sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Srpska književnost u 150 knjiga

Autor: Danica Radovićsreda, 25.04.2007. u 17:33
Српска књижевност у сто књига (Фото А. Јовановић)

Novi Sad – Matica srpska je nedavno, najavljujući formiranje svog Izdavačkog centra, predstavila i najambiciozniji, već osmišljeni projekat buduće kuće koji je posebno obradovao sve bibliofile. Reč je o obnavljanju, ali i proširenju biblioteke "Srpska književnost u sto knjiga".
Prvo izdanje ove antologijske biblioteke objavljivano je u periodu između 1957. i 1967. godine, kao zajednički projekat Izdavačkog odeljenja, kasnijeg Izdavačkog preduzeća Matice srpske i Srpske književne zadruge, i to po dva kola godišnje od po pet knjiga.

Tiraž prvog izdanja bio je 7.500 primeraka po knjizi, ili 750.000 primeraka ukupno, a u drugom izdanju koje je krenulo nekoliko godina kasnije knjige su se objavljivale čak u tiražu od po 10.000 primeraka, ili fantastičnih milion primeraka ukupno! Drugim rečima, bila je to najtiražnija biblioteka u srpskom izdavaštvu 20. veka!

Inicijator za pokretanje biblioteke "Srpska književnost u sto knjiga" bio je književnik i kasniji predsednik Matice srpske Boško Petrović. On je bio direktor izdavačkog preduzeća Matice srpske u osnivanju, ali kada je kuća osnovana, Petrović je posao upravljanja prepustio Savi Josiću, a postao glavni urednik.

U Uređivačkom odboru su sedela najpoznatija imena srpske književnosti i izdavaštva onog vremena: Ivo Andrić, Živojin Boškov, Vojislav Đurić, Mladen Leskovac, Dušan Matić, Živan Milisavac, Borislav Mihajlović, Boško Petrović i Živorad Stojković. Urednik biblioteke bio je Živan Milisavac.

Prvih desetak knjiga edicije, numerisanih brojevima do deset, bavi se starom srpskom književnošću, zatim su to antologije narodnih lirskih pesama, pa narodnih epskih pesama, narodnih pripovedaka, narodnih umotvorina, starije srpske poezije, potom su to knjige pod naslovom "Pesnici", pa "Pripovedači"... "Srpska književnost u sto knjiga" predstavlja dela i vreme od Vuka Stefanovića Karadžića do Andrića, Daviča, Ćopića, Lalića, Ćosića... Zanimljivo je da u poslednju godinu-dve izlaze i knjige posvećene određenim temama i profesijama. Tako su se u ediciji pojavili i "Novinari", "Filozofi", "Naučnici", "Eseji o umetnosti" , "Ratni drugovi", "Viđenje rata", potom i knjige "Dečja poezija srpska", "Pesnički prevodi", "Pesnici", "Pripovedači", "Esejisti i kritičari"... Poslednja, stota knjiga, nosi naslov "Esejisti i kritičari", a autor izbora i predgovora je Draško Ređep.

– Upravo smo u procesu formiranja buduće redakcije, zajedno sa SKZ, a uz obnavljanje ranije edicije želimo da dodamo afirmisana književna imena i dela koja su se posle drugog izdanja javila u našoj literaturi. Tu je mnogo novih i mladih pisaca, uostalom tada je najmlađi bio pesnik Stevan Raičković – kaže za "Politiku" Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke i potpredsednik Matice srpske. – Međutim, moraće da se pretrese i već objavljenih sto knjiga, u prvom i drugom izdanju edicije, koja inače nisu identične, jer tu ima više autora koji su u to vreme dobili priliku da budu objavljeni, iz nekih drugih razloga, a ne isključivo estetskih, kao što su mnogi izostavljeni, takođe iz razloga neumetničke prirode... Neki su objavljeni u zajedničkoj pesničkoj knjizi, a danas, svojim delom, zaslužuju posebnu knjigu.

Danas, Matica srpska planira da izbor najboljih dela iz srpske književnosti proširi na – 150 knjiga.

Buduća redakcija će se, prema rečima Vuksanovića, naći i pred više dilema: kako rešiti pitanje dubrovačke književnosti, koje nema u prethodnim izdanjima "Srpske književnosti u sto knjiga", a smatra se da pripada i korpusu srpske i hrvatske literature, kako predstaviti 18. vek, da li će antologije narodne književnosti sada biti drugačije uređene i izabrane, jer je gotovo sve ranije priredio Vojislav Đurić...?

– Pretpostavljeni okrugli broj od budućih "150 knjiga" sigurno neće uticati na kvalitet i estetsku vrednost izabranih dela i autora, – kaže Miro Vuksanović.

-----------------------------------------------------------

Drugovi "odozgo" i Slobodan Jovanović

U nizu zanimljivosti vezanih za izbor naslova i autora ove edicije, možda je najinteresantnija činjenica da je kao 60-ta knjiga, 1963. godine, objavljeno delo Slobodana Jovanovića pod naslovom "Portreti iz istorije i književnosti". Predgovor, izbor i redakciju potpisuje Živorad Stojković. Ali, taj revolucionarni potez za ono vreme nije, dabome, mogao proći nezapaženo: kada je knjiga, zajedno sa drugima u tom kolu, odštampana u novosadskoj štampariji "Budućnost", drugovi "odozgo" su to prvi saznali i pre nego što su se listovi osušili iz Centralnog komiteta Partije stigla je naredba da se kompletan tiraž – uništi. Izjavu o tome su u štampariji "Budućnosti" dali direktor Sava Josić i lektor, i knjiga je pred njihovim očima isečena, poprečno, na dva dela... Kolo je izašlo sa zakašnjenjem, a kao peta knjiga, umesto Slobodana Jovanovića, pojavila se – Dečja literatura!

U drugom izdanju se, naravno, Slobodan Jovanović više nije pojavio...


Komentari0
668d1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja