sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 29.12.2012. u 21:56

Kriza probudila sebičluk bogatih

Пример за углед: Ворен Бафет

Bogati ljudi u svetu koji su novac stekli u najrazličitijim branšama poput farmacije, IT-ja ili trgovine neretko osim uspeha imaju još jednu zajedničku osobinu – filantropiju. Osnivanje zadužbina ili dobrotvornih fondacija je neka vrsta nepisanog pravila, naročito kada je reč o bogatašima na Zapadu. Statistika pokazuje da je filantropija bogatih dosegla najviši nivo u SAD gde je gotovo institucionalizovana. Poklanjanje novca u dobrotvorne svrhe ili za specijalne namene poput unapređivanja kulture i nauke postala je u Americi stvar prestiža i deo očekivanog društvenog ponašanja bogatih pojedinaca. Ovakvim transakcijama novca bogati ljudi ne čine samo dobro delo, već i te kako poboljšavaju sliku koja se o njima kreira u javnosti.

Pravu revoluciju filantropije u ligi „superbogatih” donela je akcija „Obećanje davanja” koju vode multimilijarderi Voren Bafet i Bil Gejts, a čiji je cilj da okupi bogataše spremne da najmanje pola svog imetka zaveštaju u dobrotvorne svrhe.

Prvi korak je napravio Bafet odlučivši da najveći deo nagomilanog bogatstva ostavi humanitarnim organizacijama, a da njegova deca naslede tek toliko koliko je potrebno „za pristojan život”. Po sopstvenom priznanju Bafeti juniori su bili zatečeni očevom odlukom, ali za sada joj se niko nije usprotivio.

Drugi član ovog filantropskog dvojca, kompjuterski genije Bil Gejts zajedno sa suprugom Melindom prepisao je pola svog bogatstva za istraživanja u oblasti medicine, poljoprivrede i unapređenje obrazovanja. Procenjuje se da će, uprkos ogromnim donacijama, za svako od njegovo troje dece ostati „makar” po deset miliona dolara nasledstva što u odnosu na celu njegovu imovinu deluje kao kap u moru.

Međutim, najveća stvar koju su Gejts i Bafet uradili nisu basnoslovne sume darivanog novca. Oni su filantropiji u Americi dali ljudski oblik i primer koji su i drugi superbogati poželeli da prate. Prema najnovijim podacima, elitni klub „Obećanje davanja” broji 92 člana. Ovaj broj, ipak, nije ni izbliza tako impresivan u odnosu na svetske razmere. Jer, prema Forbsovoj listi na planeti trenutno živi 1.226 milijardera, a većina ih je uzdržana prema „Obećanju davanja”. Tako na primer Forbs rangira Indiju na četvrto mesto po broju milijardera, a pripada joj tek 91. pozicija na svetskom indeksu davanja koji klasifikuje 153 zemlje na osnovu izdvajanja u dobrotvorne svrhe.

Osim prevashodno humanitarnog karaktera ne treba gubiti iz vida ni poreske olakšice na koje donatori po zakonu mogu da se pozovu. Televizijska mreža En-Bi-Si je javila da je u poslednjim nedeljama ove godine bilo više od 40 odsto donacija koje podležu pravilima o poreskim olakšicama. Razlog je velika ekonomska debata o takozvanoj „fiskalnoj litici” koja se ovih dana vodi u Americi, a koja bi mogla da rezultira promenom postojećeg zakona. Premda i dalje nije izvesno šta će biti dogovoreno i da li će uopšte doći do nekih promena, iz humanitarnih agencija apeluju na građane da što više poklanjaju, jer mogu pomoći drugima, ali i sebi kada dođe vreme za plaćanje poreza.

Govoreći o značaju darivanja u dobrotvorne svrhe sam Bil Gejts je naglasio da je veoma važno da se taj običaj ne zanemari čak ni u vremenu ekonomske krize, jer je sada – najpotrebniji.

Brojke ipak govore drugačije. Od početka recesije davanja najvećih filantropa i zadužbinara u stalnom su opadanju. Podaci kojima raspolaže organizacija, koja beleži sva davanja veća od milion dolara, pokazuju da je iz ruku zadužbinara od 2007. do danas stizalo sve manje novca. Trend opadanja beleži se i kod fondacija koje ne finansiraju isključivo pojedinci već i cele države. Tako na primer Unicef, koji je svojevrsna zadužbina celog sveta namenjena finansiranju dece, u 2012. beleži u budžetu manjak od sedam odsto.

Dragan Vukotić

Komеntari1
f1546
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maria Montessori
Bogatstvo i treba da ide u dobrotvorne svrhe i za opste dobro jer je ono i steceno u jednom drustvu koje od toga treba ima koristi. S tim u vezi nije na odmet spomenuti i neka misljenja da treba ukinuti zakon o nasledstvu te da svaka generacija sebi treba da zaradi za zivot a ne da nasledjuje. U tom slucaju imali bi smo zdravija drustva i manje razlike te ne bi bilo tolikog jaza izmedju bogatih i siromasnih sirom sveta. Nije zdravo da bogati budu u manjini i da poseduju toliko da citava drustva mogu da zive normalnije u ljudskom velestanju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja