utorak, 22.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 08.03.2013. u 22:00 Zoran Milivojević

Moć pesimizma

Niko ne zna šta će tačno da se dogodi u budućnosti. Za sada nije dokazano da je neko vidovit – da uvek tačno predviđa događaje. Možemo samo tačno ili pogrešno da pretpostavimo tok budućih događaja.

Ako je inteligencija sposobnost da se nešto sagleda iz različitih uglova, onda je verovatno najinteligentnije da moguće ishode sagledavamo i iz pozitivnog i iz negativnog ugla. I jedno i drugo gledište donosi nam izvesne koristi. Pozitivno gledanje na budućnost nam daje nadu i energiju da idemo ka tim ciljevima za koje verujemo da ćemo uspešno da ih ostvarimo. Predviđanje negativnog nam omogućava da zaobiđemo prepreke koje smo predvideli i da se unapred pripremimo na one koje ne možemo da izbegnemo.

Ljudi na budućnost uglavnom gledaju ili pozitivno ili negativno. To su optimisti, od latinske reči optima – dobro, i pesimisti, od latinske reči pessimus – najgore. Kada uporedimo optimizam i pesimizam, onda možemo da zaključimo da pesimističke izjave često deluju pametno, pa čak i mudro u odnosu na naivnost koja se pripisuje optimizmu. Kao da pesimizam ima veću moć od optimizma.

Evo nekih razloga za to. 

Istraživanja su pokazala da kada ljudi čuju od nekoga nešto što im zvuči logično, a na šta nisu pomislili, imaju tendenciju da tu osobu smatraju pametnijom od sebe.

Pesimista postavlja stvari tako da bude zadovoljan i u slučaju pozitivnog i u slučaju negativnog ishoda. Uzmimo kao primer situaciju da otac savetuje sina da se ne upušta u neki poslovni poduhvat zbog potencijalnih opasnosti. Ako ga sin posluša i odustane, obojica će biti zadovoljni jer će očev autoritet i mudrost biti „potvrđeni”. Ako ga sin ne posluša, upusti se u dati poduhvat i u njemu ne uspe, otac može da istakne da je znao da će to da se dogodi i da je šteta što ga sin nije poslušao. Ako ga sin ne posluša, ali uspe u datom poduhvatu, otac može sebi da pripiše deo odgovornosti za uspeh jer je sina na vreme upozorio čega da se čuva. Uvek može da izjavi da mu je drago što nije bio u pravu. Dakle, bez obzira na ishod poduhvata, onaj koji daje pesimističan savet ispada mudar i zadržava poziciju autoriteta.

Najradikalniji primer bi glasio: ako jedna osoba, bez ikakvog povoda, saopšti drugoj: „Nemoj sutra da se ubiješ”, i druga osoba se ne ubije sutra, prva osoba može da smatra da joj je spasla život. A u slučaju da se druga osoba zaista ubije, prva može da smatra da je, eto, sve pokušala, ali da drugoj osobi nije bilo spasa.

Kada je u zajednici mnogo pojedinačnih pesimista, nastaje kolektivni pesimizam. On je loš jer demotiviše one koji se bore za uspeh i pozitivnu promenu. Nastaje mentalitet pasivnosti i zluradosti i kultura pametnih gubitnika u kojoj nema podrške i ohrabrenja. 

Komentari8
a6054
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Andrija kljucarevic
Evo posto sam bez citanja teksta dao prolazan odgovor.Procitao sam tekst pa da probam iz licnog primera da dam odgovor,zasto roditelji ispadnu pametni i u 85 posto pesimizam u vezi deteta im ispadne vidovitost sto kod ljudi nepostoji kao osobina. Jednostavno Otac ili majka kada dete dobije viziju za neki posao ili rad u EU.npr. oni poznavajuci dete ciljano gadjaju u manu licnosti koja ce kiksnuti preslikana na poslovnom uspehu.u glavnom je Neodgovornost i neznanje raspolaganjem zaradjenog novca na prioritete npr.Porez drzavi,racuni za lokale ili sl..tu iz prakse znam da padaju i mali i veliki biznismeni ili ko god. To mogu i ja sad da budem pesimista i kazem vecina mladih privatnika nece imati porez na 0 ta tri godine. To je realnost u Srbiji...itd.
kloc
Sjajan tekst! Hvala što ste pretočili i moje misli u riječi!
ana anabela
Ipak postoje u teoriji menadzmenta neka misljenja da ada se ulazi u novi poduhvat prvo treba razmotriti pozitivne stvari, a potom negativne. Prvo treba pronaci razloge i racune zbog kojih ce posao uspeti, a potom one druge. Ne znam zasto se ovaj redosled naglasava,ali meni se to nekako svidja, pa sam usvojila taj rdosled. Miislim da je bitno da vam se nesto ili neko dopadne na prvi pogled, mada to nije najvaznije.
Onako Samo usput
Nijedna krajnost nije dobra po čoveka.Biti stalan pesimista je opasno podjednako kao i biti stalan optimista.Čovek je najčešće ili jedno ili drugo,u zavisnosti od raspoloženja i situacije koja ga opterećuje.Sve to je ništa novo rečeno.Novo je to da su zapravo pesimizam i optimizam ne toliko osećanja koliko stanja ljudskog duha.Kada jednom savladamo sposobnost da ne poništavamo ili preuveličavamo postojeći problem već da u njemu uviđamo pored negativne i pozitivnu,optimističnu stranu,živećemo lepšim i kvalitetnijim životom.Dakle,ne treba da budemo u određenim situacijama pesimisti, a u drugim optimisti,već oboje.Pesimizam služi da uočimo problem,optimizam da ga rešimo....Kada sam to shvatio,život mi je postao mnogo lepši i draži...
paradoks
Pesimista nikad ne moze da izgubi optimizam.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja