sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 10.03.2013. u 15:00 Miloš Kazimirović

Džigerica i škembići opasniji od mleka

Berlin, Hamburg, Ženeva – Posledice tova stoke, svinja i živine stočnom hranom na bazi kukuruza, zagađenog gljivičnim otrovom aflatoksin B1, dalekosežnije su od pojedinačnog problema po zdravlje čoveka koji nastaje zbog mleka s povišenim nivoom aflatoksina M1, saopšteno je „Politici” u Saveznom institutu za procenu rizika u ishrani (BfR) u Berlinu.

„Ako je nivo aflatoksina M1 u mleku krava muzara povišen, onda je povišen i nivo aflatoksina u mišićnom mesu, a pre svega u iznutricama tovljenika”, rekao je portparol Instituta Jirgen Tier-Kuntke.

Za sada nema zvaničnog odgovora na pitanje da li je sve to baš tako i da li ova saznanja važe i za Srbiju. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Beogradu nije našlo za shodno da odgovori na pitanja „Politike” postavljena usmeno i pismeno.

Uprkos višestrukim telefonskim intervencijama, autoru ovih redova čak nije dat odgovor na pitanje da li je iko u Srbiji podvrgao meso i iznutrice tovljenika odgovarajućoj analizi na prisustvo aflatoksina.

U skladu s dugogodišnjim ispitivanjima berlinskog instituta, aflatoksin iz zagađenog kukuruza, korišćenog kao stočna hrana i kao tov za svinje i živinu, ne taloži se samo kao metabolizovani aflatoksin tipa M1 u mleku krava muzara, već i kao „neprečišćeni” aflatoksin B1 u mišićnoj masi (u mesu) i u iznutricama svih tovljenika – povišene vrednosti aflatoksina ustanovljene su u mesu, u manjem obimu, dok je nivo uzbunjujući u junećoj, svinjskoj i pilećoj džigerici, u bubrezima stoke, svinja i živine, u škembićima...

O ozbiljnosti situacije svedoče mere nemačkog ministarstva poljoprivrede i nadležnih pokrajinskih ministarstava, posle otkrivanja „afere mleko”, izbile zbog tova stoke, svinja i živine kukuruzom zagađenim aflatoksinom B1 koji, prema dokumentaciji nemačkih uvoznika, potiče iz Srbije.

U sedam pokrajina zabranjena je prerada mleka i puštanje u lanac ishrane mlečnih proizvoda, junećeg i svinjskog mesa i iznutrica, jaja i iznutrica pernatih domaćih životinja.

Na osnovu saopštenja BfR broj 009/2013 od 4. marta ove godine, zabrana je ukinuta, ali je ostalo na snazi upozorenje po kome ishrana mlekom, mesom stoke i svinja, mesom i jajima živine nije problematična, ako su ustanovljene vrednosti ispod dozvoljene granice, a pre svega – ako je reč o kratkoročnoj ljudskoj ishrani.

Kako bi trebalo tumačiti saopštenje nemačkog instituta za procenu rizika u ishrani objasnio je izvor u ministarstvu poljoprivrede u Berlinu: „Redovnom ishranom zaraženim namirnicama i mlekom dovodi se do ’usijanja’ imuni sistem čoveka...

Dolazi do marginalnih deformacija genetske strukture koje ljudski organizam može da koriguje. Međutim, postoji granica (oko koje se naučnici i stručnjaci sučeljavaju) kada organizam više nije u mogućnosti da koriguje nastale deformacije pa dolazi do formiranja malignog tkiva.”

Drugim rečima, ne bi trebalo preporučiti jela poput italijanskog specijaliteta fegato al venecijana – restovane džigerice s palentom kao prilogom. Još problematičnije bi bilo istog dana piti kontaminirano mleko ili jogurt.

Nutricionisti u berlinskom institutu ali i naučni izvori u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi istakli su u telefonskim razgovorima za „Politiku” da intenzivna ishrana iznutricama iz tova zagađenog kontaminiranim kukuruzom može da podstakne rak bubrega i cirozu jetre, da ošteti genetsku kombinaciju koja utiče na zdravlje potomaka – posebno ako se u istom periodu pije mleko s povišenim nivoom aflatoksina M1.

U Ženevi je izvor koji nije želeo da bude imenovan rekao da je „sva tragedija” sadržana u neslozi međunarodne zajednice koja ne može da se dogovori o jedinstvenim limitima zagađenja namirnica.

„Još se polazi od JECFA definicije rizika po zdravlje čoveka koja podrazumeva da bi on trebalo da bude onoliko nizak koliko je moguće. Kao poželjna granica rizika po zdravlje smatra se odnos jedan prema milion (od milion ljudi oboleće jedna osoba).”

Naravno, međunarodni standard rizika od jedan prema milion ne pogađa svakog na isti način. „Ako je neko podložan oboljenjima bubrega ili jetre – posebno ako je oboljenje u povoju – posledice čak i minimalnog opterećenja aflatoksinima mogu da budu kobne”, kaže Jirgen Tier-Kuntke.

Podaci koji su uzbunili nemačku javnost posle otkrića aflatoksina u stočnoj hrani, u mleku, mesu, iznutricama i jajima odnose se na tamošnje standarde. Granica dozvoljenog zagađenja je do 25 puta niža nego na našim prostorima. Na pitanje kako bi trebalo oceniti potencijalno zagađenje srpskih namirnica, sagovornici u Berlinu i Ženevi su ostali – nemi.

U vremenu, najzad, dok se nadležni u Srbiji sučeljavaju oko predloga mera koje bi trebalo zavesti da bi se prevazišli problemi nastali zbog mleka zagađenog aflatoksinom M1, u Nemačkoj su vodeći veletrgovci mesom i mesnim prerađevinama zaveli rigorozne kontrole.

Dva koncerna – Vion grupa i BMR – zahtevaju pri otkupu mesa pisane deklaracije proizvođača da pri tovu nisu koristili zagađeni kukuruz, odnosno i potvrde prethodnih, redovnih kontrola hrane za tov i organizama domaćih životinja.

Komеntari15
a776c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica Petrovic
U Nemackoj:"Граница дозвољеног загађења је до 25 пута нижа него на нашим просторима".I niko se iz vlasti ne sekira sto se narod truje?Za sta nam vlast sluzi nego da nas zastiti od zla i nedaca?Kazne za ovakav javasluk moraju da budu vrlo drasticne,iako nam to nece pomoci.
Predrag Rasic
Poštovani; Problem sa aflatoksinima u mleku, mesu i jajima, je vrlo ozbiljan, i strateški je važan, kako za zdravlje nacije, tako i za naše potomstvo. Problem nije nastao samo zbog klimatskih promena, već isključivo zbog nebrige mnogobrojnih organa u funkcionisanju vlasti. Još prošle jeseni je rečeno, da šteta od takvog kukuruza, biće umanjena, mešanjem za stočnu hranu. U našoj zemlji postoje destilacije za bio gorivo, pa zašto taj kukuruz nije išao za bioetanol, nego za stočnu hranu, posredno i za ljudsku. Ovo što se desilo je udar na našu nauku i organizaciju u oblastima agrara i veterine. Šta će se desiti sa grlima koje smo uz velike muke skupili za proizvodnju. Čak i da se pokolju, što je ogromna šteta, dali je njihovo meso pogodno za ljudsku ishranu. Ne prihvatam, da su srpski agrnomi i veternari, nestručni; već su svetske elite u svojim oblastima. Toliko su stručnih radova objavili u svetu,da je to ponos za sve nas. Treba utvrditi krivce za ovo stanje.
analitičar amater
@Мишићно месо и изнутрице товљеника храњених кукурузом загађеним афлатоксином може да подстакне рак бубрега и цирозу јетре, да оштети генетску комбинацију која утиче на здравље потомака------------------------------------------------- E pa ovo je dovoljno za optužnicu za pokušaj ubistva s predumišljajem! i to masovnog.
Dr Aca
Izgleda da je Rtanj, jedini nizlaz? Koliko ljudi pogune dnevno u saobraćaju, od udara električne struje, zadave se dok jedu, padnu sa stolice, spotaknu se? Životinje uzimaju biljnu hranu, prerađuju je u originalnom obliku, i daju hranu za ljude. Ako ne jedemo hranu životinjskog porekla, jedemo biljnu u kojoj opet ima raznih supstanci. Mislim da u Švedskoj i Norveškoj ne sme da bude ni jednog traga mikotoksina u mesu. Amerikanci imaju blaže pravilnike, sa većim koncentracijama, ali ne upotrebljavaju iznutrice, naročito krava muzara, zbog dozvoljenog korišćenja hormona, koji povećavaju mlečnost za 30%. Slično je i u Australiji. Tamo su svi bolesni i na sammrti?
Kopacka
Da li ima nesto od hrane da je zdravo, recite Vi nama, samo nas svakim danom bombardujete sa strasnim vestima. Recite da li je vazduh cist, ili treba da nosimo maske.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja