četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Žene o kojima se ćuti

Autor: Marina Vulićevićpetak, 11.01.2013. u 12:30

Knjiga „…Kada sazremo kao kultura…Stvaralaštvo srpskih spisateljica na početku 20. veka”, Magdalene Koh, profesorke srpske književnosti na Univerzitetu „Adam Mickjevič” u Poznanju (Poljska), pet godina posle poljskog izdanja pojavila se i na srpskom jeziku, u izdanju „Službenog glasnika”, i u prevodu Jelene Jović. Urednik izdanja je profesor Gojko Tešić. Već korice knjige ukazuju na jednu istaknutu Srpkinju Milenu Pavlović Barili, a o značaju srpskih književnica o kojima piše, Magdalena Koh kaže za naš list: „Tek danas možemo da vidimo da su neke autorke u vreme modernizma formirale čvrste osnove modela ženskog autorstva u Srbiji: intelektualni (Isidora Sekulić), feministički (Jelena Dimitrijević), model popularne literature (Milica Janković) i model intimnog pesništva (Danica Marković). Možemo da procenimo ulogu tih autorki u stvaranju paradigmi ženskog pisma u srpskoj književnosti. Moja knjiga pruža predlog interpretacije i konceptualizacije stvaralaštva srpskih modernistkinja pomoću metodološke trijade: kanon, žanr i rod.”

Na početku vašeg višegodišnjeg istraživanja o srpskim spisateljicama modernizma bila je Isidora Sekulić. Na koje vas je sve načine ona inspirisala?

Od početka me je fascinirala njena posebna pozicija žene-intelektualke u srpskoj kulturi, njen poliglotizam, njena erudicija, njen originalni način mišljenja, višedimenzionalni pristup problemima i preciznost, gracioznost njenog stila. Impozantna je bila ta Srpkinja koja je od početka dvadesetog veka imala hrabrosti da piše o najkomplikovanijim problemima sa intelektualnim šarmom, ljupkošću, ubedljivo i bez kompleksa u odnosu na Evropu. Premda, prvu svoju knjigu „Putovanje kroz vreme i prostor. Proza Isidore Sekulić”, koju sam završila 1997. a objavila na poljskom 2000, posvetila sam upravo toj autorki, nisam ipak devedesetih imala hrabrosti, a verovatno ni dovoljno znanja i metodoloških „alata” da bih tada čitala njena dela u rodnom ključu. To sam tek mogla postići u drugoj knjizi na kojoj sam radila od početka novog veka, kada sam pročitala dosta teorijskih tekstova iz feminističke kritike i rodnih studija. Ali već u prvoj knjizi polako sam skrenula pažnju na neke aspekte recepcije ženau književnosti. Isidora me je inspirisala i u ovoj drugoj knjizi – od nje je preuzet naslov „Kada sazremo kao kultura”.

Kako ste doživeli činjenicu da ste kao poljska slavistkinja nadoknadili propušteno u srpskoj književnosti?

Tekstovi ženskog autorstva učinili su mi se zanimljivima, primetila sam neka inovativna formalna rešenja, na primer, pripovedanje u prvom licu jednine u muškom rodu, neke nove feminističke teme. Čitajući te tekstove zaključila sam da je proza Jelene Dimitrijević, Milice Janković, Isidore Sekulić ili poezija Danice Marković dosta slobodno cirkulisala u doba srpskog modernizma, da su one na svojevrstan način kreirale književnu scenu srpskog modernizma barem na margini. Tako je bilo i sa almanahom „Srpkinja” iz 1913. o kome se malo govori, a koji je bio posebna pojava srpske moderne. O tom almanahu zvanične istorije književnosti, poput Deretićeve i Palavestrine, ćute. Nije mi bilo jasno zašto, s moje poljske perspektive. Nisam mogla da shvatim zašto su kasnije tekstovi mnogih autorki nestaliiz pedagoškog kanona, dakle čak ni studentima srbistike u Srbiji nisu poznati. A mislim da to nije pravedno. Zato sam u svojim istraživanjima započela privatni dijalog sa savremenim istoričarima srpske književnosti, pokušavajući da shvatim njihove motivacije za prećutkivanje jednog postojećeg dela srpskog modernizma.

Zapravo ste dali jedan novi pogled sa strane?

Uopšte, pogled sa strane često omogućava da se stvari vide drugačije, ponekad jasnije i formulišu jednostavnije. Mislim da kao strana slavistkinja, autsajderka srpske kulture,a ipak profesionalno vrlo vezana za nju, imam drugi, ekstramuralni pogled. Najzanimljiviji su mi s vremenom postali propusti sistema. Osim Isidorinih konstatacija, veliko značenje je za mene imala knjiga engleske slavistkinje Silije Hoksvort „Glasovi u senci” iz 2000. godine. Sad mislim da se književni kanon srpskog modernizma stvarno mora dopuniti opusom spisateljica o kojima sam pisala. Neke autorke treba ponovo kontekstualizovati i uvesti uglavni tok, jer to po mom mišljenju i zaslužuju. Pre svega i zato što su nezaobilazni deo srpske kulture i njihove tekstove treba ponovno vratiti sistemu srpske književnosti.

Na kakav ste odziv naišli u srpskoj kulturnoj i akademskoj sredini, budući da ste u istraživanje uključili rodne studije i feminističku kritiku?

Nije ni čudno da sam najbolji odziv naravno dobila od istraživača,a pre svega istraživačica koje se ozbiljno bave rodnim studijama u Srbiji – na Univerzitetu u Beogradu,od profesorke Biljane Dojčinović, prefesorke Svetlane Slapšak ili dr Dubravke Đurić. Ali sarađivala sam uspešno i sa novosadskom akademskom sredinom – bila sam članica projekta „Žanrovi u srpskoj književnosti – poreklo i poetika oblika”. Radila sam i na projektu posvećenom svestranom opusu Milene Pavlović Barili, u taj projekat me je uvela Zorica Stablović-Bulajić i Adele Macola. Prošle godine učestvovala sam u projektu posvećenom novom čitanju tekstova Drage Gavrilović, koji je vodila Svetlana Tomić. Dolazim u Beograd na septembarske skupove slavista u Vukove dane, Međunarodnog slavističkog centra. Iako postoji distanca i podozrenje u odnosu na feminističku kritiku, digitalna humanistika sve se više razvija, kao i na projekat „Knjiženstvo, teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915”, čija realizacija traje od 2011. do 2014. godine. Pokrenula ga je Biljana Dojčinović, koja ga vodi sa velikim entuzijazmom, a i sa međunarodnim uspehom. Ekipa projekta „Knjiženstvo” ima najviše razumevanja za ono što radim, uvela me je u taj projekat,štoje za mene velika intelektualna nagrada.


Komentari0
48801
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja