četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 04.03.2013. u 22:00 Gordana Popović

„Nastavlja se”… strip

Стрип Алексе Гајића

Izložba tri generacije savremenih srpskih strip autora pod nazivom „Nastavlja se…” otvorena je u Francuskom institutu u Beogradu koji u isto vreme promoviše i novi prostor, odnosno širi svoju medijateku za posetioce, nudeći im mesto, gde će moći da budu korak bliže Francuskoj, njenoj kulturi i njenim novostima.

Kad je reč o izložbi stripa, koja će trajati do 13. aprila, radovi svedoče o jakim vezama između francusko-belgijskog i srpskog stripa. Prema rečima Pavla Zelića, pisca i strip scenariste, autora ove izložbe, tri generacije, navedene u podnaslovu izložbe, odnose se na osamdesete, devedesete godine 20. veka i na novi milenijum, odnosno na autore koji su u tim periodima bili aktivni.

– Za one koji su stvarali tokom poslednjeg „zlatnog doba” stripa na ovim prostorima, osamdesetih, postojalo je mnogo prilika da rade i objavljuju u sredini koja je negovala i volela strip, a veliki tiraži domaćih publikacija, kao i prilika da rade licencna izdanja u zemlji i inostranstvu, bili su pravilo, a ne izuzetak – kaže Zelić.

 – Prelomni događaji na prostoru Jugoslavije za vreme devedesetih ograničili su i strip, mada su stripski stvaraoci uspevali da i tada ostave svoj pečat, makar i u malotiražnim „uradi sam” publikacijama. Posle 2000. godine, ponovo se stvaraju mogućnosti za rad kod stranih, uglavnom francuskih izdavača, a i sama srpska scena dokazuje još jednom svoju vitalnost i relevantnost u svetskim okvirima, doživljavajući i rast broja autora, izdanja i dela koji ne prestaje do danas.

Za izložbu su izabrana, pre svega, dela naših istaknutih strip umetnika koji rade za strane izdavače i ostvaruju velike uspehe najviše na najvećim strip tržištima kao što su francusko, američko, italijansko i špansko. Tu su i autori koji su svojim radom i te kako zaslužili da budu zastupljeni na ovoj retrospektivi, jer se stripom dugo i ozbiljno bave, a poseban segment izložbe je posvećen mladim autorima iz cele Srbije.

Početak veze između srpskih strip autora i Francuske treba tražiti u tridesetim godinama 20. veka, kada se ovde objavljuju prvi francuski stripovi – kaže Pavle Zelić, tvrdeći da je njihov uticaj na naše autore nesumnjiv i da zahvaljujući opredeljenju domaćih izdavača nije prestao svih ovih decenija.

– Izuzetno je važno znati da su ovdašnji strip autori, recimo Đorđe Lobačev, Konstantin Kuznjecov, Đorđe Janković Đuka i Sergej Solovjev, imali odličnu prođu u francuskim izdanjima sve do Drugog svetskog rata –  ističe Zelić.

Posle duže pauze zbog opštih političkih odnosa, izuzimajući vredne izuzetke kao što je jedan od najvećih strip autora u Francuskoj, rođeni Beograđanin Enki Bilal, od osamdesetih godina ponovo kreće uspon u plasiranju naših autora u ovoj zemlji, dobrim delom zahvaljujući činjenici da su oni svoje uzore imali upravo u francusko-belgijskom stripu.

Simboličan naslov ove izložbe, „Nastavlja se...” asocira na ranije značajne međunarodne promocije stripskih autora iz Srbije, a tokom njenog trajanja biće organizovani susreti na temu veza francusko-belgijskog i srpskog stripa, kao i dan otvorenih vrata (21. mart) kada će posetioci moći na licu mesta da prate stvaranje strip crteža.

– Desetine autora iz Srbije ostavili su svoj trag u francuskom stripu a mnogi od njihimaju u ovoj zemlji status pravih strip zvezda – tvrdi Pavle Zelić. – Stvaraoci kao što su Zoran Janjetov, Rajko Milošević Gera, Aleksa Gajić, Željko Pahek, Darko Perović, Vujadin Radovanović, Branislav Kerac, Gradimir Smuđa, Dragan Lazarević, Vladimir Krstić, Dražen Kovačević, Leonid Pilipovićmorali bi da budu i u našoj zemlji prepoznati kao deo jedne od najvećih zajednica umetnika koji stvaraju i svoja dela plasiraju na stranim umetničkim i komercijalnim scenama.

Jedan od ciljeva ove izložbe jeste i da u Srbiji strip bude sistemski potpomognut kao punopravna umetnost, što je status koji već decenijama ima u Francuskoj i drugim zemljama sa podjednako dugom stripskom tradicijom.

– I pored opštih mesta kao što su žal za vremenima kada su klinci sricali prva slova nad stripovima, iznova se pokazuje da strip ovde i te kako ima publiku. On je zastupljen na kioscima, ali i u knjižarama i bibliotekama; u novinama, ali i kapitalnim izdanjima; u potrošnim marketinškim porukama, ali i u prestižnim galerijama. Svaki od pojavnih oblika stripa je za nas vredan i zanimljiv, i pokazuje koliko je ova forma izražavanja neprevaziđena – zaključuje Pavle Zelić.

Komentari0
0fc04
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja