ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:47

Sirijska kriza udaljila Ankaru od Teherana i Bagdada

Autor: Vojislav Lalićpetak, 15.03.2013. u 12:30
Тајип Ердоган (Д. Стојановић)

Kriza u Siriji ulazi u treće „proleće” koje se pretvorilo u agoniju čiji kraj se u ovom času ne nazire. Predsednik Bašar el Asad zasad ne pokazuje spremnost da ustukne, dok je za opoziciju i za zemlje koje je podržavaju to glavni preduslov da oružje konačno zaćuti u Damasku.

U Siriji su, na talasu „arapskog proleća”, koje je počelo u Tunisu, Egiptu i Libiji, prvi protesti opozicije održani sredinom marta 2011. godine. Režim u Damasku je od prvog časa bio nemilosrdan prema protivnicima koji traže demokratske promene. Ubrzo je progovorilo oružje koje je dosad odnelo više od 70.000 života.

„Dvogodišnji nemiri su otvorili mnoge probleme. Prvo, doneli su nesreću sirijskom narodu. Drugo, izazvali su veliku neizvesnost u regionu. I treće, duboko su podelili međunarodnu zajednicu”, ocenjuje u izjavi istanbulskom „Zamanu”David Polok, saradnik Instituta za Bliski istok u Vašingtonu.

Dvogodišnji haos preti da se prelije u susedne zemlje, pre svega u Tursku koja sa Damaskom ima zajedničku granicu dugu 900 kilometara. Posle obaranja jednog turskog vojnog aviona i povremenog granatiranja jugoistočne Anadolije, Ankara je u strahu od novih većih napada u januaru na svojoj teritoriji instalirala NATO raketni sistem „patriot”, pogotovo što se plaši da bi Damask mogao da posegne i za hemijskim oružjem.

Turska gotovo od početka nemira bezrezervno podržava opoziciju, kao i vodeće arapske i zapadne zemlje.

„Tvoje vreme je isteklo”, iznova poručuje premijer Tajip Erdogan svom nekadašnjem velikom prijatelju Asadu. U Damasku na to odgovaraju optužbama: turski premijer se meša u unutrašnja pitanja Sirije, on se, kako u jednom intervjuu izjavio Asad, ponaša kao novi kalif koji bi ponovo da stvara Osmansko carstvo.

U islamskom svetu glavni zagovornici odlaska Asada, osim Turske, jesu Saudijska Arabija i Kuvajt.

Nova spoljna politika Turske – „nula problema” sa susedima koju je pre dve godine lansirao ministar Ahmet Davutoglu – pretrpela je najteži udarac upravo u doskora prijateljskoj Siriji. To je, istovremeno, udaljilo Ankaru i od Teherana i Bagdada koji, za razliku od Turske, ne vide rešenje u odlasku Asada. Naprotiv, oni strahuju da bi to još više produbilo unutrašnje sukobe, kao što se pre deset godina dogodilo u Iraku posle obaranja režima Sadama Huseina.

Ankara i druge susedne zemlje već plaćaju težak danak dvogodišnjoj krizi u Siriji. Dosad je iz te zemlje pobeglo više od milion ljudi, koji su našli utočište u Libanu, Iraku, Jordanu i Turskoj. U UNHCR-u upozoravaju da bi se taj broj, ukoliko se sukobi nastave, mogao udvostručiti.

Dvogodišnju krizu koriste ekstremni islamisti, koji se, mimo opozicije, takođe bore protiv snaga režima Asada. U Siriji se već oglašavaju terorističke grupe Al Nusra i Al Kaida, kao i drugi militanti kako bi oborili režim u Damasku. Njihov cilj je stvaranje nove, islamističke Sirije koja bi se trajno okrenula protiv Zapada.

Kriza u Siriji je izazvala velike geostrateške igre u međunarodnoj zajednici koja ne može da nađe zajednički jezik za izlazak iz dvogodišnjeg lavirinta. Na velikom ispitu su se našle i UN koje bezuspešno pokušavaju da posreduju u sukobu.

„Politika čekati i videti pala je na ispitu”, ocenjuje Ali Baker, analitičar iz Organizacije za strateška istraživanja u Ankari.

Amerika i njeni saveznici su za odlazak Asada dok se Rusija i Kina zalažu da dve strane – vlada i opozicija – bez mešanja sa strane nađu političko rešenje za pregovaračkim stolom. Vašington je dosad očigledno bio protiv radikalnih poteza, jer se plaši i kako bi se u tom slučaju ponašao Iran, glavni saveznik Damaska koji, kako se sumnja na Zapadu, godinama radi na proizvodnji nuklearnog oružja.


Komentari3
670f7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

taman posla!
@Dusan D | 15/03/2013 12:38 Kafanska lupetanja! Rusi nece da sirijski ustanici okrenu oruzje i protiv njih - to bi im bila prevelika blamaza! Rusi ni vojnu pomorsku marinu u Siriji vise ne koriste.
Владимир Марковић
Лицемерна је изјава од јутрос званичника Француске и Велике Британије да би требало укинути санкције на извоз оружја Сирији, и што пре почети са дотурањем оружја побуњеницима, због "репресије режима" над становништвом. Они који се боре против режима у Сирији нису никакви становници, већ напротив шљам скупљен са свих страна који илегално улази понајвише из Турске. Чак и да је тако, значи решење је да се убиства и грађански рат зауставе дотурањем оружја?! Браво за Европу! Већи проблем од оружја је њима тоталан недостатак било какве обуке и дисциплине, а то се може видети и на снимцима у којима неки мамлаз митраљезом у Рамбо стилу са кука пуца буквално у небо. Највећи хит је ипак јучерашња изјава званичника Израела у којој позивају исламске земље да се уједине у борби против Сирије. Што би рекли Пајтоновци.. ,,A сада нешто сасвим другачије". Да ли то Израел врбује топовско месо или је ситуација скроз измакла контроли, па су сви бивши-садашњи противници добродошли
Dusan D
Autor clanka ne obavestava citaoce da je Rusija odlucila da ima stalnu vojnu bazu u Siriji, a to malo ipak menja stvari .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja