nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

Talenti i obožavaoci

Autor: Goran Markovićpetak, 11.01.2013. u 15:00

Jednom prilikom, u avionu iz Pariza, primetio sam neugledno obučenu ženu, izrazito pegavu i prilično neuredne kose. Učinila mi se odnekud poznata. Dok je, onako sitna, dremala sklupčana u sedištu u kome je normalan čovek jedva sedeo, razmišljao sam ko bi to mogao biti. A onda mi je sinulo – bila je to Izabel Iper! Moja omiljena glumica, apsolutno neprepoznatljiva u toj izgužvanoj i zapuštenoj varijanti.

Nekoliko dana kasnije video sam je u Šabrolovom filmu „Rien ne va plus” u ulozi fatalne zavodnice Beti. Bila je apsolutno zanosna i više nego uverljiva kao lepotica. Razmišljao sam kako je moguće da se ona osoba iz aviona pretvorila u ovo što vidim na platnu. Jedini odgovor je bio – talenat. Samo neko toliko obdaren mogao je odigrati nešto što privatno uopšte ne poseduje, ovoga puta se radilo o lepoti. Shvatio sam da se i lepota glumi, kao i sve ostalo.

Da nije tako, najzgodnije devojke bile bi i najuspešnije glumice, bar kada su u pitanju uloge kobnih lepotica, neodoljivih ljubavnica i slično. Ali, u praksi je to sasvim drugačije. Na ekranu, lepuškaste devojke bez glumačkog dara deluju ne samo bledo i isprazno već, jednostavno, ne izgledaju lepo. I obratno, talentovane glumice sa raznoraznim fizičkima manama (da ih sada ne nabrajamo) prosto zrače lepotom. To je tako, ne da se tu ništa učiniti.

Tu mi pada na pamet jedna stara anegdota, vezana za našeg čuvenog glumačkog barda Milivoja Živanovića. Jednoga dana mu je došao prijatelj s molbom da protežira njegovog sina koji je tih dana polagao prijemni ispit na glumi. Milivoje mu je, otprilike, rekao ovo: „Vidi, ja poznajem nekoliko članova komisije i mogao bih, ukoliko se radi o jezičku na vagi, da malo poguram tvoga sina. I da on nekako bude primljen na akademiju.

Kada počne da studira, onih nekoliko njegovih kolega koji su prijemni prošli glatko neće raditi mnogo, izostajaće sa časova i ponašaće se prilično bahato. Tvoj sin će, međutim, upijati svako predavanje i vredno raditi na sebi. Ali kada dođe završni ispit, oni prvi će dobiti desetke a tvoj sin šesticu ili sedmicu. Biće uveren kako mu je nanesena grdna nepravda. Ali to će se ponavljati iz godine u godinu, sve do diplomskog!

Onda će na završni ispit njegove glumačke klase, u lovu na talentovane mlade glumce, pohrliti upravnici raznih pozorišta. Ali, nepravda će se ponoviti! Oni lenji i neuredni dobiće angažmane u najboljim pozorištima a tvoga sina niko neće želeti da zaposli. Tada ćeš opet doći kod mene i zamoliti me da razgovaram s nekim od tih upravnika, da prime tvog sina. Kako ja poznajem većinu njih, naći ću nekog ko će mi to učiniti i tvog sina će primiti u jedno od pozorišta.

Ali, onda će početi pripreme novih komada i oni prvi, nemarni i neotesani dobiće velike uloge a tvome prilježnom sinu neće zapasti ni epizoda. Tada ćeš ti po treći put doći kod mene i zamoliti me da razgovaram sa tim i tim rediteljem, da tvome nesrećnom sinu dodeli neku ulogu. Pošto sam dobar sa većinom reditelja, ja ću to i obaviti. I tvoj sin će najzad dobiti svoju prvu ulogu. Vredno će raditi, a onda će doći dan premijere, upaliće se reflektori, on će izaći na scenu ali – mene tamo neće biti!”

Šta je talent? Ne znam. U svakom slučaju to je nešto što nam je „od Boga dato” i nije merljivo, još manje prenosivo. Nagledao sam se dece talentovanih umetnika kojasu bezuspešno pokušavalada nastave roditeljskim putem. I darovitih ljudi koji su poticali iz običnih, često apsolutno neukih porodica. Prvi skapavaju u očajničkim pokušajima da utvrde šta je uzrok zle kobi koja ih prati čitavog života, dok drugima, bar sa strane posmatrano, ide od ruke čega god se late.

Ipak, najveća nepravda može biti učinjena u slučaju da komisija na nekom umetničkom fakultetu primi netalentovanog kandidata. Tog trenutka ga je unesrećila za ceo život. On će svoj vek protraćiti u uzaludnom naporu da odgonetne neodgonetljivo, da ispravi veliku nepravdu koju mu je sudbina priuštila podelivši mu slabe karte. Mnogo manji je greh ne primiti darovitog. On još uvek ima šanse da nešto učini sa sobom, njegov talent će naći putda se ostvari. Ali oni prvi...

Za kraj još jedna anegdota koja, na neki način, pobija ovo prethodno. Poznati slikar, akademik i dugogodišnji šef katedre za keramiku na FPU Ivan Tabaković konstantno je odbijao da uđe u komisiju za prijemni ispit. Jednom prilikom, neki mlađi kolega nije izdržao i upitao ga zašto on, kao najstariji i najpoznatiji među njima, odbija da uzme učešće u radu komisije njihovog fakulteta. Stari profesor je odgovorio ovako:

„1907, na bečkoj Akademiji lepih umetnosti pojavio se kandidat Adolf Hitler. Nije primljen. Ne želim da preuzmem odgovornost!”

Goran Marković,

reditelj


Komentari12
bdac1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nije Vazno
Uz sve duzno postovanje gospodinu Zivanovicu, iako je ova anegdota zanimljiva i duhovita, nazalost nije istinita. Da se razumemo - ne sumnjam da je to rekao, vec hocu da kazem da nije u pravu. Da je talenat sve, onda ne bi bilo akademija i ne bi se glumci ucili pozorisnom zanatu. Talenat je predispozicija bez koje se ne moze - slazem se, ali oni manje talentovani mogu da postignu mnogo vise od onih vise talentovanih ukoliko rade na sebi. Rad je stvorio coveka, pa tako i glumca, elektricara, doktora, sportistu... Ja sam pre akademije mislio da znam sve i mislio sam da sam najbolji glumac, ali tek kada sam je zavrsio skapirao sam koliko sam naucio i koliko nisam znao. I koliko ne znam. Da ne citiram Sekspira, ali zaista me vredja kad vidim razbarusene klipane kako u dronjke cepaju neku "strast". A tome me je trebalo nauciti. Trebalo mi je usaditi osecaj za meru. I jesu. Danas uspesno radim u pozoristu. Da nisam isao na fakultet radio bih na trafici. Hvala mom profesoru. Nisam imao vezu.
Зоран
Мени се чини да приличан број глумаца је имао везу, да их не набрајам. Али тако је у Србији свуда, само изгледа на ФДУ није.
Зоран
"И обратно, талентоване глумице са разноразним физичкима манама (да их сада не набрајамо) просто зраче лепотом."____ Ех, то је често кобно у животу. Тражио си лепоту, а оно испала глума,
Vladimir Sovilj
Hvala za ove anegdote koje mozda pogadjaju srz naseg trenutnog drustvanog problema. Moje misljenje je da za odrzavanje kriterijuma bilo koje profesije treba surova hrabrost i zrtva, jer te voljene kriterijume ce, na kraju, odrzavati ili unaprediti ti mladi ljudi. Ozbiljna stvar. Te nasa glumacka skola mozda iskace u regionu ne od glumackog talenta drustva, vec od postojanja surovih pojedinaca koji jos uvek imaju hrabrosti u selekciji i spremni su na taj vid odgovornosti. Kamo srece da je ta surova hrabrost postojela i u drugim "majstorskim" skolama!
Бранислава Надареновић
Таленат је предиспозиција, господине Мишићу. Могао је отац Моцарта да подучава до миле воље али да дете није имало талента (посебне склоности и способности) никада од њега ништа не би било. У најбољем случају био би просечан. То важи и за остале.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja