subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 18.03.2013. u 12:30 Dimitrije Bukvić

Nesuđena modernizacija

Ђокицa Јовановић (Фото: Српско социолошко друштво)

Raspolućena između istoka i zapada, Srbija se povremeno prilagođavala evropskim tokovima, ali se retko oslanjala na sopstvenu kulturu. Ova teza sociologa Đokice Jovanovića potiče iz njegove nove knjige „Prilagođavanje – Srbija i moderna: od strepnje do sumnje”.

Za publikaciju od blizu 500 strana – izdanje niškog „Svena” i Instituta za sociološka istraživanja beogradskog Filozofskog fakulteta – ovaj profesor Beogradskog univerziteta dobio je nedavno nagradu „Vojin Milić”. Time je postao prvi laureat godišnjeg priznanja Srpskog sociološkog društva za najbolju sociološku knjigu.

– Engleska, Francuska i Ruska revolucija su, svaka na svoj način, misaono pripremljene u filozofiji, pesništvu, rušenju religijskih dogmi... U kulturi, dakle. „Srpska revolucija” u oslobođenju od Osmanlija nije pokrenula sveukupnu kulturnu promenu, osim u nekim sektorima. Predustaničku Srbiju renesansa nije ni okrznula, nije se oslobodila dogmi, imala je hagiografsku književnost koju praktično niko nije čitao... Po Tihomiru Đorđeviću, od 25.000 Karađorđevih ustanika samo jedan je znao da čita i piše, a od 12 članova Praviteljstvujuščeg sovjeta, 1807. godine samo dvojica su znali da napišu svoje ime. U tom pogledu ni situacija u sveštenstvu nije bila bolja. Jedina modernizacija Srbije tada je bilo oslobađanje od Osmanskog carstva, ali i ono je do 16. veka bilo moderno za svoje doba – smatra Jovanović.

Iz ustanaka se zato u prvo vreme nije rodila ideja nacionalne slobode, već državne vlasti jer su Karađorđevi saborci preuzeli ingerencije turske vlasti.

– Ideje modernizacije koje bi, kao u Evropi, kretale iz nacionalne kulture – poput zamisli Svetozara Markovića o srpskoj porodičnoj zadruzi kao mogućem jezgru demokratije – nisu prošle zbog otpora države i crkve. Srbija je okrenula leđa svojim modernizatorima, a kada je morala da se modernizuje činila je to imitiranjem onoga sa zapada, bez sopstvene kulturne artikulacije modernizacije – navodi Jovanović.

Prva ozbiljnija modernizacija Srbije, smatra on, desila se u socijalizmu.

– Od 1945. imali smo urbanizaciju i industrijalizaciju koja je podrazumevala opismenjavanje. Procenat nepismenih je 1970-ih u celoj Jugoslaviji bio jednocifren. Procenjuje se da je danas u Srbiji funkcionalno nepismenih nekoliko puta više. Država je svima omogućavala obrazovanje uz kredite i privredne stipendije koje dobar student nije ni morao da vrati. Jugoslovenske firme su radile po celom svetu. Ustavom je garantovana rodna ravnopravnost, koju sada ponovo „otkrivamo”. Ni godinu dana nije prošlo a da sve što se značajno objavi u svetu iz filozofije, sociologije, književnosti... ne izađe u Jugoslaviji. U kulturi jeste bilo cenzure, ali su u književnosti delovali Krleža, Lalić, Kiš, Crnjanski, Davičo... Dakle, i oni koji su ideološki bili na „levoj” strani i oni koji to nisu. Uz otpore režima, tako su delovali i drugi umetnici, bilo je proplamsaja praksis filozofije i kritičke misli u društvenim naukama. Bile su to manifestacije slobode koja je izrastala iz same sebe. Nje je bilo i u međuratnom periodu, ali najveći deo stanovništva tada je bio na selu, nije bio pismen, i ta kultura nije imala gde da „padne” – kaže Jovanović.

Danas, u srpskom društvu, dodaje on, iz ideoloških razloga srušene su tekovine socijalističke modernizacije a zadržane negativne karakteristike socijalizma, pre svega autoritarni tip kulture.

– Srpski nacionalizam nije poput engleskog, modernizujućeg. Krleža je pisao da su srpski i hrvatski nacionalisti, kada se na selima gladovalo a deca umirala, u selu videli nacionalnu pastoralu i tom slikom su još više uništavali nacionalne potencijale. Takve stavove danas podržava i crkva, za koju sam još 1980-ih napisao da je, u ideološkom smislu, preuzela ulogu Centralnog komiteta. Crkva ne plaća porez, kojeg ju je Tito oslobodio, i ima ceo set privilegija. A po čemu sveštenik ima prava da bude privilegovan u odnosu na građanina? – pita Jovanović.

Zrno modernizacije Srbije danas je u njenoj kulturi, nauci i umetnosti koje korespondiraju sa svetom.

– Naši fizičari tragaju za Higsovim bozonom. Da bi ušli u tu laboratoriju, morali su da dobiju evropske potvrde. Naš film se gleda u svetu. Kultura mora da vrati crkvu gde joj je mesto – u verske objekte, u kojima se okupljaju vernici, umesto da ona odlučuje o društvenim pitanjima – zaključuje Jovanović.

------------------------------------------------------------

Veća šteta bez evrointegracija

Uprkos krizi Evropske unije, Đokica Jovanović kaže da će ukupni gubici Srbije zbog nedovršene modernizacije biti manji u slučaju priključenja EU.

– Reč je o tržištu od 500 miliona ljudi. Jeste da nemamo šta da im prodamo jer smo nesposobni da više išta proizvedemo, ali će u EU pojedini „džepovi” našeg društva moći da daju neku ponudu – turističku, intelektualnu, umetnička dela... Ako ništa drugo, naši pisci će biti čitaniji makar u regionu i pokretaće se šire privredne inicijative – smatra Jovanović.

Komentari3
6448f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

D I
Jos jedan evro-atlantski apologeta.
Kise
Odličan tekst! Da nam je više ovakvih, hrabrih i iskrenih!
Sosa iz dijaspore
Vrlo pesimisticno! Zar nema nikakav trag ili naznaka svetlu. Kultura u EU je tolika, i dostupna ogromnom broju ljudi da se bave i da je prikazuju.... Samo od kulture necemo videti puno bericeta u EU, ako im se uposte pridruzimo. Ali se slazem da je obrazovanje i edukacija, osnosv svakog napretka drustva i pojedinca.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja