nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 02.02.2013. u 21:57

Srbija zemlja poljoprivrednika i informatičara

Од 2007. вредност извоза утростручена Фото www.sxc.hu

Vrednost izvoza softvera iz Srbije premašila je 2012. godine 200 miliona evra i time su kompjuterski programi postali jedan od izvoznih aduta Srbije.Tako je država u kojoj političari šansu za razvoj vide, pre svega, u poljoprivredi izvezla softvera u gotovo dvostruko većoj vrednosti nego što je postigla prodajom malina. Zemlja poljoprivrednika, reklo bi se, postaje i zemlja informatičara.

Uprkos krizi, izvoz računarskih i informatičkih usluga višestruko se povećavao proteklih godina. Tako je 2007. vredeo 62 miliona evra, 2011. se popeo na 166 miliona, a prošle prešao 200 miliona. U isto vreme, povećao se broj firmi u programerskom sektoru u Srbiji, sa 368 u 2007. godini na 554 u 2011. godini. Reč je uglavnom o manjim preduzećima sa svega desetak zaposlenih, ali ima i velikih kompanija koje imaju stotine radnika.

O čemu je zapravo reč, da li softveri napravljeni u Srbiji osvajaju tržišta razvijenija od našeg, ali i da li je država to prepoznala i šta čini da pomogne izvoznicima? Ili da im barem olakša poslovanje.

U SIEPI, agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, kažu za „Politiku” da se naš softver uglavnom proizvodi za razvijena zapadna tržišta, odakle potiču naručioci i glavni potrošači.

 

– To je jedan od najbrže rastućih sektora u Srbiji sa dvocifrenim godišnjim rastom u godinama pre krize, odnosno 37 odsto u 2007. i 19 procenata u 2008. godini, a stabilan rast je nastavljen i u narednim godinama. Očekivanja su da se ovaj pozitivan trend nastavi i u budućnosti – navodi Aleksandar Miloradović, savetnik direktora SIEPE, dodajući da se do 2015. godine očekuje godišnja stopa rasta između 18 i 31 odsto za segment IT usluga, odnosno između 15 i 25 procenata za segment softvera.

Milovan Matijević, IT analitičar, objašnjava da kada već govorimo o IT izvozu, treba odvojeno posmatrati dve komponente: izvoz informatičkih i programerskih usluga i izvoz računarske opreme.

– Izvoz informatičkih usluga, a posebno programerskih, beleži stalni rast i u vreme krize, od 2007. godine do 2012. godine povećan je gotovo tri puta. Pošto se radi o izvozu usluga, a ne izvozu robe, evidencije su sasvim drugačije i ne postoje javno dostupni podaci za sasvim preciznu sliku, ali se u svakom slučaju radi o značajnom deviznom prilivu. Potencijal za rast i dalje je veliki, što potvrđuje sve više programerskih firmi i rast zaposlenosti. Informatički sektor je među najzdravijim u srpskoj ekonomije, jer i u vremenu krize beleži stalan rast zaposlenih, prihoda i izvoza – pojasnio je Matijević, precizirajući da druga komponenta, odnosno izvoz opreme, za domaću ekonomiju nema veliki značaj.

– To se u našem slučaju svodi na re-eksport. Odnosno, šta smo izvezli to smo kao takvo kupili i svodi nas na poziciju regionalnih trgovaca, uz marginalno učešće opreme koja je proizvedena ili sklopljena u Srbiji – zaključuje on.

Jedna od većih kompanija koja izvozi softver je „Aseko”. Neka od glavnih polja njihove saradnje su banke i javna uprava.

– Naša rešenja za finansijsku industriju su u primeni u čitavoj jugoistočnoj Evropi, a u toku su razgovori i za druge regije, kao što su Bliski istok i Rusija. Očekuje se da će u narednih pet godina izvozni potencijal softvera, koje proizvodimo u Srbiji, biti oko 30 miliona evra. U 2012. godini izvoz naših softvera i usluga je iznosio od tri do pet miliona evra – navodi Vladan Atanasijević, član Upravnog odbora „Aseka”.

On objašnjava i da je Srbija zemlja sa velikim potencijalom za razvoj softvera.

– Iako kvantitativno slabija u odnosu na veće zemlje, kvalitetom uopšte ne zaostajemo za zemljama koje važe za lidere u oblasti IT tehnologija. Naša softverska rešenja pokreću čitavu finansijsku industriju Srbije, od banaka, preko ministarstava i drugih državnih institucija, do velikih preduzeća – kaže Atanasijević, dodajući da „Aseko” u Srbiji ima 454 zaposlena, a njihova prosečna starost je 35 godina.

– Od 350 inženjera, 270 direktno radi na razvoju softvera u dva razvojna centra, u Beogradu i Kragujevcu, koji se plasira u Srbiji i u preko 25 zemalja širom sveta – objasnio je on.

Velika kompanija koja se godinama bavi kreiranjem softverskih rešenja je i „Komtrejd”. Upravo pre nekoliko dana je potpisala novi ugovor o isporuci softverskih rešenja na internacionalnom tržištu. Klijent je austrijski Federalni centar za računarstvo, organizacija koja je odgovorna za nadgledanje svih elektronskih mašina za igru i video-terminala za lutriju u Austriji, a „Komtrejdov” softver će biti korišćen za izgradnju komandne i komunikacione infrastrukture.

– Oblast igara na sreću je jedna od najbrže rastućih grana IT industrije, koja nudi ogromne potencijale za sposobne proizvođače softvera. O važnosti ove vrste softverskih rešenja za dugoročne planove kompanije govori i činjenica da „Komtrejd” zapošljava više od 1.000 inženjera, kao i to da je samo 2012. godine potpisao više od deset ugovora sa najvećim firmama iz Evrope i SAD – navode u „Komtrejdu”, dodajući da je ovo veliko priznanje i za softversku industriju u Srbiji i regionu.

Postavlja se, stoga pitanje, šta se još može uraditi da se taj izvoz uveća i šta je tu zadatak države? Kako dodatno razviti ovu zdravu i perspektivnu grana naše privrede?

– Softverska industrija je pokazala vitalnost, ali uzimajući u obzir potencijale za dalji razvoj neophodan je poseban program podrške Vlade IT sektoru. Država može da pomogne poreskim olakšicama za sve koji ulažu u IT sektor i subvencijama za krajnje korisnike koji nabavljaju softver i opremu. Osim toga, važno je da država prilagodi obrazovni sistem potrebama IT industrije i poveća upisne kvote za IT studije. Treba obezbediti dodatnu podršku domaćim izvoznicima softvera. Istovremeno sa državnom podrškom treba omasoviti udruživanje informatičkih firmi u klastere, čime bi se značajno olakšalo sprovođenje sistemskih mera podrške – zaključuje Milovan Matijević.

Država tvrdi da je prepoznala potencijale IT industrije. Kako ističu u SIEPI, Ministarstvo finansija i privrede će do kraja prvog tromesečja ove godine doneti paket mera za podršku IT industriji. Ovaj paket će, prema najavama, obuhvatati podršku timovima koji imaju ideje za razvoj inovativnih softverskih proizvoda, poreske podsticaje za kompanije koje proizvode softver, mere koje treba da omoguće bolje obrazovanje iz oblasti IT, kao i donošenje propisa koji treba da olakšaju elektronsko poslovanje.

– Mi svake godine pokrivamo deo troškova ovih kompanija na nastupima na inostranim tržištima. To se odnosi na nastup na sajmovima i događajima, na otvaranje predstavništva u inostranstvu, sertifikaciju softverskih proizvoda i sistema za upravljanje kvalitetom i izradu promotivnih materijala. Trenutno je u pripremi novi javni poziv u okviru ovog programa podrške, koji će biti objavljen krajem prvog kvartala ove godine – navodi Miloradović iz SIEPE.

Stefan Despotović

Komеntari8
8528d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Molim Vas, molim Vas. Ne dajite im ideje. Ne trebaju IT industriji nikakve subvencije ili poreske olaksice. Sto je dobro ne diraj! Jedino sto mogu da kazem je da je obrazovni sistem los i da nema adekvatne obrazovne ustanove za sticanje znanja. Mnoge kolege su samouki kao i ja. A i oni koji su dosli sa ETF-a moraju dobro da zagreju stolicu da bi mogli da odgovore zahtevima posla. Dakle kodiranje od osnovne skole ali ne BASIC, PASCAL ili slicno nego skojim bi deca zaista naucila nesto. Ne windows nego lunux. Za strucne izraze koristite engleski a ne srpski! itd. itd.
Limun Narandzic
Mladja odlucio da upropasti jos jednu privrednu granu.
Snežana Stojanovic
Ponosna sam što je dr prof Dragan Popović neko koga poznajem!!!A sve to što čini za ovaj svet,dešava se u našem gradu Novom Sadu!Valjda će se država udostojiti da ovakve ljude podrži iz sve snage!On je običan,pametan čovek...
Nenad
Samo da politicari ne umesaju svoje prste u nauku i naucni rad, rad univerziteta ... Inace ce unistiti i ono malo nade sto je preostalo.
Mist
Што се образовања на државним факултетима тиче, треба повећати удео праксе и боље пратити савремене технологије.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja