Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Događaj koji je u prvi mah izgledao kao efektna promocija Srbije i njene kulture – koncert hora „Viva voks” u Generalnoj skupštini UN prošlog ponedeljka – izrodio se u novu kontroverzu i pokušaj da se Srbija ponovo predstavi u lošem svetlu.

Američka novinska agencija Asošijeted pres i dnevnik „Njujork tajms” objavili su sinoć i jutros da se portparparol generalnog sekretara UN u četvrtak po podne „izvinio” zbog što toga što je  Ban Ki Mun, stojeći uz predsednika Generalne skupštine Vuka Jeremića, organizatora ove priredbe, aplaudirao izvođačima i melodiji (izvedenoj bez teksta) „Marš na Drinu”.

Pažljivije čitanje izjave portparola Martina Nesirskog pokazuje međutim da u njoj nema reči „izvinjenje”: ona je samo u naslovima pomenuta u dva teksta. Ban Ki Munov predstavnik za medije je izneo samo „iskreno žaljenje što su (neki) ljudi uvređeni tom pesmom”, uz napomenu da „generalni sekretar nije znao o čemu ona govori i za šta je korišćena u prošlosti”.

U unapred pripremljenoj kratkoj izjavi, koju je, kao odgovor na pitanje jednog novinara iz BiH, portparol pročitao tek u 11. minutu svoje redovne konferencije za štampu, napominje se i da je „Marš na Drinu” izveden „na bis” i da pesma nije bila u zvaničnom programu.

Izjava je i reakcija na akciju protesta koji je pokrenuo Kongres Bošnjaka Severne Amerike. U njihovom pismu generalnom sekretaru UN „u ime 350.000 severnoameričkih Bošnjaka”,„Marš na Drinu” se opisuje isključivo kao „ratnohuškačka pesma pod kojom su u Bosni i Hercegovini počinjeni ratni zločini i genocid”, i zahteva „javno izvinjenje svim žrtvama ratnih zločina u BiH počinjenih u ime srpskog nacionalizma”.

Kongres Bošnjaka je od UN zatražio i da se Vuk Jeremić „smeni sa položaja predsednika 67. zasedanja Generalne skupštine”.

Reagovao je i Jeremićev kabinet, saopštenjem u kome se kaže sledeće: „Uz dužno poštovanje svih žrtava tragičnih ratova u bivšoj Jugoslaviji, ovo je veoma žalostan pokušaj zlonamernog izvrtanja značenja pesme izvedene na bis, uz fokusiranje na njene navodne zloupotrebe u vreme tragičnog sukoba. To su žalosni i za srpski narod veoma uvredljivi pokušaji da se izvrne značenje muzičkog dara koji je svetu ponuđen prošlog ponedeljka.”

„Komponovan pre jedan vek, ’Marš na Drinu’ je bezbroj puta izvođen tokom mnogih decenija, ne samo na Balkanu, nego i širom sveta, od strane istaknutih muzičara kao što su Klif Ričards i Čet Etkins. Pozitivno dejstvo ove melodije na cenjeni međunarodni skup prošlog ponedeljka je potvrda njene umetničke vrednosti.”

„U Evropi” – zaključuje se u saopštenju Jeremićevog kabineta – „postoji tradicija završavanja novogodišnjih koncerata popularnim marševima, transformisanim u poruku mira. To je slučaj sa ’Radecki maršem” na bečkim koncertima, kao što je to bilo i sa ’Maršem na Drinu’ u ponedeljak. Uprkos ovom neosnovanom napadu, mi ćemo nastaviti sa našim iskrenim naporima da promovišemo pomirenje na Balkanu i širom sveta.”

U kratkom tekstu od 300 reči objavljenom na dnu 6. strane jučerašnjeg „Njujork tajmsa”, konstatuje se da je „Marš na Drinu” napisan „u čast srpskih vojnika poginulih u jednoj ozloglašenoj bici u Prvom svetskom ratu”, ali se napominje i da je tokom devedesetih „postao neka vrsta nezvanične himne među srpskim snagama koje su počinile mnogobrojne masakre civila u Bosni i drugde” i u tom kontekstu se navode njeni završni stihovi: „vojevo se boj kraj hladne vode, krv je tekla, krv se lila Drinom zbog slobode”.