nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 16.03.2013. u 15:00 Bojan Bilbija

Pronađena spomen-ploča prvoj žrtvi Prvog svetskog rata

Спомен-плоча Душану Ђоновићу (Фото З. Кршљанин)

Posle pisanja „Politike” o početku snimanja filma „Sedam dana koji su promenili vek”, u kojem smo izneli podatak da je u srpskoj javnosti nedovoljno poznato da je Prvi svetski rat zapravo počeo u Beogradu, a ne u Sarajevu, našoj redakciji obratio se akademski vajar Ljubiša Mančić.

– Nije tačno da u Beogradu ne postoji nijedno obeležje prvoj žrtvi Prvog svetskog rata Dušanu Đonoviću, učeniku Kraljevske trgovačke akademije. Pre devet godina, a povodom obeležavanja devet decenija od početka Prvog svetskog rata, ratnom dobrovoljcu Dušanu I. Đonoviću postavljena je spomen-ploča u Prvoj ekonomskoj školi, na inicijativu Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918 i njihovih potomaka i poštovalaca, i uz podršku opštine Stari grad – objašnjava Mančić, nosilac ordena Svetog despota Stefana Lazarevića, koji mu je upravo ovih dana uručio patrijarh Irinej.

Mančić je u Muzeju Prvog svetskog rata u francuskom gradu Mo, zastupljen sa šest radova, plaketa i jednom statuetom Milunke Savić, koja je postavljena na počasno mesto u muzeju.

– Lično sam napravio ovu ploču za Dušana Đonovića, oplemenio je reljefom mladog srpskog đaka i vojnika, sa pratećom ikonografijom. Ploča je urađena od livene patinirane bronze, veličine 70 puta 50 centimetara. Pošto nismo uspeli da pronađemo Đonovićevu originalnu fotografiju, jer ona nigde i ne postoji, napravili smo portret mladića sa srpskom vojničkom kapom i puškom. Ispred njega je globus, knjiga i rasuta slova, kao i mastionica sa držaljom i perom. Natpis na globusu je „1914”, kao godina kada je Đonović nastradao. Desna ruka je podignuta i ispred nje je ptica kao simbol slobode, mladosti. Na ramenu je naravno puška, jer je Đonović bio kraljevski dobrovoljac, ratnik – otkriva Ljubiša Mančić.

Boško Savković, direktor produkcijske kuće „Alternativa” i koreditelj filma „Sedam dana koji su promenili vek”, koji se radi u koprodukciji sa austrijskom „Artmedijom”, objašnjava da svojim filmom želi da oživi uspomenu na poginule mladiće. Film prati dešavanja sedam dana pred početak rata, kroz pisanje „Politike” o tim događajima.

– Odlično je što smo došli čak i do autora spomen-ploče Dušanu Đonoviću, prvoj žrtvi Prvog svetskog rata sa srpske strane. Ako već na Novom groblju u Beogradu postoji ploča Ištvanu Balohiju, prvoj žrtvi rata sa Austrougarske strane, onda je minimum pristojnosti što se ovaj grad odužio Dušanu Đonoviću na ovaj način – kaže Savković.

Ovaj reditelj napominje da je velika šteta što šira javnost ne zna ni za jednu ni za drugu spomen-ploču, iako je kraći tekst o pogibiji Đonovića objavila i „Politika”, 22. jula po starom kalendaru.

– Da je drugačije, verovatno ne bi postojale polemike o tome gde je počeo Prvi svetski rat. Ovako smo u situaciji da razmišljamo o tome da li će obeležavanje početka Prvog svetskog rata da bude u Sarajevu, gde se ubistvo princa Ferdinanda desilo 28. juna 1914, po novom kalendaru, odnosno mesec dana pre stvarnog početka Prvog svetskog rata, 28. jula, napadom austrougarske vojske na Beograd – dodaje naš sagovornik.

Podsetimo, nakon ultimatuma koji je stigao iz Beča i odgovora srpske vlade, Austrougarska je objavila rat Srbiji telegramom koji je stigao regularnom poštom. Već istog dana, 28. jula, nešto posle ponoći, počelo je artiljerijsko bombardovanje Beograda, a Austrougari su pokušali upad u Beograd, preko starog Savskog mosta, tada jedinim putem koji je vezivao dve države. Ovaj beogradski most i danas se koristi za železnički saobraćaj i dalje povezuje Evropu i Aziju.

Ideja autora filma „Sedam dana koji su promenili vek” jeste da se spomen-ploče i jednom i drugom vojniku, Đonoviću i Balohiju, koji su bili samo prvi među milionima onih koji su stradali posle njih, podignu na jednom od stubova starog železničkog mosta, kao istorijskom spomeniku od prvorazrednog svetskog značaja.

– Smatram da je velika nepravda i greh prema Srbiji i Beogradu da svetskoj i domaćoj javnosti konačno ne objasnimo gde je počeo Prvi svetski rat. Kada bi ovu istinu, kroz film, izneli samo Srbi, onda bi neko to tumačio kao propagandu, a ukoliko je iznose Srbi i Austrijanci zajedno, 100 godina posle prvih žrtava, onda to teško neko može da ospori. Smatram da bi državni vrh Srbije, i politička i intelektualna elita Beograda, morali da urade sve kako bi se centralna komemoracija povodom početka Prvog svetskog rata održala na Kalemegdanu u Beogradu, 28. jula 1914. godine – poručuje reditelj Boško Savković. 

Komеntari5
9edfb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Vidoje Golubovic
Sramota je da niko ne konsultuje onog ko je podigao i doprineo pomenutoj ploci.Zasto mancic nije sam napravio, uzeo je patriotski novac. Odlicno. Predsednik Udruzenja dobrovoljaca. Nasa je ideja, nas posao, najveci deo novca dali su clanovi. Snima se film a nevidi se ploca i potpis ko je postavi.Toliko, dragi moji , malo vodite racuna o onima koji nesto dobrovoljno rade. S postovanjem. Predsednik uduzenja
Siniša Stojanović
Samo bih predložio da se održavanje proslave "pomeri" na 28. jul 2014. Za datum predložen u tekstu smo malo zakasnili. Zar ne? Unuk Solunca
Цига
Плоча од ливене патиниране бронзе! Па поред ње одма поставити стражу јер ће да оде док длан о длан и да сврши на неко стовариште старог гвожђа. Ево, живи били па видели.
учитељ Брансим
Не знам да ли до сада постоји јединствени списак, али предлажем, пре званичне прославе годишњице Првог светског рата 1914. године, у свим општинама Србије изврши попис учесника Прв. св. рата, именом и презименом, по могућству и местима страдања и сахране, како би се у тим општинама формирала и Удружења ПОТОМАКА ратника. Ја сам један од тих, иако имам већ 75 година, не знам где ми је деда као учесник рата страдао и сахрањен! Оставио је мог оца као сироче од 16-17 година и две тетке. Желео бих да то сазнам док сам још жив, како бих својим потомцима оставио као докуменат и спомен.
Neso
Ko to ili sta povezuje Evropu i Aziju? Neki most u Beogradu? Bice pre onaj u Ritopeku! -:)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja