petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Telefonski vremeplov Srbije

Autor: M. Brakočevićčetvrtak, 14.03.2013. u 22:00
Љиљана Ђорђевић, аутор изложбе у Музеју ПТТ (Фо­то Р. Кр­сти­нић)

Sve je počelo pre 130 godina, 14. marta 1883. godine, kada su Tihomilj Teša Nikolić i Kosta Radosavljević razmenili ono čuveno „halo”. Prvi telefonski razgovor između tadašnjeg vojnog ministra i kapetana uspešno se prenosio u Beogradu, na nevelikoj udaljenosti – od zgrade „Tri lista duvana”, gde je bilo smešteno geografsko odeljenje Ministarstva vojnog, do kasarne nadomak Botaničke bašte.

Zasluga za uspostavljanje prve veze i linije u Srbiji pripada Pantelejmonu Panti Mihajloviću, pioniru telekomunikacija i propagatoru novog izuma. Tadašnja vlast, nažalost, nije bila dovoljno finansijski sposobna da podrži Pantine ideje o širenju mreže, pa je razvoj javnog telefonskog saobraćaja u Srbiji morao da zastane – na oko deceniju i po. Tek 1899. godine u Kolarčevoj kući u glavnom gradu puštena je u rad induktorska centrala sa 100 brojeva i 28 pretplatnika, od kojih je prvi broj pripao novinaru Ljubi Bojiću.  

Svedočanstva o istorijskom razvoju telefonskog saobraćaja u Srbiji, uz osvrt na uticaje koje je telefon imao na život ljudi, sabrana su pod krovom PTT muzeja u Beogradu, na izložbi „130 godina telefonije u Srbiji”. Muzejsko blago, tih 50 eksponata, mali su deo tehničke kolekcije ove kuće, a postavka čiji je autor Ljiljana Đorđević podeljena je u tri celine. U prvoj su predstavljeni induktorski modeli telefona, drugi kutak krase automatski i poluautomatski aparati, dok je treći muzejski odeljak posvećen telefonima današnjice – satelitskim, bežičnim i mobilnim.

– Sve izložene dragocenosti su originali, sem makete Belovog telefona iz 1876. godine, popularno nazvane „vešala”. Posebnost zbirke je prva kućna induktorska telefonska centrala (1835-1920), pomoću koje se prenela vest o ubistvu prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu. Muzejsko zdanje krasi i lični telefon Petra Prvog Karađorđevića, koji je koristio od 1904. do 1911. godine – ističe autorka izložbe.

Na polici na kojoj je smeštena maketa Belove telefonske naprave ušuškan je i najstariji telefon korišćen u Srbiji – „simens/halske” iz 1878. godine, koji podseća na ručni teg. U delu gde su izloženi induktorski aparati nalazi se telefon „osterir”, kojeg kolekcionari iz milja zovu „žaba”, „skeleton” ili „Ajfelov toranj”.

– Ovaj model „Eriksonovog” telefona proizvodio se od 1885. godine, a neobične nadimke je dobio zbog specifičnog postolja. Naš muzej poseduje tri verzije ovog tipa aparata, a poslednja je iz 1925. godine. Pomoću njih korisnici su mogli da stupe u vezu sa drugom osobom, ali su pre toga morali telefonistkinji koja prebacuje vezu da saopšte ime i prezime, jer u to vreme nije bilo telefonskih brojeva – objašnjava Đorđevićeva, podsećajući da je prva takva centrala sa 11.000 brojeva puštena u rad 1931. godine u Beogradu u zgradi centrale u Kosovskoj ulici. Autentična kolekcija PTT muzeja upotpunjena je i aparatom sa 15 internih veza „A. Soltetrer” iz 1921. godine iz Sarajeva, ali i uličnom zidnom govornicom iz 1935. godine. Prvi telefoni su inače bili zidni, izrađeni od drveta, sa velikom kutijom u kojoj se nalazila baterija kojom se obezbeđivala struja.

Izložba u PTT muzeju biće otvorena do 20. maja, a još danas vrata ove kuće kulture biće otvorena do ponoći. Ulaz je besplatan.

----------------------------------------------

Pošte Srbije ulažu 20 miliona evra u investicije

„Beograd je samo sedam godina nakon što je Aleksandar Graham Bel patentirao telefon 1876. godine dobio uređaj koji je tada bio „tehnološko čudo”, naglasio je Milan Krkobabić, generalni direktor JP PTT saobraćaja „Srbija”, na otvaranju izložbe. On je poručio i da u ovom preduzeću danas nema viška zaposlenih i niko neće biti otpušten.

– Uskoro ćemo uložiti 20 miliona evra u investicije, od čega će većina otići u IT sektor – najavio je Krkobabić, dodajući da će u ovoj godini biti primljeno 50 mladih ljudi koji će biti nosioci tehnološkog razvoja poštanskog sistema.


Komentari5
61423
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

K Sa
Meni je ovo veoma lepa prica, radio muzej ili ne radio, a radi! Samo da se zna
v vidovic
tačno tako PTT muzej ne radi godinama. otvorili su ga samo za novinare, pa zatvorili! strašno!
@Milance
Apsolutno nije tacno da PTT muzej ne radi. Otvoren je prosle godine i Politika je o tome pisala nasiroko i nadugacko...
Milance
Ne znam da li vam je poznato ali muzej PTT ne radi vec godinama. Zatvoren je za posetioce. Ima samo jednog cuvara.
Андра
Лепо би и интересантно било сазнати који су били, на пример, првих 100 претплатника и шта су били по занимању.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja