nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

O holokaustu u učionicama

Autor: M. Sretenovićnedelja, 03.02.2013. u 22:00
Илустрација из приручника

Grupa naših profesora različitih profila: istoričari, profesori srpskog, predavači građanskog vaspitanja, filozofi, sociolozi, svi oni koji obrađuju temu holokausta i genocida na svojim časovima, nakon desetodnevne obuke u Internacionalnoj školi o holokaustu u Jad Vašemu u Izraelu, sastavili su Priručnik za učenje o holokaustu kao dopunu dosadašnjoj nastavi, koji je objavljen u izdavanju novosadskog „Platoneuma”.

Vesna Lučić, profesorka istorije u osnovnoj školi „Stari grad” u Užicu, koja je i koautor udžbenika za istoriju za peti, šesti i sedmi razred, u izdanju „Bigza”, za naš list prenosi svoja iskustva, naglašavajući da u nastavnim planovima u Srbiji do sada nisu postojale izdvojene lekcije o ovom problematici. Tema holokausta, kako dodaje, uglavnom je doticana kao deo većih celina – kroz obradu nacizma, Drugog svetskog rata uopšte, pojedinih tekstova iz srpskog jezika, kao i tema iz građanskog vaspitanja i veronauke, ali razrada ove teme, smatra ova istoričarka, više je ostavljena izboru nastavnika koji osmišljava čas u skladu sa svojim ličnim afinitetima i mogućnostima.

– Holokaust ima univerzalan karakter u istraživanju o drugim genocidima i svim ostalim oblicima kršenja ljudskih prava, budući da u sebi nosi sve elemente ovakvog zločina, od predrasude do masovnog istrebljenja drugih, samo zato što su drugi. Razvijanje obrazovanja o holokaustu daje svest kako stvaralački prevazići tragično nasleđe i kako razumeti svet u kojem živimo, što je pretpostavka za svako pomirenje, tako potrebno i nama na Balkanu, kaže Vesna Lučić.

Većinu tekstova u ovom priručniku uradili su profesori iz Zrenjanina, Novog Sada, Beograda, Leskovca, Valjeva i Užica, s ciljem da nastavnicima i profesorima pruže metodičku osnovu za rad sa učenicima, kvalitetan činjenični materijal, raznovrsne istorijske izvore, metode i tehnike za rad na času.

– Kada se priprema za čas o holokaustu, nastavnik mora da vodi računa o uzrastu učenika i mogućim emocionalnim reakcijama pri analizi istorijskih izvora. Svaki ovakav čas otvara velike moralne dileme i mora se završiti pozitivnom porukom, sa verom u budućnost, uz izbegavanje da bilo koju naciju svedemo na jednostran i stereotipan opis. Ovu temu treba analizirati sa pozicija posmatrača, zločinaca i žrtava, i obavezno naglasiti ulogu pravednika koji su rizikovali svoje živote i živote najbližih, ne bi li spasili žrtve holokausta.

Naša sagovornica smatra da nastavnici nekad nemaju veštine, znanje i motive da se bave osetljivim temama, dok učenici, pak, uvek iznova postavljaju pitanja kako su ljudi u stanju da se svirepo ponašaju prema drugim ljudima.         

– Moj prilog u ovom priručniku „Holokaust u Srbiji u istorijskim izvorima i literaturi” sastoji se iz dva segmenta; jedan obrađuje „Progon Jevrejatokom 1941/1942. godine u okupiranoj Srbiji”, a drugi „Solidarnost i pomoć Jevrejima u Srbiji”. Prvim je predviđeno da se obnove znanja o pojmovima antisemitizam i holokaust, a potom da se obradi hronologija i suština donetih antijevrejskih zakona u okupiranoj Srbiji. Analiziraju se vrste ugroženih prava ovim zakonima i njihove posledice. U drugom delu obrađuje se tema pravednika, onih koji su spasavali Jevreje u Srbiji, bez obzira na opasnosti kojima su bili izloženi. To se radi kroz svedočanstva preživelih Jevreja. Časovi su tako osmišljeni da učenik aktivno učestvuje u analizi materijala: karti, istorijskih tekstova i samostalno donosi zaključke – kaže ova profesorka istorije.

Prema njenim rečima, Priručnik o holokaustu daje primere koja pitanja treba pokrenuti kada se sa učenicima razgovara o životu Jevreja pre Drugog svetskog rata u Srbiji i Evropi, razvoju i usponu nacizma u Evropi, njegovom širenju na Jugoslaviju, posledicama holokausta za Jevreje u Evropi, Jugoslaviji i Srbiji. Kroz tekstove su predstavljeni Život u getu, Logor Sajmište, jevrejski transport sa pozicije žrtve i zločinca. Obrađena je i tema Deca u holokaustu kroz svedočanstva preživele dece, kao i Dnevnik Ane Frank. Preporučuje se da se na časovima čitaju iskustva i pisma preživelih Jevreja, kao sećanje na život u getu, da se razgovara o uslovima u tadašnjim logorima, pregledaju istorijska dokumenta, i na taj način osuđuje nasilje i sagledavaju njegove posledice, a učenici ohrabruju da iznesu svoja osećanja. Na kraju priručnika data su uputstva za radionice „Holokaust u prevenciji zločina protiv čovečnosti” i „Odgovornost – individualna i društvena”.

U ovom priručniku predstavljeno je i obilje istorijskih izvora i literature, kao i različiti načini rada na času koji učenike stavljaju u aktivan, kreativan i kritički odnos. Predstavnici Jad Vašema imali su priliku da se upoznaju sa tekstovima u ovom izdanju i smatraju da je potrebno prevesti ga na hebrejski i koristiti kao nastavno sredstvo i u njihovom centru o holokaustu.


Komentari4
96879
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

anonimus anonimus
Bravo za Banju!
радина
А Јасеновац? Јасеновац? То се и не помиње. На крају деца неће ни знати да смо и ми страдали.
sa strane
Pozdravljam ovo jer je krajnje vreme da deca nauce u skoli sta znace neki od simbola koje su Nacisiti koristili za vreme II sv. rata a koje vidjamo nazalost na nekim manisfestacijama i grafitima. Jevreji su platili onolikim zivotima pod takvim simbolima, ali smo i mi, pa zato valja proucavati tu istoriju i osvescavati mlade koliko je zlo to bilo i kakosu neki ruzni aspekti njegovi ozivljeni za vrreme raspada YU.
Боња
Све је то ок, али се веома добро сећам и расправа око уџбеника из историје јер се неко осећа угрожен или сматра да су му деца угрожена ако се у школама спомиње (а камоли учи о томе) геноцид који је у прошлом веку, у више наврата, вршен над српским народом. Чудан смо ми то народ, туђе жртве поштујемо или се барем искрено трудимо, а своје заборављамо или их се чак и стидимо. Од напаћеног јеврејског народа, који је увек, вековима, био гажен свуда у Европи, треба да научимо неколико кључних ствари: опростити, али не заборавити, и поштовати жртве и свакодневно их се сећати.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja