ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:25

Zadužbina kapetan Miša Anastasijević traje 150 godina

Autor: Tanjugnedelja, 24.02.2013. u 11:20

BEOGRAD – Univerzitet u Beogradu sutra će na svečanosti obeležiti 150 godina Zadužbine kapetan Miša Anastasijević, u čijem se zdanju i danas nalazi Rektorat vodeće visokoškolske ustanove u regionu.

Ovu velelepnu zgradu, danas poznatu kao kapetan Mišino zdanje, Anastasijević je zaveštao „svome otečestvu” za prosvetne potrebe 24. februara 1863. godine, za smeštaj Velike škole i naučnih „zavedenija”.

Rođen je 24. februara 1803. godine u Poreču na Dunavu. Bekstvo od Turaka preko Dunava u Austriju dovelo je do poznanstva sa trgovcem Stojanom Matrošlijom i uspešnog zajedničkog poslovanja.

Tokom 1817. godine Miša postaje đumrugdžija (carinar) na skeli Dubrovačkoj. Nakon nekoliko godina ovog zanimanja i određene usteđene svote novca, Miša se konačno opredeljuje za trgovinu.

Već kao dvadesetogodišnjak svrstava se među bogatije ljude u Srbiji. Postavši uspešan trgovac, Miša se 1825. godine ženi mlađom ćerkom sveštenika Ilije Uroševića, Hristinom, čiji je rođeni brat Sima tada bio jedan od pisara-sekretara kneza Miloša.

Tako stupa u saradnju i sa knezom. Napušta trgovinu „na malo” i započinje trgovinu stokom, a kasnije i solju.

Hatišerifom iz 1833. godine rešen je teritorijalni i ekonomski položaj Srbije. Dobivši pod svoju upravu Đerdap i Krajinu, Srbija je uvećala broj stanovnika i promet robom se pojačao.

Po prisajedinjenju novih nahija knez Miloš ih je obišao i tom prilikom Mišu Anastasijevića postavio za Dunavskog kapetana. Svojim novim položajem kapetan Miša tako ulazi i u sferu diplomatije i međunarodnog sudstva.

Kapetan Mišina „imperija” ili „prva srpska multinacionalna kompanija”, kako bismo je danas nazvali, brojala je oko 10.000 ljudi, 23 filijale, odnosno kamarašije-solarice u raznim mestima na Savi i Dunavu i najmanje 74 broda „solarica”, kao i devet spahiluka u Vlaškoj.

Glavna kancelarija „imperije” bila je u Bukureštu a uprava u Beogradu.

U politiku se kapetan Miša umešao sticajem okolnosti. Svih pet kćeri poudavao je za ljude koji su u to vreme ili već predstavljali značajne političke ličnosti ili su bili na pragu uspešne političke karijere.

Sa dolaskom Aleksandra Karađorđevića na presto 1842. godine Miša Anastasijević uspostavlja i sa njim prijateljske odnose.

Međutim, nakon Svetoandrejske skupštine Miša, pomalo razočaran politikom, napušta Srbiju i odlazi da živi u Rumuniji gde je i preminuo, 27. januara 1885. godine u Bukureštu.

Sahranjen je u Kležanima u svojoj zadužbinskoj crkvi.

Dobročinstva Miše Anastasijevića su brojna. Smatrao je da se kroz razvoj prosvete uzdiže i narod, a pošto je naš narod siromašan treba da ga pomažu imućni ljudi. On je to i činio. Kada je u Beogradu 1846. godine osnovano „Društvo za čitalište” kapetan Miša postaje njegov veliki pobornik.

Davao je dobrotvorne priloge u više mahova za Narodno pozorište, za crkve, škole i siromašne.


Komentari4
5b7f8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slobodan Ratković
Nekada,i kada su srca i duše naprednih i uspješnih Srba bila poklonjena Srbiji i njenom narodu, srpski velikani,poput Miše ostavljali su generacijama iza sebe prekrasne gradjevine,,kulturne domove,bolnice isl.A danas,srpski bogataši koji su bogatstva stekli na smunjiv način iza sebe ostavljaju samo uplakana lica male i gladne djece koja su ni kriva,ni dužna survana u krajnju bijedu.Gospodo moja,gdje smo mi danas?S.R.
Primer za ugled
Primer za ugled i po izgledu i po konstrukciji danasnjim gradjevinarima. Na tako dobroj podlozi trebalo bi sam vrh nauke i kulture da se radja.
Божидар Панић
„Сахрањен је у Клежанима у својој задужбинској цркви.” Није у Клежанима него у Клежању. Према румунској ортографији , код већине топонима, имена места, на крају стоји слово „i”: Bucureşti, Iaşi, Botoşani, Clejani, итд. То „i” је безгласно - при изговору се не чује. Зато се у српском језику пише и изговара Букурешт, а не Букурешти, Јаш, а не Јаши, итд. У „Писму Хараламију“, Доситеј Орадовић, који је боравио у Јашу, каже: ... не има сад младић у Јашу који не зна, осим свога језика, јелински ... Идемо даље са румунским топонимима. Кад испре крајњег „i” стоји графем „n” онда се „ni” изговара „њ“: Ботошањ не Ботошани, Клежањ не Клежани (облик множине). Q.E.D. (quod erat demonstrandum)
Natalija Nikolić
„Zgrada“ Mišina postoji 150 god a što se „duha nauke i kulture“ tiče – on je od 1945-2013 isti onaj – koji je Mišu nagnao da pobegao iz Srbije (pa je živeo u Rumuniji). Ps. Kad „kuća“ nema temelje – tako to izgleda – stalno tome u živo blato!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja