Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije očekuje punu saradnju kosovskog pravosuđa, koje je pod kontrolom Unmika, u procesuiranju trojice osumnjičenih za ubistvo policajaca Ivana Bulatovića. Gecaj Sabita, Muhalj Hisena i Ramaj Sokolja, koji i danas žive na Kosovu i Metohiji, osumnjičeni su da su 23. maja 1998. godine oteli Bulatovića iz putničkog voza u mestu Banjska, duže vreme ga držali zatvorenog u selu Likovac a zatim ubili i njegovo telo bacili u bunar u selu Gornje Obrinje.
– Očekujemo kvalitetnu institucionalnu saradnju, bez uticaja politike. Prikupili smo obilje dokaza, neophodno je obaviti saslušanje svedoka, izvršiti ekshumaciju i obdukciju tela, kao i DNK analizu – kaže za "Politiku" Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine.
Iskustvo govori da je do sada saradnja sa privremenim pravosudnim organima na Kosovu i Metohiji bila promenljivog kvaliteta. U slučaju Antona Lekaja, pripadnika OVK osuđenog za ubistvo i mučenje svatova u Đakovici u junu 1999. godine, bili su omogućeni razgovori samo sa svedocima koji su govorili Lekaju u korist. Na složenom slučaju, pokrenutom povodom objavljivanja fotografija pripadnika OVK koji u rukama drže odsečene glave srpskih vojnika, u kosovskom pravosuđu su se do sada izmenjala trojica međunarodnih tužilaca tako da nijedan nije uspeo ni da se dobro upozna sa predmetom.
Policajac Ivan Bulatović otet je 23. maja 1998. godine dok je, u društvu supruge, putovao iz Peći u Glogovac, gde je radio u Odeljenju unutrašnjih poslova. Bio je u civilnoj garderobi, u to vreme već je bilo rizično kretati se Kosmetom u uniformi MUP-a Srbije. Bračni par u prepodnevnim satima krenuo je vozom iz Peći. Kada je kompozicija prošla kroz stanicu Dobre Vode iznenađeni putnici su videli da ovaj objekat u potpunosti kontroliše paravojska OVK.
– Moj muž, kao da je naslutio ono što će se dogoditi, vidno uznemiren, dao mi je svoj službeni pištolj koji sam uspela da sakrijem – pričala je kasnije njegova supruga Mira.
Oko 13.30 časova voz je stao u mestu Banjica u ozloglašenoj Drenici, bastionu albanskih separatista. Na stanici je bilo oko stotinu naoružanih pripadnika OVK. Ušli su u voz i započeli legitimisanje i pretres putnika. U jednom trenutku u kupe, u kome je sedeo policajac sa suprugom, uleteo je proćelavi četrdesetogodišnjak, uperio pištolj u pripadnika MUP-a Srbije i rekao: "Predaj se Ivane Bulatoviću!"
Takav postupak ukazuje da je OVK presrela voz upravo da bi otela ovog policajca. Osim njega niko nije otet, ni njegova supruga kao nijedan vojnik koji je putovao u uniformi. Mnogi Albanci su poznavali Bulatovića, pretpostavlja se da ga je neko od njih "tipovao" i dojavio pripadnicima OVK da se u vozu nalazi policajac. Odveden je u nepoznatom pravcu, uz pucnjavu iz automatskog oružja. Tada je, ne računajući otmičare koji su ga držali zatvorenog još izvesno vreme pre nego što su ga ubili, poslednji put viđen živ. Iza sebe ostavio je suprugu i četvoro dece.
