nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 20.03.2013. u 15:00 Milan Škulić

Žrtve incesta i preterivanja

Pre nekoliko meseci su čitaoci „Politike” bili u prilici da pročitaju „vest” da je prema podacima jedne nevladine organizacije svako peto dete u Srbiji žrtva incesta. Zatim je u jutarnjem dnevniku „nacionalnog servisa evropske Srbije” 15. marta „prosut” frapantan podatak da je „svaka treća devojčica” i „svaki sedmi dečak” žrtva incesta.

Radi se o celih 33 odsto populacije devojčica u Srbiji i oko 14 odsto svih srpskih dečaka. To onda znači da svaka takva žrtva incesta podrazumeva i postojanje učinioca konkretnog krivičnog dela, koji mora biti pre svega neko od roditelja ili bliskih srodnika. Da li je trećina budućih majki doživela takvo teško zlo u najranijem detinjstvu i zar je svaki budući sedmi otac bio žrtva tako teškog zločina? Da li smo mi zemlja monstruma i njihovih nevinih žrtava? Nismo, naravno, ali to ne znači da takve informacije nisu monstruozne.

Ako je svako peto dete žrtva incesta, to znači da je 20 odsto dečje populacije neverovatno teško viktimizirano. Iz toga istovremeno proizlazi i da još oko 20 odsto populacije odraslih spada u kategoriju gnusnih zločinaca. Dakle, približno pola nacije je u sferi teške patologije. Kada bi takvi podaci bili istiniti, Srbija bi bila jedinstvena u svetu, naravno u krajnje negativnom smislu. Možda to neko želi, ali to nema nikakve veze sa istinom i neverovatno je da niko od novinara koji prenose takve podatke nije bar malo „uključio mozak”, pre nego što je „papagajski” preneo očigledno lažne podatke.

Prema zvaničnim statističkim podacima krivično delo rodoskrvnjenja, kako se u krivičnopravnom smislu označava incest, čini veoma mali broj od ukupno učinjenih krivičnih dela u Srbiji. Krivična dela protiv polne slobode, gde spada i silovanje, godinama ne prelaze 0,3 odsto od svih učinjenih krivičnih dela. U toj grupi krivičnih dela oko jedna petina je učinjena na štetu maloletnih osoba. Naravno, za ovakva krivična dela je tipična i velika „tamna brojka”. To znači da je uvek daleko veći broj stvarno učinjenih takvih zločina od broja onih koji su zvanično evidentirani. Najčešće, žrtva izbegava da prijavi krivično delo, jer se pribojava neugodnosti u krivičnom postupku, stidi se, sebi prebacuje, boji se osude društva... Moderni pravni sistemi nastoje da koliko god je moguće pomognu žrtvama i spreče takozvanu sekundarnu viktimizaciju. To je posebno značajno kada su žrtve seksualnog nasilja deca i posebno ako su nasilnici lica koja su deci bliska, kao što je to slučaj sa takozvanim incestom. Smatra se da je u ovim slučajevima odnos krivičnih dela koja su zvanično evidentirana i onih koja su izvršena, ali nisu prijavljena od jedan prema pet, do čak jedan prema deset ili više. Ali čak i najviša proporcija ove vrste ne može ni iole da se približi očigledno lažnom podatku da je „svako peto dete” u Srbiji žrtva incesta. Radi se o drastično uvećanom podatku. U kriminologiji se primenjuju neke metode ispitivanja prave „veličine”, odnosno „stope” određene vrste kriminaliteta, pa se tako donekle može „prodreti” i u „tamnu brojku”. To se na primer, čini viktimološkim studijama, kao što su anonimne ankete relevantne populacije mogućih žrtava. Na temelju tih istraživanja prave se određene procene, ali je podatak o procentu dece žrtava incesta u Srbiji očigledno „van svih standarda” ove vrste.

U svom romanu „Braća Karamazovi”, Dostojevski zaključuje da „ni najveća sreća čovečanstva nije vredna jedne suze nevinog deteta”. Dete žrtva zločina nosi teške ožiljke kroz ceo život, a naročito kada je žrtva seksualnog nasilja i posebno kada je učinilac bliska osoba. Toj deci treba pomoći, što je moguće kako kvalitetnim zakonodavstvom, tako i boljom praksom postupanja sa žrtvama u krivičnom postupku. Međutim, iznošenje očigledno lažnih podataka i svrstavanje jednog ogromnog dela svakako najosetljivije i za društvo najdragocenije populacije u krug žrtava izuzetno teškog i gnusnog krivičnog dela, predstavlja svojevrsno vređanje pravih žrtava, ali i teško „žigosanje” velikog dela nacije.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Udruženja pravnika Srbije

Komentari9
e6682
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Simon Simonovic
1.kako je uradjena statistika tog istrazivanja2.sta je definicija incesta u istrazivanju Podatci su toliko ozbiljni da bez obzira da li su stvarni ili ne,zasluzuju da odgovarajuce naucne ustanove,sa jasnom metodologijom,ispitaju stvar.Sto se,naravno,nece desiti.Istrazivanje kosta,a to niko ne namerava da plati
deda vukasin iz klepaca
prvo sve pohvale gospodinu skulicu za pravi analitican tekst ,jer nasi mediji su puni nebuloza.a sada osvrt na pomen mire ,slobe i cini mi se na pokusaj diskreditacije gospon skulica,o cemu je tu rjec pa danas je 2013 pa sta se promjenilo po nas srbe, da nije mozda pobjedio razum i pravda ili je pobjedu odnijelo zlo i nepravda.
Ненад Вујић
Наравно да није тачно и коначно да је неко јавно проговорио о злоупотреби озбиљних тема. Несхватљива је потреба да се због пројекта и рекламе овако озбиљне теме профанишу. Као што је аутор цитирао свака дечија суза нас обавезује. Изношење неистина неће сигурно допринети озбиљном и адекватном реаговању друштва и правног поретка у циљу заштите жртава и кажњавању учинилаца оваквих кривичних дела.
istomisljenik
Ovakav kriticki tekst zasnovan na realnom preterivanju procena i ocena razno-raznih NVO i ocrnjavanje drustva a pre svega porodice u Srbiji je vredan svake pohvale. Naime, poznato je mnogima koji su jos i malo realni i nisu sasvim spinovani da se sve to radi za "sacicu dolara" i od strane vrlo sumnjivih "istrazivaca" kako po pitanju obrazovanja tako i po pitanju primene odgovarajuce metodologije. S druge strane zna se tacno znacenje pojma "incest" i postavljam javno pitanje tim istrazivacima i proceniteljima: Da li je toliko dece u zemlji Srbiji silovano od strane roditelja ili blizih srodnika? Koja je to socijalna kategorija porodica iz kojih poticu ta deca i silovatelji? A dalje, kako je moguce da na ovakve pausalne i verovatno nedobronamerne komentare, procene ne reaguju institucije drzave koje su duzne da zastite cast i ugled porodice i gradjana od ovakvih "istrazivaca"? Pa radi se o ugledu jednog naroda jedne zemlje koji se spusta ispod nivoa divljaka. Aman!
Natalija Nikolić
Da nam Škulić i posle svega drži lekcije! Ps. Škuliću se ne sviđa realnost koju je - i on podržavajući politike Mire, Slobe, Voje 1, Voje2 i & - proizveo 10 g ratova pa 12 godina “ratova u rukavicama” to su UČINCI VAŠE ratničke ideologije potpuno razoren moral i društvo!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja