ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 08.02.2013. u 22:00 Miroljub Dugalić

Žutica bi mogla opet da ozeleni

Мијатовића јаз преко Козјих стена (Фото ТО Краљево)

Raška U Raški i okolini sve su učestalija podsećanja na davni graditeljski podvig Dragoljuba Mijatovića, a ima i inicijativa za obnovu jaza, dugog 18 kilometara, koji vodi sa Kopaonika do sela u okolini Raške.

– Sve to valja uskladiti i jaz obnoviti, nije u pitanju samo nedostatak novca, već i ljudska nebriga. Mi smo ga stavili u prvu zonu zaštite, jer je u najužem prostoru Nacionalnog parka i spremni smo na saradnju i pomoć u eventualnoj obnovi – kaže Bojan Milovanović, direktor kopaoničkog nacionalnog parka. Inicijativu o ovoj obnovi, još pre nekoliko godina, pokrenuo je Ljubinko Lužnjanin, ranije opštinski funkcioner u Raški i žitelj potkopaoničkog sela Korlaće. On tvrdi da bi se obnova, današnjom tehnikom, obavila lako i brzo, a jaz bi, kaže, „bio od višestruke koristi, posebno za navodnjavanje, jer su sela u podnožju planine još živa. Opet bi Žutica kao nekada bila zelena“, ističe Lužnjanin.

A, reč je o ovde poznatom graditeljskom podvigu Dragoljuba Mijatovića, s početka tridesetih godina prošlog veka, koji je napustio kancelariju i činovnički posao u Raški zbog imanja od oko 40 hektara. Kako u knjizi, u kojoj je svoj podvig još 1930. opisao, navodi: „Imanje sam po napuštanju činovničkog posla brzo doterao u ispravnost, uvećao prihode, napravio dve kuće od tvrdog materijala, ambare, bačvare, koševe za žito, zapatio rasnu stoku“. Ali, kako dalje piše, „rod ponese svake godine, ne može biti bolje. No, polovina, nekada i više od suše strada“. I, zato se često, gore na Kopaoniku, sedeći pokraj reke Samovske, pitao „zašto je priroda ovako opredelila put vode, niz provaliju i neprohodne terene... a kako bi moje imanje bilo i koliko bi više prinosa donosilo da bar jedan deo mogu da koristim za navodnjavanje“. Onda je mesecima razmišljao, planirao, zapitkivao tadašnje stručnjake i iskusne seljake da li bi bilo izvodljivo i koliko bi koštalo da deo vode pomenute reke usmeri ka svom imanju, dole u Žutici.

Svi su ga, osim dvojice meštana, odvraćali govoreći da se jaz kroz kamen, gustu šumu i šipražje ne može prokopati, da će voda uvirati, da će sve to oko tri miliona tadašnjih dinara koštati. Iako je imao nešto ušteđevine, dva puta je tražio zajam od tadašnjeg resornog ministarstva. Oba puta je odbijen, pa se oslonio na svoju snagu, razboritost i ušteđeni novac. Tako je, u jesen 1927. krenuo sa radom. Pravac i nagib je trasirao pomoću trougla, odnosno improvizovane naprave za nagib terena, a tamo gde je tlo zbog provalije nestajalo, kopanje je nastavljano od mesta gde puščano zrno iz puške sa druge strane pogodi. Provalije je onda spajao drvenim daskama od kojih je pravio takozvani korab. Njemu i radnicima u nadnici, kojih je bilo tridesetak, najteže je bilo preko Kozjih stena, kamenitog, veoma nepristupačnog predela Kopaonika. Tu su radili na liticama okačeni o užad, a, kako piše, „kad se alatka ispusti za njom se ne gleda, a kamoli traži“. E, tu su čak morali prokopati i tri tunela kroz koje je jaz vodio. Ali, Mijatović nije odustajao, pa je uprkos neverici većine meštana i tadašnjih stručnjaka, 14. avgusta 1928. u Žuticu, na njegovo imanje stigla voda. Kaca od pet hiljada litara punila se za jedan minut, a bilo je vode i za druga domaćinstva. Ta godina je bila sušna, pa je počelo navodnjavanje. „Umesto pet hiljada kilograma slabih šljiva, dobio sam trideset hiljada dobrih, slatkih i jedrih. Tako je bilo i u jabukama, kukuruzu, povrću, vinogradu, ispaši“, piše Mijatović.

On je za ovaj graditeljski podvig utrošio oko dvesta hiljada tadašnjih dinara. Kad je svoj san ostvario i ministra je odobrovoljio, pa mu je dodeljeno osamdeset hiljada kredita. A, posle teksta u „Politici“ o ovom graditeljskom podvigu, objavljenom 17. oktobra 1928, pored čestitanja sa svih strana, pa čak i iz Amerike, od Sekule Zečevića, vlasnika beogradske firme „Veleauto“ dobio je dar od deset hiljada dinara.

Tako se Žutica narednih godina zelenela, domaćinstvo Mijatovića je bilo bogato sve do poratnih godina, kada su njegovi potomci, posebno sin Mijo, prilično stradali. Veći deo imanja im je oduzet, a ono što je u Žutici ostalo danas je pusto, prekriveno šipražjem. Od Dragoljuba Mijatovića je u pomenutoj knjižici ostala „poruka za opšte dobro naroda i države“. On kaže da bi kanal valjalo produbiti, proširiti, betonirati, i dodaje da bi u svakom selu, gde je to moguće, trebalo formirati vodene zadruge zarad napretka poljoprivrede. „Narod na selu ne treba da gubi volju za rad i život. Neka se mladež ne zanosi zabludom da je život samo onaj u varoši, već i u selu može biti ugodan ako se savesno i pametno radi i štedi. Tada ne bi bilo nezaposlenih radnika ni gladnoga naroda, a imali bi i te kakvih proizvoda za izvoz na strana tržišta.“

Komеntari8
45127
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djole sekulic
sve je to nekada funkcionisalo taj jaz je prolazio tik uz moju kucu u selu ali uzalud je nadati se da to ponovo krene sve dok ovom lopovskom zemljom vladaju hostapleri i prevaranti koji se grabe za foterlju za njihovo dobro a ne zxa dobro naroda a i tada je Draza sam to finansirao tako da ni tada nije vlast izasla u pomoc..
branko
Divna inspiracija za ljude koji zive u slicnim krajevima i prilikama. Treba nam vise takvih clanaka koji ce pokrenuti ljude na selu da se udruzuju i zajednickim snagamo naprave zivot lepsim i boljim.
Мирослав Ковачевић
Уколико истински постоји план да се јаз ревитализује онда треба счувати аутентичност. Иначе вода је овим јазом текла све до почетка седамдесетих година прошлог века. Интересантно је да је у суседном селу Кремићу по угледу на ово прокопан јаз дужине око 5км упорендо са овом трасом и са посебним подвигом јер је том приликом прокопан тунел кроз брдо дужине 150 метара за који се нажалост незна. Све су то изградили сами мештани, тадашњих десетак домаћинстава педесетих година прошлог века. Ево још једне теме за новинара овог текста.
пошаст комунизма
Да није било комунизма, колико би дивних и способних људи, њихових породица и потомака, и плодова њихових дела, домишљатости и вредноће било по Србији! Joш нешто: кад се ћирилица у Србији врати како је и била, знаћемо да су се вратили памет, поштење, култура и добар систем вредности, и да смо се повезали по вертикали с прошлошћу, а по хоризонтали с најбољим цивилизацијским достигнућима.
koja d In Sremcevic
Molim Vas da SVI podrzimo ovaj projekat jer je on dokazan kao moguc i isplativ.Naziv tog projekta je po imenu ovog plemenitog coveka , ali tehnika izvrsenja neka bude po savremenoj tehnologiji jer ce se vreme izvsenja skratiti i ekonomski isplatiti. Postoji i ideja da se termalna voda iz Jos, Banje ,,popne na Kopaonik,sto je za taj kraj svetlija buducnost

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja