subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:39

Plaštanica kralja Milutina

Autor: Aleksandar Apostolovskiponedeljak, 28.01.2013. u 12:30
Богата колекција сачуваног текстила (Фото Драган Јевремовић)

Od filigranski tkane plaštanice kralja Milutina, originalnog rada nepoznatih majstora carigradskih carskih radionica s kraja 13. i početka 14. veka, bež plašta Svetog kneza Lazara u kome je sahranjen, pa do povelje rimsko-nemačkog cara Leopolda Prvog, izdate 20. avgusta 1691. godine, kojom se posle velike seobe Srbi pozivaju da se nastane u severnim pokrajinama, putuje se burnom istorijom Srbije i njene pravoslavne crkve.

U strogom centru Beograda, u zgradi Patrijaršije, skrivaju se dragocenosti neprocenjive vrednosti koje svedoče o nacionalnim pobedama i porazima, herojstvu i izdajama, idealima i zabludama. Prolazeći kroz lavirinte visokih hodnika patrijaršijskog dvora, stiže se u sale koje otkrivaju tajne i simbole naših poslednjih sedam vekova, poput plašta svetog kneza Lazara, na kome su izvezeni propeti lavovi i grifoni. Knez je u tom plaštu sahranjen. Hodočasnici koji su celivali njegove mošti, istrgli bi po deo končića, pa su monasi telo obukli u drugi plašt. Knez Lazar je nosio taj plašt za života, tako da ni direktor pariskog Luvra Anri Loire, tokom letošnje posete, nije krio iznenađenje kada je kročio u misteriozni svet Muzeja SPC. Predložio je saradnju i organizovanje zajedničkih izložbi, ali je prava šteta što mali broj Beograđana i građana Srbije, zna da postoji mesto gde se čuvaju i izlažu najvažniji predmeti srpske prošlosti. Srećom, za za nekoliko meseci ta zbirka će ponovo biti dostupna posetiocima.

– Muzej ima stalnu postavku koja je i ranije bila otvorena za posetioce, ali je u februaru pretprošle godine zatvorena, kako bi se priveli kraju radovi na stalnoj postavci – kaže upravnik Muzeja SPC Vladimir Radovanović, uvodeći nas u svet relikvija i ikona, povelja vladara i izvezenih pohvala njihovih udovica, ikona starih majstora ili duboreza drevnih monaha...

Od 1946. godine, muzej je smešten u zgradi Patrijaršije. Do tada se nalazio u Konaku kneginje Ljubice. Ali posle Drugog svetskog rata, ugovor je bio raskinut, a svo blago crkve moralo je da se premesti u zgradu Patrijaršije. Takvo, trenutno rešenje, traje gotovo 67 godina.

Možda mi nismo svesni šta posedujemo, ali zato jeste veliki svet, pa su tri predmeta iz stalne postavke, bila izložena u čuvenom Metropoliten muzeju u Njujorku.

– Američki kustosi su tražili da za veliku izložbu vizantijske umetnosti budu izložena tri predmeta iz muzeja SPC. Pored episkopske mitre, dara Katarine Kantakuzin, ćerke poslednjeg srpskog despota Đurđa Brankovića, beogradskom mitropolitu iz sredine 15. veka, Njujorčani su videli i plaštanicu kralja Milutina. Mi ne znamo za koji je manastir napravljena, ali ona predstavlja jedinstven primer u svetu sačuvanog predmeta od tekstila u tim dimenzijama – ukazuje Radovanović.

Posetioci Metropolitena mogli su da vide i „Pohvalu knezu Lazaru” monahinje Jefimije, žene despota Uglješe Mrnjavčevića, koja je posle muževljeve smrti zamonašila i živela na dvoru kneza Lazara.

– Tom pohvalom bila je prekrivena Lazareva glava, kada su položili njegovo telo – priča upravnik muzeja, otkrivajući da su ranohrišćanski krstovi, vizantijski pečati i metalna ploča na kojoj je predstavljeno bekstvo svete porodice u Egipat, germanskog porekla, koja datira između između 11. i 13. veka, najstariji predmeti u bogatoj kolekciji Muzeja SPC, dok je najstariji izloženi predmet u stalnoj postavci aprakosno izborno jevanđelje, deo rukopisa manastira Dečani iz 13. veka.

– Raznobojni kivot Svetog kralja Stefana Dečanskog, izrađen 1343. godine, nije deo muzejske zbirke, već je pozajmica iz manastira Dečani – kaže Vladimir Radovanović, dok posmatramo savršeno očuvanu originalnu povelju cara Dušana, izdatu manastiru Hilandar iz 1347–1348. godine, u kojoj car nabraja sela sa Kosova i Metohije koja daruje najvećoj srpskoj svetinji. U povelji Vuka Brankovića, koja je takođe izdata manastiru Hilandaru, iz 1390. godine, dakle, svega godinu dana posle Kosovske bitke, u kojoj se, prema srpskoj mitologiji, nije učestvovao, Vuk piše o ustupanju dobara Svetoj Gori.

– Izložene umetnine i predmeti su se uglavnom nalazili u fruškogorskim manastirima. Kako je počela velika seoba, vremenom su monasi nosili relikvije sa sobom ka severu. Tokom Drugog svetskog rata, većina manastira je oštećena ili uništena, a blago je odneseno za Hrvatsku. Posle sloma NDH i završetka Drugog svetskog rata, crkva je zahtevala da se ti predmeti vrate – kaže upravnik Muzeja SPC.

Jedna od mnogobrojnih slika iz muzejskog fonda je portret grofa Đorđe Brankovića, jednog od predvodnika srpskog naroda tokom ustanka protiv Turaka, koji jeste bio div-junak, ali se istovremeno predstavljao za lažnog potomka Brankovića.

------------------------------------------------------------

Depo skriva 90 odsto dragocenosti muzeja

U depou se nalazi 90 odsto dragocenosti Muzeja SPC, koje su popisane i naslagane na policama, zaštićene od nedavno i centralnom klimatizacijom. Predmeti se slažu po brojevima, a zbog nedostatka prostora, skladište u zgradi Patrijaršije je maksimalno iskorišćeno. Po sudu upravnika, više od 600 originalnih rukopisnih knjiga, najveća su vrednost koja se čuva u depou.


Komentari1
4625d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miro Markovic
Hvala Bogu da je bar nesto sacuvano iz burne i slavne srpske istorije. Ono sto smo najlepse imali i sacuvali, Nemci su bombardovanjem Srpske biblioteke ispred Kalemegdana sve zapalili na Vaskrs 1941. Neka ima je sve prokleto bilo, jer su unistili pamcenje srpskog drevnog naroda. Za to krvnicko unistavanje nisu platili ni dinar odstete. A danas su opet tu dosli u Srbiju da nam dodaju soli na rane. Moracemo i treci put da ih isteravamo sa Kosova i Metohije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja