petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Biomasa, struja bez investicija

Autor: Predrag Radovanovićsreda, 16.01.2013. u 22:00

„Srbija će izgubiti milijardu evra direktnih stranih investicija koje su spremne i čekaju... ” rečeno je u tekstu „Cena ljulja vetroparkove” (,,Politika” 10. januara), zato što se neće graditi vetrogeneratori zbog namere Ministarstva energetike da snizi iznos državnih dotacija.

Posledično, „Srbija neće biti u stanju da ispuni preuzete obaveze i obezbedi udeo obnovljivih izvora od 27 odsto u ukupnoj potrošnji energije do 2020. godine”, zaključuje se u pomenutom tekstu.
U vremenu kad su nam i mnogo manja strana ulaganja neophodna, izneti zaključak je najblaže rečeno neugodan. Međutim, da li je baš sve tako?

Pored energije vetra, u obnovljive izvore energije spadaju i sunčeva i geotermalna energija, vodni resursi, kao i biomasa i otpadne materije komunalnog i industrijskog porekla. Merodavne analize rađene u razvijenim zemljama pokazuju da se najjeftinija električna ili toplotna energija može proizvesti iz biomase ukoliko se ona sagoreva uz ugalj u postojećim termopogonima.

Razlog su niski investicioni troškovi pa je, računajući i cenu goriva, proizvedeni kilovat-čas (kWh) iz biomase spaljene zajedno sa ugljem oko dva puta jeftiniji od kWh dobijenog od geotermalne energije i deponijskog gasa, oko tri puta ako je dobijen od vetra i čak nešto više od sedam puta ako je proizveden od sunčeve energije, iako su vetar, sunčeva i geotermalna energija besplatni.

U ,,Prethodnoj studiji o mogućnostima i tehnoekonomskoj opravdanosti korišćenja obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije u termoelektranama Elektroprivrede Srbije”, izrađenoj u Laboratoriji za termotehniku i energetiku Instituta „Vinča”, usvojenoj u EPS-u sredinom prošle godine, procenjeni su energetski efekti kao i efekti zaštite životne sredine delimičnom zamenom uglja domaćim čvrstim obnovljivim gorivima: biomasom i bezopasnim otpadnim materijama.

Iz pomenute studije, iako je primenjena restriktivna metodologija, proizlazi da domaća čvrsta obnovljiva goriva nisu nimalo beznačajan energetski resurs: u Srbiji (bez KiM), samo je u otpadnoj biomasi šumskog i poljoprivrednog porekla raspoloživo više od 1.700 ktoe (ktoe – energija koju sadrži hiljadu tona nafte), a u čvrstom bezopasnom otpadu oko 300 ktoe godišnje.

EPS bi mogao da iskoristi oko 550 ktoe godišnje iz navedenih obnovljivih energenata, odnosno da proizvede oko dve milijarde kWh, što iznosi oko 8,5 odsto električne energije ukupno proizvedene 2010. godine u termoelektranama EPS-a (bez KiM).

Time bi se ostvarila godišnja ušteda od oko tri miliona tona uglja, što bi bilans zemlje u emitovanom ugljen-dioksidu popravilo za oko 1,9 miliona tona godišnje, a stvarno bi se smanjila količina pepela iz domaćih termoelektrana za najmanje oko 600.000 tona godišnje, da ne govorimo o smanjenju sumpora i drugih štetnih materija u dimnim gasovima.

Proizvodnja toplotne ili električne energije iz bezopasnih otpadnih materija (u kojima je prosečno oko polovina biomase) rešila bi mnoge komunalne i industrijske probleme, a koristi od zaštite životne sredine bile bi neprocenjive napuštanjem prakse skladištenja otpada na deponije, to jest u zemljište.

Radeći na razvojnim EU – FP6 projektima (na primer, na višegodišnjem projektu ,,Recofuel“, to jest ,,Obnovljivo gorivo”), kao i na pomenutoj ,,Prethodnoj studiji...”, koristio sam različite analize iz razvijenih zemalja o ekonomskim i socijalnim efektima korišćenja obnovljivih izvora energije.

U njima je, bez izuzetka, pokazano da korišćenje biomase i bezopasnih otpadnih materija kao energenata, u poređenju sa ostalim obnovljivim izvorima energije, ubedljivo najviše pospešuje otvaranje novih radnih mesta, kao i razvoj ruralnih područja.

S druge strane, razvijene države podstiču sopstvenu proizvodnju vetrogeneratora i kolektora sunčeve energije čime takođe pospešuju otvaranje novih radnih mesta. Istovremeno to je izvozno orijentisana industrija, pa se novootvorena radna mesta finansiraju dobrim delom iz tuđe akumulacije.

Doktor nauka, dipl. inž. maš., Laboratorija. za termotehniku i energetiku Instituta za nuklearne nauke „Vinča”


Komentari4
105a5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksa Ciganović
Tvrdnja da je biomasa budućnost alternativnog dotoka energije, jeste obična, flagrantna besmislica, koja je ne samo u svrhu pridobijanja kredita iz fondova sumnjivog porekla kapitala, već je i tehnički, takoreći ''održivo'' sumnjiva. Naime, usled nestabilnih i promenljivih klimatskih uslova, promenljive su i mogućnosti dobijanja organskog goriva (suša usled koje se kolje stoka, nedostatak vode i dr). Takođe, produkti sagorevanja biomase, pretežno sadrže ugljenične komponente opasne po atmosferu, a takođe se uništava organski otpad vredan za obnovu humusa i zemljišta. Najveći apsurd je što se takva postrojenja zagovaraju nakon suše koju smo imali 2012. godine.
Bonn Berlin
Biomasa ?Svakako odlicno resenje, samo Srbija nema stoku, nema svinje, nema sortiranja odpadaka, od cega onda da se dobija biomasa ? U mestu gde zivim udeo biomase u proizvodnji struje i daljinskog grejanja je se preko 70 % .
Borivoje Tanaskovic
Наша држава бих трбала да отвори сталан конкурс за иновације из области обновљивих извора енергије. Извршити процену такве иновације од стране неког института или комисије и вредне пројекте предложити за финансирање производње чиме би смо имали сопствену производњу. Овим би смо запослили наше људе имали наше производе као и примену истих код нас а можда и за извоз.
zika stojic
Gospodine. Sa postovanjem Vas molim da ovaj tekst uprostite.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja