četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 29.12.2012. u 21:56

Dobročinstvo kao rodoljubiva obaveza

Dobročinstvo u vidu zadužbinarstva kod nas dostiže procvat u periodu razvijenog građanskog društva, krajem 19. i početkom 20. veka. Osnivači fondova i zadužbina, formiranih najčešće pri glavnim ustanovama srpske

kulture – Akademiji nauka (Srpska kraljevska akademija) i Univerzitetu (Velikoj školi) – bili su ljudi iz svih društvenih slojeva Srbije – uspešni veletrgovci i industrijalci, ministri, profesori, oficiri, vladike, političari, ali i skromni zemljoradnici ili vojvođanski paori. Tako se na spisku darodavaca Beogradskog univerziteta do 1939. godine nalazi 76 osoba i grupa, počev od kraljevske porodice do običnih građana.

Zajedničko im je bilo to što su finansijsku potporu kulturnim društvima, školama i naučnim

ustanovama smatrali svojom rodoljubivom obavezom.

„Osim želje za ličnom afirmacijom i očuvanjem od zaborava posle smrti, veoma važan motiv za „darovanje otečestvu” bili su i svest o pripadnosti određenoj zajednici, kao i potreba da se nešto vrati u korist i za napredak te zajednice u kojoj je pojedinac živeo i sticao”, navodi Branka Pavlović, u knjizi „Poruke vremena prošlih”.

Setimo se Save Tekelije, koji je, bolujući zbog voždovog sloma, a radujući se uspehu Miloša, uočio da je spas buduće Srbije u uzdizanju tada nepostojeće intelektualne elite. Čim je u Pešti osnovana Matica srpska (1824), Tekelija je priložio svetioniku srpske kulture „100 forinti u srebru i 100 forinti u bečkoj valuti”. Potom je osnovao Zavod za školovanje srpskih studenata – Fondaciju „Tekelijanum”, poklonio mu prebogatu biblioteku, a Matici srpskoj poverio starateljstvo. Njoj, odnosno srpskom narodu će pred kraj života podariti sve – imanja, kuće, 150.000 forinti i svoje časno ime.

Tri beogradska trgovca podarila su gradu tri bisera starog jezgra prestonice. Simu Andrejevića Igumanova trgovački poslovi vodili su po svetu, ali je u rodnom Prizrenu podigao Bogoslovsko-učiteljsku školu, a u Beogradu zadužbinu, koja je školu izdržavala.

Ilija Milosavljević Kolarac i Toma Vučić Perišić su ustanovili Fond za pominjanje onih koji su izginuli za otadžbinu, jedan od najstarijih u Srbiji. Kolarac je pomogao stvaranje Pravne akademije u okviru Matice srpske, a testamentom 1878. godine je zadivio savremenike. Predvideo je fond za Univerzitet Ilije M. Kolarca, osnovan sopstvenim trudom na korist svoga naroda (što i piše na prelepoj palati na Studentskom trgu). Osnovao je i Književni fond „Ilije M. Kolarca“, za nagrađivanja ćirilicom pisanih dela Srba iz svih „predela srpskih“, i izdavanje knjiga, među kojima su dela Ive Andrića, Aleksandra Belića, Ivana Đaje...

Kapetan Miša Anastasijević je pomagao Društvo za čitalište, Narodno pozorište, crkve, škole i sirotinju. U zaveštajnom pismu prekrasnu palatu je „poklonio otečestvu za prosvetne potrebe”, gde su se uselile Velika škola, Gimnazija, Narodna biblioteka, Muzej i Ministarstvo prosvete.

Kako je do toga došlo da on društvu pokloni zgradu današnjeg Rektorata beogradskog univerziteta?

Najbogatiji Srbin, trgovac solju, koji je posedovao imovinu gotovo osam puta veću od tadašnjeg državnog budžeta Srbije, palatu je gradio sa motivom da postane budući dvor njegovećerke, udateza princa Đorđa Karađorđevića. Međutim ovaj trgovac, čija je flota brojala 74 broda, a njegova poslovna imperija zapošljavala, sredinom 19. veka, preko 10.000 ljudi, kada su Karađorđevići izgubili vlast, ubrzo se predomislio. Njegov nekadašnji partner u poslu, knez Miloš, uverio ga je da je za „njegovo zdravlje” mnogo bolje da otačastvu preda dvor, današnju zgradu Rektorata.

Najveći dobrotvor Beogradskog univerziteta Luka Ćelović Trebinjac 1929. godine, preko svoje zadužbine, darovao je svu imovinu vrednu 50 miliona dinara srpskom visokoškolstvu. Drugim fondom obezbedio je rad akademskog pevačkog društva „Obilić”.

Jedan od najvećih srpskih dobrotvora, Beograđanin Nikola Spasić osnovao je Društvo dečjih skloništa za decu bez roditeljskog nadzora i hrane, a početkom Prvog svetskog rata imanje i kuću u Knez-Mihailovoj broj 37 dodelio je kao zadužbinu Srpskom narodnom invalidskom fondu „Sveti Đorđe”. Testamentom iz 1912. godine odredio je da se za budući Hram Svetog Save kupi najveće crkveno zvono. Hartije od vrednosti, gotovinu i nepokretnosti u Beogradu, namenio je za „opšte privredne ciljeve”, a njegova zadužbina je podigla Dom za iznemogle i sirote u Knjaževcu.

Naučnik svetskog glasa Mihajlo Pupin 1914. godine je osnovao Fond „Pijade Aleksić Pupin”, iz kojeg su na Svetosavskim akademijama nagrađivani učenički dometi u književnosti, istoriji, ali i „guslarstvu s pesmama koje je prikupio Vuk Stefanović Karadžić”. Obezbedio je i zadužbinu za otkup srpskih umetničkih dela i izdavanje publikacija „srpskih starina“ pri Narodno-istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu.

Srbiju i Beograd su zadužili i mnogi stranci. Ne samo Endrju Karnegi, koji je podigao Univerzitetsku biblioteku. Tu je i fond „Elzi Inglis”, škotske lekarke, koja se smrtno razbolela pomažući srpskoj vojsci. Taj fond je, na zemljištu koje je darivao Đorđe Vajfert, finansirao izgradnju današnje bolnice „Dragiša Mišović”.

M. Avakumović

Komеntari0
9f2c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja