ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 19.01.2013. u 15:00 M. Mišić

„Marš na Drinu” - od ovacija do „žaljenja”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Događaj koji je u prvi mah izgledao kao efektna promocija Srbije i njene kulture – koncert hora „Viva voks” u Generalnoj skupštini UN prošlog ponedeljka – izrodio se u novu kontroverzu i pokušaj da se Srbija ponovo predstavi u lošem svetlu.

Američka novinska agencija Asošijeted pres i dnevnik „Njujork tajms” objavili su sinoć i jutros da se portparparol generalnog sekretara UN u četvrtak po podne „izvinio” zbog što toga što je  Ban Ki Mun, stojeći uz predsednika Generalne skupštine Vuka Jeremića, organizatora ove priredbe, aplaudirao izvođačima i melodiji (izvedenoj bez teksta) „Marš na Drinu”.

Pažljivije čitanje izjave portparola Martina Nesirskog pokazuje međutim da u njoj nema reči „izvinjenje”: ona je samo u naslovima pomenuta u dva teksta. Ban Ki Munov predstavnik za medije je izneo samo „iskreno žaljenje što su (neki) ljudi uvređeni tom pesmom”, uz napomenu da „generalni sekretar nije znao o čemu ona govori i za šta je korišćena u prošlosti”.

U unapred pripremljenoj kratkoj izjavi, koju je, kao odgovor na pitanje jednog novinara iz BiH, portparol pročitao tek u 11. minutu svoje redovne konferencije za štampu, napominje se i da je „Marš na Drinu” izveden „na bis” i da pesma nije bila u zvaničnom programu.

Izjava je i reakcija na akciju protesta koji je pokrenuo Kongres Bošnjaka Severne Amerike. U njihovom pismu generalnom sekretaru UN „u ime 350.000 severnoameričkih Bošnjaka”,„Marš na Drinu” se opisuje isključivo kao „ratnohuškačka pesma pod kojom su u Bosni i Hercegovini počinjeni ratni zločini i genocid”, i zahteva „javno izvinjenje svim žrtvama ratnih zločina u BiH počinjenih u ime srpskog nacionalizma”.

Kongres Bošnjaka je od UN zatražio i da se Vuk Jeremić „smeni sa položaja predsednika 67. zasedanja Generalne skupštine”.

Reagovao je i Jeremićev kabinet, saopštenjem u kome se kaže sledeće: „Uz dužno poštovanje svih žrtava tragičnih ratova u bivšoj Jugoslaviji, ovo je veoma žalostan pokušaj zlonamernog izvrtanja značenja pesme izvedene na bis, uz fokusiranje na njene navodne zloupotrebe u vreme tragičnog sukoba. To su žalosni i za srpski narod veoma uvredljivi pokušaji da se izvrne značenje muzičkog dara koji je svetu ponuđen prošlog ponedeljka.”

„Komponovan pre jedan vek, ’Marš na Drinu’ je bezbroj puta izvođen tokom mnogih decenija, ne samo na Balkanu, nego i širom sveta, od strane istaknutih muzičara kao što su Klif Ričards i Čet Etkins. Pozitivno dejstvo ove melodije na cenjeni međunarodni skup prošlog ponedeljka je potvrda njene umetničke vrednosti.”

„U Evropi” – zaključuje se u saopštenju Jeremićevog kabineta – „postoji tradicija završavanja novogodišnjih koncerata popularnim marševima, transformisanim u poruku mira. To je slučaj sa ’Radecki maršem” na bečkim koncertima, kao što je to bilo i sa ’Maršem na Drinu’ u ponedeljak. Uprkos ovom neosnovanom napadu, mi ćemo nastaviti sa našim iskrenim naporima da promovišemo pomirenje na Balkanu i širom sveta.”

U kratkom tekstu od 300 reči objavljenom na dnu 6. strane jučerašnjeg „Njujork tajmsa”, konstatuje se da je „Marš na Drinu” napisan „u čast srpskih vojnika poginulih u jednoj ozloglašenoj bici u Prvom svetskom ratu”, ali se napominje i da je tokom devedesetih „postao neka vrsta nezvanične himne među srpskim snagama koje su počinile mnogobrojne masakre civila u Bosni i drugde” i u tom kontekstu se navode njeni završni stihovi: „vojevo se boj kraj hladne vode, krv je tekla, krv se lila Drinom zbog slobode”.

Komеntari91
4846f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sokol sokol
uz taktove te koracnice ste ulazili i u vukovar. postoje videozapisi gdje grmi koracnica iz zvucnika namontiranih na tenkove. zasto se cudite da je ne cuju svi bas rado? mi ipak ne zaboravljamo to tako brzo kao vi...
Lj K-Taylor
@ Bonn Berlin Ako dobro razumem: Berlinski kongres 1878. je bio mozda legitiman a mozda i ne, u svakom slucaju jeste legalan jer se radi o dogovoru velikih sila o uredjenju sveta (dogovor da bi se izbegli ratovi). Slazem se s Vama. Aneksija Bosne 1908. nije ni legitimna ni legalna. I s ovim se slazem. Iz toga proistice da „Mlada Bosna“ nije teroristicka organizacija, Princip nije bio terorist. Pravo na tiranoubistvo, formulisano jos u srednjem veku dobija nove oblike, u pravu na oslobodjenje od tudjinske vlasti.
Bonn Berlin
@ Lj K - Taylor, u Vasem osvrtu postoji protivrecnost. Ostavimo francuskog filozofa na strani, videcemo da je Bosna kako se tada zvala data na upravu Austro-Ugarskoj od strane velikih sila na Berlinskom kongresu 1878 godine. Da li je to bilo legitimno ili ne nije pitanje, tada je bilo legalno i zapecaceno medjunarodnim ugovorom. Formalno je Bosna ostala do 1908 godine u Otomanskom carstvu, i tek aneksijom Bosne od strane K u K monarhije Bosna, sada sa novim imenom Bosna i Hercegovina postaje deo K u K monarhije. To nije bilo ni legitimno ni legalno. Tada nastaje poznata aneksiona kriza.
Lj K-Taylor
@ Tomislav Hrvatski | 21/01/2013 09:31 Razlikujemo LEGALITET od LEGITIMITETA. Legalni mogu biti cak i rasni zakoni protiv Jevreja jer ih je doneo Rajhstag, a Gestapo samo sprovodi zakone. Ali sa stanovista prirodnog prava (nepravna kategorija, Zan Zak Ruso, od 1789. temelj skoro svih zakonodavstava u svetu) rasni zakoni nisu legitimni. Kolonijalni narodi i porobljeni narodi UVEK razlicito odredjuju sta je legalno/legitimno. Cin okupacije Bosne nije bio legitimnan. Nije trebalo da KundK monarhija gospodari Bosnom, vec narod koji tamo zivi. Po mom misljenju cin Gavrila Principa je bio oslobodilacki. Ponovo podsecam da se Krleza divio pravno nelegalnoj „Mladoj Bosni“. Pricip je pucao na vrlo agresivnog predstavnika politike Drang nach Osten.
povremeni citalac
Zato sto dnevna stampa pocev od Ljubljane, preko Zagreba, Titograda a narocito u Sarajevu, osim opstih izvestaja na prve dve-tri stranice, dalje nema veze jedna sa drugom. Sredinom sedamdesetih stampa u Sarajevu potpuno se razlikuje i po temama i po sadrzaju od stampe u Beogradu. Iza sledece izjave stojim, sta da kazem, ionako mi necete verovati, Muslimani po Bosni kao clanovi Partije slobodno su upraznjavali sve svoje verske obicaje, cim izadju iz fabrike, ili kancelarije, dok su se Hrvati pravili ludi, osim onih sela i varosica kada se napusti Mostarsko blato, pa se covek uputi dalje, taj prostor oduvek bio proustaski. Srbi, sirom Bosne, za sve svoje svetkovine i pravoslavne praznike, ako su bili clanovi Partije, tog dana obavezno po kafana o fudbalu i o slicnim glupostima, ko u Armiji, a da se slusajno doznalo da je jelka za Bozic, u spajzu, ondak slede zatvoreni sastanci part-kom celije. A kad bi ispricao sta sve znam u ubistvu, onog koji je cuvao Ustav SFRJ, pala bi vam brada.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja