Svetislava Basare... dobili potrebu da pišu o filmu. To je dokaz da smo uradili malo više od filma i da je on pokrenuo ljude.

Kako bi Bogdan Tirnanić pisao o filmu?

Aleksandar Tirnanić je bio Bogdanovstric. Beograd iz filma je onaj koji je Bogdan voleo, o kojem je pisao. Siguran sam da bi bio jedan od fanova filma. Često mislim na njega i sećam se šta je zamerao domaćem filmu.

U vremenu kada se dešava radnja vašeg filma „manje je bilo više”. Da citiram film, „nekada su bogati sa tribina gledali siromašne na terenu”, a danas sirotinja gleda najplaćenije igrače. Cena napretka?

Tridesete godine bile su zlatne godine u svetu i Srbiji. Mnogo toga se tada stvaralo: muzika, naučna dostignuća, procvat filma, fudbal, pa i komunizam i fašizam. To je bio jedan od vrhova sinusoide 20. veka, posle su to bile šezdesete i sedamdesete godine. Dugo sebe nisam doživljavao kao levičara, ali tvrdim da je u svim tim najboljim periodima postojala jaka levica. U smislu velikog osećanja za pravdu, da svet mora da bude pravedan. A sada živimo u nepravednom svetu.

Kako da živimo bolje?

Svet je u krizi. Kao da više ne postoje pravila kojih se, u globalu, svet drži. Prisutna je socijalna nepravda, malo ljudi je mnogo bogato a sve više je onih koji su na ivici siromaštva. Kroz ekspanziju krize morala u ljudskim odnosima učestala jei pojava dekadencije. Kada razlike postanu nepremostive, većina koja nema hleba da jede, uzima motike u ruke i ruši vlasti. Svet se kreće u tom pravcu, potresi su neminovni. A revolucija nema jer oni koji vladaju svetom vešto sprečavaju pojavu nove ideje. Revolucija je moguća samo uz ideju šta bi novo trebalo da se postavi.

Šta bi trebalo da bude ideja Srbije za budućnost

Vraćanje vere u sebi i povratak optimizmu. Teško je živeti u državi u kojoj većina ne veruje u nju. Sa geslom „U Srbiji ništa ne može da se uradi” – biće pogubno. SAD je nastala na ideji: u Americi je sve moguće i to je zemlja gde možete da ostvarite svoj san. Kod nas, ispada da je Srbija zemlja gde možete da sahranite svoj san. Sa takvom idejom prosperitet je nemoguć. Moja opsesija, kao umetnika, jeste kako da to promenimo. Zato sam snimio „Montevideo”. Mali narodi, poput nas, mogu da opstanu samo ako se okrenu sebi, u duhovnom i u privrednom smislu. Treba više da proizvodimo, i da pokušamo da sarađujemo sa okruženjem. Inače, u nekoj novoj podeli sveta, bićemo zanimljivi samo kao jeftina radna snaga.

... a šta ideja naše kinematografije?

Put filmova koji nas podsećaju na to da živimo u beznađu nije dobar. Svaki TV Dnevnik to poručuje kraće, brže i konkretnije nego filmovi.

Kakvi su filmovi potrebni našoj kinematografiji?

Spas naše kinematografije je u usmerenju na filmove, teme i koncept koji interesuju našu publiku. Koncept festivalskih filmova, koji se negovao proteklih godina, jeste zabluda. Taj koncept je poguban. Zadatak Filmskog centra Srbije (FCS) trebalo bi da bude da tu strategiju promeni. Nisam optimista da će se to desiti, jer je u FCS politika više prisutna od filma. Zaokret mogu da naprave jedino klinci koji dolaze. U njih verujem a ne u one koji sada sede u FCS.

Hoće li novi zakon o kinematografiji nešto promeniti?

Taj zakon nam je biopotreban 2000. Donet je sada kada to nikoga ne zanima pa čak ni nas koji se bavimo filmom. Važnija je strategija. Jer male kinematografije nemaju razlog da postoje ako nemaju publiku. Srpski film ima publiku. Nju ne smemo da izgubimo. Ne kažem da je komercijalni film suština. Ali skloniji sam da to podržim, više nego hermetične, nerazumljive filmove sa sumnjivim kvalitetom. Danas je festivalski film postao novi žanr. FCS bi trebalo da se bavi popularizacijom domaćeg filma, kako ga reklamirati, kako da se obnove bioskopi i iskoriste nove tehnologije. Zadatak filma je da vrati veru i da pronađe optimizam u sivilu, gladi i obezglavljenosti u kojoj se nalazi naša država, na putu ka EU na kojem nas Evropa šiba svakog dana. Svesni smo nepravde sveta prema nama, a opet to je jedini svet u kojem možemo da opstanemo. Kako to prevazići? Gde su naše greške, kojih ima? Kako u svemu tome snimati filmove i serije koji vraćaju samopouzdanje? Za to treba biti talentovan.

Može li„Spomenik Majklu Džeksonu” Darka Lungulova, koji ste nedavno snimili, da vrati to samopouzdanje jer govori o tome kako inicijativa pojedinca može da pokrene malu, učmalu sredinu?

To sam prepoznao i zato sam i igrao u tom filmu. To je potpuno druga vrsta filma od „Montevidea”, ali idejno je na tragu pozitivne poruke. Ako se taj film dešava u malom provincijskom gradu u Srbiji, naša zemlja je mali provincijski grad u Evropi. To moramo da shvatimo. Naša šansa leži i u Beogradu kao regionalnom centru. Zato treba da se neguju duh i snaga Beograda i da on bude magnet za region. 


Komentari23
0db1c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јужњак
Господо, ја се ипак надам да нећемо заборавити да је већина истог тог ''нашег'' опкружења и одговорна што смо данас постали ''мали'' народ. Надам се да ће држава Србија, у будуђе везе са ''опкружењем'' градити много селективније и обазривије него што је то било случај у прошлости.
Tomislav Hrvatski
Gospodin Bjelogrlić je izvanredan i glumac i režiser i k tome i izuzetno razuman i mudar čovjek . U ovom intervjuu je (iz)rekao više pametnih stvari nego kompletne "političke elite" koje "krčme" Balkanom! Kao primjer navodim dio intervjua.... "Mali narodi, poput nas, mogu da opstanu samo ako se okrenu sebi, u duhovnom i u privrednom smislu. Treba više da proizvodimo, i da pokušamo da sarađujemo sa okruženjem. Inače, u nekoj novoj podeli sveta, bićemo zanimljivi samo kao jeftina radna snaga." ....Evo, u ove tri rečenice čovjek je rekao stvarno ......SVE!!! Uvjet opstanka "pičvajz država" (kakve su sve države ex YU) u globaliziranom svijetu zaista leži samo u razvijanju što brojnijih "veza" , prije svega gospodarskih jer tu još uvijek ima "štofa" od kojeg bi svi mogli imati koristi. Preduvjet takvog nečega je prije svega promjena "klime" i smanjivanje tenzija te marginaliziranje sveprisutnog primitivizma koji još nije uspio "završiti" ni WWII , a kamoli da se okrene budućnosti.
mp@Srba
gospodine , sta bi bilo kad bi bilo; Promene treba da dodju od vrha za vasu listu zelja, a one NE dolaze;
Neobrijani i neukusno odeveni
Prosrpski hrvat / Hocete reci da obrijani i lijepo odjeveni ljudi nemaju sadržinu / Kada pogledam ljude iz javnog života Srbije... odgovor je DA. Najviše ih ima na malim ekranima od 19 h pa do par sati iza ponoći. Predstavljaju se kao ministri, privrednici, estradne zvezde... Pitaju ih o svemu i svačemu. I oni imaju odgovre na sve. Mnogo im lepo stoje odela od po par hiljada evra. Neverovatan ukus za ručne časovnike. Muškarci frizeru plaćaju 20-30 evra, žene, pedeset. I puni su sadržaja, posebno posle ručka.
Bjelogrlic i njegov drug general Divjak...
Hvala na otvorenom pokazivanju ko ste, to nam je bilo veoma vazno a sada nas ostavite na miru !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja