petak, 05.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.02.2013. u 21:57

„Argo” izvrnuo istoriju

Џон Гумен, Алан Аркин и Бен Афлек у сцени смишљања плана за спасавање америчких дипломата из Ирана

Bivši kanadski ambasador u Iranu Ken Tejlor, koji je u svojoj rezidenciji u Teheranu skrivao Amerikance tokom talačke krize 1979, izjavio je da mu je drago što je reditelj Ben Aflek zahvalio Kanadi pošto je njegov „Argo” u nedelju osvojio Oskara za najbolji film, ali je i kritikovao autora i delo.

Aflekov triler osporavaju mnogi Kanađani, uključujući i bivšeg ambasadora koji je rekao da se osetio omalovaženim, jer film prikazuje Kanadu kako poslušno posmatra agente CIA i da film umanjuje ulogu te države u spasavanju američkih talaca iz Irana.

Bivši predsednik SAD Džimi Karter ranije je izjavio za Si-En-En da je „90 odsto ideja, kao i njihovo sprovođenje, zasluga Kanađana”, i primetio da Aflekov film netačno „skoro sve zasluge pripisuje obaveštajnoj agenciji”.

„Lik koji igra Ben Aflek bio je u Teheranu samo dan i po. A glavni junak operacije bio je kanadski ambasador Tejlor, koji je organizovao sve”, dodao je Karter.

Film „Argo” je zasnovan na istinitim događajima o opsadi američke ambasade 1979. u Teheranu. Tokom 444 dana, 52 Amerikanaca bili su taoci, ali je šestoro zaposlenih u ambasadi uspelo da nađe utočište kod kanadskog ambasadora. Upravo njihov beg i masku koju su koristili (snimanje lažnog filma) prikazani su u „Argu”.

Pored toga što je iranska državna TV opisala „Argo” kao „reklamu za CIA”, pojedini Iranci smatraju da je Oskar za ovaj film politička poruka SAD, dok agencija Mehr izveštava da je to „politički motivisano”, jer je prva dama SAD Mišel Obama iz Bele kuće proglasila pobednika.

Iako „Argo” nije na repertoaru iranskih bioskopa, o filmu govore oni koji su ga gledali na piratskim kopijama (di-vi-di filma u centru Teherana prodaje se za 30.000 riala – manje od jednog dolara). Diskusija se vodi između onih koji su učestvovali u islamskoj revoluciji 1979. i ne slažu se s načinom na koji je predstavljen Teheran, i mladih Iranaca koji imaju drugačije viđenje tih događaja.

„Želim da znam šta druga strana kaže”, izjavila je za AP studentkinja Šieda (21).

Član teheranskog gradskog veća Masumeh Ebtekar (bio je portparol studenata koji su opkolili ambasadu SAD) kaže da film preteruje u prikazivanju nasilja. Ebtekar insistira da su otmičari mahom bili studenti dok drugi navode da su u krizi učestvovali i pobunjenici i članovi Revolucionarne garde. Reditelj i glumac Ben Aflek „preuveličano pokazuje scene nasilne i besne rulje. A nikad ne objašnjava da je reč o studentima”, rekao je Ebtekar.

Ministar kulture Irana Muhamed Hoseini rekao je da je Holivud „izvrnuo istoriju”, dok penzionisani učitelj Reza Abasi, koji je posmatrao revoluciju, kaže: „Znam da Holivud često menja realnost kako bi bila atraktivnija za gledaoce, ali je film sličan realnosti.”

Mnogi pak ističu da „Argo” pokazuje potrebu da se iranski filmski autori više pozabave pitanjima revolucije. List „Hamšahri” piše da „’Argo’ napada kulturu i civilizaciju Irana”, ali da Iranci treba da ga vide kako bi stekli različitu perspektivu događaja koji su doveli do kraha odnosa između SAD i Irana.

„Ovo je bila slaba karika u iranskoj kinematografiji koja ništa ozbiljno o opsadi ambasade SAD nije proizvela više od 30 godina”, navodi se u komentaru lista.

I. A.

-----------------------------------------------------------

Iran bojkotovao dodelu Oskara

Iran je bojkotovao 85. dodelu Oskara zbog uvrede nanete muslimanima navodnim američkim filmom „Nevinost muslimana”, čiji se deo pojavio na internetu, a u kojem se ismeva prorok Muhamed.

Inače, Oskara za najbolji strani film, snimljen van engleskog govornog područja, prošle godine dobila je drama „Razvod”, iranskog reditelja Asgara Farhadija.

Komеntari5
96de0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bole Subotica
Gospodine iz Niša, to što vi smatrate subjektivnim stavom u prikazivanju istorije na filmu ukoliko izvrće činjenice predstavlja najobičniji falsifikat! Umetnička sloboda je neprikosnovena, ali ako neko pretenduje da napravi istorijski film i tvrdi, u kontekstu radnje,recimo, da je tamo i tamo pobijeno 8000 ljudi a ne 400, onda je to teška laž. Na osnovu istorijskih događaja se mogu izmišljati priče i likovi kao i u romansiranoj literaturi, ali je nedopustivo prekrajanje istorije.
Milutin, ovdasnji
Holivud 'izvrce istinu' ... ? Zar je moguce ???
Bata Niš
Istorija su činjenice, a film je subjektivna obrada ili prezentacija činjenica.Suština je na drugoj strani:da li neko nekog sprečava da napravi i drugačiji film po istim činjenicama?Ako sprečava,to je problem,a ako ne, tada se odgovor podrazumeva.Lično,jedva čekam da pogledam film.
Sofija
I ja hocu da cujem drugu stranu!
maja
Glupavo i površno kako to samo holivud ume da napravi

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja