utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 24.01.2013. u 15:00 Miša Đurković

Predsednik Srbije – kuda dalje

Institucija predsednika republike u ustavno-pravnom sistemu Srbije predmet je kontroverzi još od donošenja prvog višestranačkog Ustava 1990. Opozicija se protivila polupredsedničkom modelu tvrdeći da to navodno ide protiv parlamentarne prakse i da daje predsedniku previše mogućnosti da se meša u rad vlade. Ustavopisci Ratko Marković i Slobodan Vučetić pokazivali su da se radi o ublaženom francuskom modelu i tvrdili su da je u turbulentnim vremenima neophodno da država ima predsednika na čelu sa legitimitetom koji donosi biranje direktnim glasanjem građana. No dolazak Milana Milutinovića na čelo države 1997. pokazao je da se ova funkcija bez obzira na isti ustavni okvir može vršiti na različite načine, budući da zapravo odnos snaga u politici u konačnoj sumi definiše stvarnu snagu predsednika.

Ovaj zaključak je važio i u sledećoj deceniji, uključujući tu i poslednjih šest godina, period nakon Mitrovdanskog ustava koji se zaista suštinski ne razlikuje od prethodnog. Boris Tadić iz prvog mandata bio je funkcioner veoma ograničenih moći s obzirom na to da je veći deo tog perioda proveo u kohabitaciji sa vladom Vojislava Koštunice. Isti predsednik je tokom drugog mandata kao predsednik Demokratske stranke preuzeo veliki broj nadležnosti, uključujući i spoljnu politiku i obaveštajni sektor i veliki deo ovlašćenja koja su vezana za predsednika vlade.

Mitrovdanski ustav je inače zadržao ovaj kontradiktorni položaj predsednika jer se on, s jedne strane, bira na direktnim izborima, što bi trebaloda mu da veliki legitimitet i snagu (zbog čega su predsednički izbori kod nas de fakto najvažniji, pa od njih zavisi čak i sastavljanje vlade), dok su njegova realna ustavna ovlašćenja daleko manja.

Situacija koju imamo svega osam meseci nakon poslednjih izbora opet je, čini se, sasvim novi slučaj. Tomislav Nikolić je nakon niza neuspešnih pokušaja konačno pobedio na predsedničkim izborima i preuzeo funkciju predsednika države. Njegova pobeda dovela je (iako to nije bilo nužno) i do promene u sastavu vlade, odnosno vlada je ostala ista osim što je SNS zamenio DS. Međutim, Nikolić je kao prvi predsednik koji je u tom delu ispoštovao Ustav podneo ostavku na mesto predsednika stranke, čime je nju prepustio Aleksandru Vučiću. Ovaj na izgled čisto protokolarni i simbolički čin doveo je, međutim, u vrlo kratkom roku do stvarne prekompozicije u odnosima moći.

Predsednik Nikolić je od najjače političke ličnosti u zemlji tako za manje od pola godine došao u poziciju koja sve više nalikuje Milanu Milutinoviću. On je najpre doživeo veliki politički poraz iznošenjem platforme za KiM. Vlada mu je sasekla platformu i potpuno ga skrajnula iz procesa donošenja rezolucije. Samo nedelju dana posle toga izbio je novi sukob s predsednikom vlade oko predloga da se Kosovu ponudi stolica u UN. Tek dan kasnije predsednik Nikolić je prilično depresivno javno protestovao zbog posete hrvatskog premijera Milanovića, istakavši da bi red bio da se najpre on sretne s hrvatskim predsednikom.

Utisak je, dakle, da je predsednik Nikolić u velikoj političkoj defanzivi u odnosu na čoveka kome je tek pola godine ranije poverio mandat, kao i u odnosu na svog ,,političkog sina” koji preuzima stranku koju je Nikolić osnovao, a koji, čini se, ni u vladi ne vodi previše računa o stavovima svog političkog oca.

Poslednja poseta predsednika Nikolića Crnoj Gori možda dobro ilustruje razloge zbog kojih mu uticaj opada. To je bila veoma čudna poseta koju su pozdravili jedino najogorčeniji crnogorski nacionalisti. Nikolić je došao u posetu svom kolegi na dan kada je DPS javno objavio problematičnu kandidaturu Vujanovića za treći mandat. Sastao se sa poslednjim čovekom koji to zaslužuje, Rankom Krivokapićem, a nije se sastao sa mitropolitom Amfilohijem, prvim čovekom Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, i to u vreme kad ona trpi novi talas pritisaka vlasti. Nikolić je govorio o dve crkve, na pitanje novinara o budućoj politici prema Srbima u regionu počeo je da govori o politici prema dijaspori…

Spadam u one koji ne veruju u spekulacije da je Nikolić na ovaj način vraćao navodne dugove koje SNS ima prema Đukanoviću. Pre verujem da predsednik Nikolić ima loše savetnike bez iskustva u administraciji, diplomatiji i politici. Inače ne bi nastupao tako neoprezno, ne bi izlazio u javnost sa platformama koje vlada odbacuje, birao bi datume za odlazak u posete, ne bi zbunjivao pripadnike svog naroda u okolnim zemljama i razmišljao bi o tome ko su mu saveznici u unutrašnjoj politici.

Manje od godinu dana nakon izbora on mora dobro da preispita svoj položaj, a ako želi ozbiljnije i uspešnije da se uključi u domaću politiku morao bi da nađe ozbiljnije saradnike i da smanji broj neuspeha. Ipak je on predsednik Srbije.

viši naučni saradnik, Institut za evropske studije

Komentari5
7a29d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак
Из свега делимично произилази, да председник Репиблике има легитимитет, јер га бирају грађани непосредно (што је по Уставу) а да би тај легитимитет био учвршћен, Председник мора задржати лидерско место у матичној партији и, још приде, да откине понешто од овлашћења Премијера, Министра војног, Министра иностраних дела, итд (што не само да је неуставно, него се граничи са тихим државним ударом, ограниченог трајања. До краја мандата). И где смо онда? НИГДЕ! Овакве расправе о овлашћењима Председника, могу да се воде унедоглед, а ништа неће решити. Тачно је да је потребно, у турбулентним временима, имати јаког Председника, али сви смо видели до чега то довело деведесетих година. А времена и више нису толико турбулентна. Време провизоријума је прошло и потребно је коначно поставити ствари на своје место: Уставна и Парламентарна монархија са протоколарним овлашћењима Краља (или Краљице), законодавна власт дводоме Народне скупштине (Сенат и Сабор), јака Влада са јаким председником Владе.
Marija Lučić
Ja, na primer, imam sasvim drugačije mišljenje od Vas.Vama ništa ne znači što je to prvi primer poštovanja Ustava od strane predsednika. A ja mislim da je to ključno, u pravnoj državi. Pravnik sam, i smatram da se predsednik upravo ponaša onako kak treba po Ustavu. Sve njegove "greške" samo su uobičajene aktivnosti predsednika. Jer, on ne vlada. Vama se više svideo "model" Tadića? Zar svi to nisu osudili?Smešno je da se predsednik u sve meša, naročito tamo gde nisu njegove nadležnosti.Mi, gospodine, nemamo predsednički sistem.Zar ne mislite da je prvo što jedan predsednik treba da radi poštovanje Ustava i zakona?
Aleksandar Mihailovic
Verujem da je sve dobronamerno receno,jer,sve je istina i ocigledno,funkcija Predsednika drzave je u senci,u drugom planu,a ne bi trebalo tako da bude. Mislim da je najprihvatljivije da ima malo vise uticaja na stanje u vladi i njene rezultate,jer,on je odredio mandatara.Praksa pokazuje da se sve tu zavrsava i da samo zavisi od njihove dobre volje kako ce saradjivati.Drugo,kada je vec nadlezan za predstavljanje zemlje u inostranstvu nekako je spojivo i sa funkcijom koju ima MIP,s tim da bi ministar bio glavni operativac.Po pitanju odbrane i mesta na celu NSO i kao Vrhovni Komandant, takodje ima ingerencije i u miru i mora da brine nad tim stubom temeljcem/nosacem svake drzave. Predsednik mora imati veliki autoritet i znacaj jedne od najbitnijih institucija drzave,i nikako nesme biti neko ko nema kicmu i svoje JA,neko ko je tu samo cisto protokolarno,posebno sto on potpisuje zakone.Mnogo je razloga za promene,i u Ustavu i izbornom zakonu.
povremeni citalac
Moze i jedan gosp. Misa Durkovic da prica, kombinuje, pretpostavlja, kada cela sigracka placka, izmedju one trojice, zajedno sa foliranjem disonantnih tonova na relaciji predsednik - premijer, nesto blaze izmedju Vucka i Ivice, sve svodi na tek predstojece napore. Na kakve ste sad pomislili napore? ... U krivu ste gospodo, komentatori i citaoci! Njima ce da bude najvaznije u zivotu kako provuci pricu, o staroj i neutesnoj ljubavi, za romansama i pesmama devojackog hora, sa reke Dona, pracenu uz nezaboravne zvuke ruskih balalajki. Mislim da nisam mnogo fulao, pogledajte samo zadnja zbivanja, Ivica gleda u Tacija ko da je pred njim Monika Beluci, dok si kazo piksla, on naredjuje muriji - Spomenik sa bagerima uz prisutsvo stampe, da se zna koje gazda u kuci. Jos te noci sledi odgovor Albaneza sa Kosova, Dok se vidi i zadnji sprski grob, sve poravnati sa zemljom. Dopisni clan SANU iz Bajcetine mozga kao da se obuce za predstojeci sastanak sa Jahjagom. Na kraju opet prica, Juzni tok ...
Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски
Не спорећи Аутора "Погледа" око Председника Србије (у низу) ,прокоментарисао бих "српски" (разумљиво за све),да у Србији и све може и ништа не може (моћан председник-Милошевић,Тадић у 2.мандату или слаб-Милутиновић или Тадић у 1.мандату,за Тому ће се видети. Све је ово "Балкан",а политика балканска крчма. Има нешто и едукативног и исповедног у данашњој опозицији.Они су ,до скоро,били позиција са "јаким преседником" или предс.системом,па су због тога изгубили (лагодну) позицију власти. Данашња позиција би требало од претходних да ово схвати добронамерно.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja