sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Zatvorena vrata prvog srpskog parlamenta

Autor: Brane Kartalovićsreda, 13.02.2013. u 22:00
Старо скупштинско здање споља и изнутра (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Vrata starog skupštinskog zdanja odavno su zatvorena i otvaraju se samo povremeno, uglavnom na Đurđevdan, Dan grada, kada tu svečano zaseda lokalni parlament. Drvene klupe, slične onima iz 1859, kada je dvorana izgrađena po naredbi kneza Miloša Obrenovića, samo su tada pune.

Pre i posle toga zdanje je, uglavnom, prazno i nedostupno posetiocima, a reč je o objektu koji je 1979. proglašen za kulturno dobro od velikog značaja.

Skupštinsko zdanje u Kragujevcu prvi je objekat javne namene u Srbiji – podseća istoričar i arhivski savetnik u Istorijskom arhivu Šumadije Boriša Radovanović, naglašavajući da su na tom mestu „postavljeni temelji“ srpske državnosti.

U skromnoj prizemnoj zgradi sagrađenoj od drveta, opeke i maltera održano je nekoliko „velikih skupština“ u drugoj polovini 19. veka, kada se Srbija, konstituiše kao moderna evropska država.

Narodni predstavnici su se prvi put tu okupili 1861, kada je u Kragujevcu održana Preobraženjska skupština, značajna po donošenju nekoliko važnih zakona ustavnog karaktera, kao što su Zakon o ustrojstvu državnog saveta, Zakon o Narodnoj skupštini, Zakon o Narodnoj vojsci i Zakon o naslednom kneževom dostojanstvu.

Miholjska skupština je bila 1867. godine. Na tom zasedanju se raspravljalo o kontroli vlasti, funkcionisanju lokalnih samouprava i potrebi da se uredi štampa. Dve godine kasnije, u starom skupštinskom zdanju izglasan je Namesnički ili Trojički ustav, a 1870. na istom mestu su usvojeni Poslovnik o radu i dva važna zakona – Izborni zakon i Zakon o štampi.

Na skupštinskom zasedanju 1878, Jovan Ristić je sa drvene govornice pročitao odluke Berlinskog kongresa i član 34, kojim se Srbija proglašava nezavisnom državom. Poslednja sednica u starom skupštinskom zdanju održana je 1880, kada je usvojena odluka o izgradnji pruge Beograd–Niš.

– Imajući sve ovo u vidu, Društvo istoričara Šumadije je lokalnoj vlasti i Narodnoj skupštini uputilo zahtev sa predlogom da se u starom skupštinskom zdanju formira muzej sa stalnom postavkom i parlamentarni arhiv Srbije, koji bi prikupljao, čuvao i štitio skupštinsku građu iz 19. veka. Tu inicijativu smo pokrenuli još pre dve ili tri godine, ali ona, izgleda, još nije razmatrana – kaže Radovanović.

Objekat je posle 1880. dozidan i nekoliko puta je podvrgnut ozbiljnim konzervatorskim radovima. Poslednji put je „osvežen“ pre par godina, kada je pripremljen za svečano zasedanje kragujevačke skupštine.

Slavica Đorđević, pomoćnica gradonačelnika za oblast zaštite kulturne baštine, navodi da je fasada objekta renovirana i zaštićena, te da se u narednom periodu može očekivati i uređenje unutrašnjosti.

Grad je konkurisao za neophodna sredstva kod Ministarstva kulture, pa bi staro skupštinsko zdanje uskoro možda moglo biti otvoreno za turiste, ali i za mlade istoričare koje zanima parlamentarna istorija Srbije.

– Ukoliko sve bude kako mi želimo i očekujemo, onda bi prvo skupštinsko zdanje u Srbiji moglo biti otvoreno ovog šestog maja, za Dan Kragujevca. Namera lokalne samouprave je da taj objekat živi, da u njemu bude jedna muzejska postavka i da stalno bude otvoren – naglasila je naša sagovornica.

Staro skupštinsko zdanje se nalazi u porti crkve kneza Miloša, na desnoj obali Lepenice, i deo je Miloševog venca, ambijentalne i istorijske celine grada koja se više od dve decenije nalazi u raznim urbanističkim planovima, ali još nije dobila svoj predviđeni oblik.

Uređenje, odnosno formiranje Miloševog venca iziskuje mnogo novca i samo malo razumevanja istorijskog značaja starog gradskog jezgra. To „malo“ je, izgleda, još veća prepreka da se ova celina i prvo zdanje srpskog parlamenta konačno stavi u funkciju.


Komentari3
f2147
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sofija I.
Ta "renovirana fasada" ili spoljno lice gradjevine je prava slika danasnjeg parlamenta. O unutrasnjosti bolje da ne govorimo a i ko zna kada ce postati fukcionalna (upotrebljiva).
Mladen Mladic
Od kada je u Kragujevcu uveden Feudalizam G.Verka, Kragujevac i okolina su postali Dolina Gladi,osim za negove pristalice koji se baskare na dodeljena im radna mesta...po partijskoj i rodbinskoj liniji...ostali imaju pravo na pretrazivanje kontejnera sa smecem !
Jelisavet Istoricar Srpski
Bravo Srbi! Znaci mi postojimo jer smo bili organizovani u 19 veku pa su nam cak 1878 godine na Berlinskom Kongresu konacno priznali Drzavu Srbiju. Sve ono sto se pominje u istoriji pre 19 veka treba da se obrise jer se pominju vladari iz bugarske istorije koji nisu ni teoretski mogli da pripadaju Srbiji jer Srbija nije postojala. Onda, svi Srbi nisu ni bili Srbi vec su bili Romai jer je tu bila Rimska Imperija. Nisu Srbi bili sloveni jer na balkan nikada nisu bili ruski osvajaci. Osvajaci Balkana su bili Tatari(bugari) - divlja plemena iz Centralne Azije koji su osvajali i Rusiju, Polljsku, Cesku, Slovacku, Belorusiju i druge zemlje na Balkanu. Bugari su govorili ruski jezik, ali nisu bili Rusi, od 6 do kraja 14 veka imali svoju Imperiju. Krajem 14 veka Balkan su napali Turci, takodje iz centralne Azije. I oni su imali svoju Otomansku Imperiju sve do 19 veka. Pobegose Bugari svuda okolo a potom pobegose i Turci svuda okolo i tako postadose i ostadosdrzave na Balkanu sa ruskim jezikom

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja