četvrtak, 26.04.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:21

Od kneginje do pilota

Autor: Budo Novovićponedeljak, 11.03.2013. u 12:30
Кнегиња Персида Карађорђевић

Valjevo – One nisu za takozvane top liste, bez njih bi valjevski kraj imao drugačiju poziciju u okruženju, pa i, kako neko primeti, klimu. Između ostalog, poodavno se moglo čuti kako su „Valjevke najlepše Beograđanke”.

Značajnim ženama iz Kolubarskog okruga serioznije se pozabavio valjevski publicista Zdravko Ranković, čija bi knjiga „Valjevke” trebalo da bude objavljena krajem aprila ove godine. U prvom izdanju biće sabrane životne i profesionalne biografije 77 Valjevki a društvo će im praviti i majke 11 najznačajnijih istorijskih ličnosti s područja Kolubare i brda. Taj dugi niz protezaće se od kneginje Perside Karađorđević, rođene Nenadović, do Ane Tadić, prve žene u Srba koja je postala pilot vojnih mlaznih aviona.

– Pripremajući materijal za knjigu, došao sam do nekoliko neobičnih saznanja. Najpre, sve do 1829. kao da nije bilo žena u valjevskom kraju. Iznenađen sam i time da se u celokupnom, inače obimnom, opusu prote Mateje Nenadovića, samo na jednom mestu pominje Jelena, žena Karađorđeva, uz koju je nabrojao još pet svojih najbližih srodnica. Međutim, upravo Persida Karađorđević, ćerka vojvode Jakova Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka Petra Prvog Karađorđevića, ovdašnje je gore list. Kao vladarka, odnosno kneginja, ostavila je vidnog traga u političkom, kulturnom i javnom životu onovremene Srbije i Beograda. Uz njeno ime vezuje se i osnivanje prvog srpskog teatra u Beogradu (1847). Kneginja je rođena 1813. u Brankovini a umrla u Beču, 1873. godine – kaže Ranković, dodajući da je u takozvanu prvu postavu teško izdvojiti nekoliko najmarkantnijih žena, ne zato što ih nema, već, naprotiv, zato što ih je trenutno na spisku nekoliko stotina. Mnoge od njih, doduše, odlazile su iz svog rodnog kraja na školovanje i rad u druga mesta u gradove, najčešće u Beograd i Novi Sad. Isto tako, podseća da je znatan broj njih u svojim oporukama tražio da budu sahranjene u Valjevu.

Pilot Ana Tadić (Foto B. Novović)

– Pored Perside Karađorđević, važno mesto u životu valjevskog kraja pripada i dr Gordani Babić-Đorđević, istoričarki umetnosti, članici SANU, doktorandu na Sorboni i uglednoj profesorki Beogradskog univerziteta. Posle smrti, na sopstveni zahtev, sahranjena je u Valjevu. Boginja lirike Desanka Maksimović jedno je od najznačajnijih imena među znamenitim ženama ovog kraja. Za poštovanje su, svakako, i lik i delo operske pevačice Drage Spasić ((1876–1938), vajarke Vide Jocić, čiji radovi, kako odmiče vreme od njene smrti, dobijaju na značaju. Ljubica Marić, kompozitorka, zauzima izuzetno visoko mesto u srpskoj muzici s kraja 19. i početka 20. veka. Jedno od takođe značajnih imena u svom poslu jeste i ime spikerke Drage Jonaš (1922–2007), bez koje više nemamo merilo kako bi trebalo dobro i pravilno govoriti. Fasciniraju svojim držanjem tri sestre Ilić iz Valjeva, koje su 1942. godine istog dana streljane u Šapcu, zato što su otvoreno krenule da se suprotstave fašističkom zavojevaču. Valjevska atletičarka Marija Radosavljević (1929–1999) zaslužuje dubok naklon kao učesnik Olimpijskih igara u Londonu (1948) i Helsinkiju (1952), dok je 1949. godine proglašena za najbolju atletičarku Jugoslavije – navodi Ranković, uz opasku da mnogi Valjevci kao svoju sugrađanku doživljavaju i veliku slikarku i humanistu Nadeždu Petrović (1873–1915), rođenu u Čačku. Naime, ona je u gradu na Kolubari uradila svoju poslednju sliku „Valjevska bolnica 1915”, u kojoj je dobrovoljno obavljala dužnost vojne bolničarke, lečeći vojnike obolele od tifusa pegavca, čija je i ona bila žrtva. Za uvažavanje je i bibliotekarka Vera Pavladoljska (1941–1998), supruga poznatog pesnika Matije Bećkovića, koji je u nekoliko njoj posvećenih poema na antologijski način opevao Valjevo i Valjevke.

Među značajnim ženama iz ovog kraja koje su i dalje u radnoj i stvaralačkoj formi, a koje će se naći u knjizi „Valjevke”, biće, pored ostalih, pesnikinja Radmila Lazić, glumice Jasmina Avramović, Nela Mihajlović i Milica Janevska, muzičarka Irena Blagojević, vajarka Ana Krstić iz Mionice, Ružica Đinđić i Ana Tadić, prva dama iz Valjeva i Srbije koja je stekla diplomu pilota vojnih mlaznih aviona.


Komentari1
645c7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јован С. Илић
Умало да себи ускратим задовољство читањем ове лепе приче новинара Здравка Ранковића, коју је такође врсни новинар Будо Нововић примерио листу "Политика", на који сам можда и без разлога био љут, мада сам и сам у њему објављивао, рекли су ми-приче лепе

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja