ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Ko u školu ide

Autor: Ljubica Arsićpetak, 22.03.2013. u 15:00

Ako je pravo na obrazovanje ljudsko pravo jednako onom koje ljudi imaju na vodu i vazduh, treba sve preduzeti da se ono bahato ne baca na đubre

Priča o školi, o značaju obrazovanja i problemu nenormalnog broja đačkih izostanaka, slična je onoj o doktoru Džekilu i misteru Hajdu.

S jedne strane, i vrapci znaju da je obrazovanje temelj produktivnosti i da u dvadesetprvom veku ekonomski napredak zavisi od kvaliteta informacija, a taj kvalitet je uslovljen obrazovanjem. Stepen siromaštva neke zemlje prevodi se u opadajuće procente u oblasti obrazovanja. U siromašnim zemljama, mnogi koji žele ne mogu da se školuju. Statistika kaže da bi se snižavanjem samo jednog procenta vojnih troškova omogućilo svoj deci sveta da izađu pred tablu.

S druge strane, škola, kao mesto gde autoritet proverava i vrednuje onog koji tek uči, gde mora da se poštuju red i disciplina, i to rano izjutra, gde svi slušaju dok jedan govori, gde se važnost kolektiva postavlja iznad pojedinca i gde se provodi zaista mnogo sati nad knjigom dok napolju Bane vozi rolere, ta škola, da se ne lažemo, uprkos svim procesima modernizacije nastave i zapitanosti kako novim sredstvima unaprediti nastavu da svima bude lepo, nikad nije bila niti će biti mesto za kojim puca srce.

Još je Šekspir opisao nekog stradfordskog cmoljavka koji se, poput puža, bezvoljno vuče s torbom punom knjiga do škole, da ne pominjemo klečanje na kukuruzu i šibu koji su, u dobu naših baka, bili neprikosnovena vaspitna sredstva da bi se kasnije, za naših očeva, akcenat stavio na „magareću klupu”, mesto gde se kali ljudsko dostojanstvo. Ne, škola ni tada nije bila svetilište ka kojem se radosno trči, sve udarajući nogama u zadnjicu, ali su izostanci ipak bili retkost i pošast koja se strogo kažnjavala ukorom i izbacivanjem iz škole, a možda i iz rođenog doma.

Pominjem ovde slučaj mog druga, nazovimo ga, Lazara (vaskrsavao je nekoliko puta), koji je mnoge dane na mukotrpnom početku gimnazijskog školovanja, umesto u učionici, proveo na Tašu prebrojavajući uvelo lišće i kradući bogu dane sve dok nije došao kraj prvog polugodišta, kada je roditeljima trebalo pokazati knjižicu sa slabim ocenama i ukorom iz vladanja. Obećano skijanje visilo je o koncu pa je Lazar, odustavši od lažirane knjižice ispunjene peticama, na kojoj se pečat, falsifikovan oljuštenim tvrdo kuvanim jajetom, razmrljao, pribegao drugom rešenju inkorporirajući među nove korice list stare odlikaške knjižice iz osnove škole. Lazarev otac se podozrivo pitao otkud u gimnazijskom obrazovanju predmeti „domaćinstvo” i „poznavanje prirode i društva” ali su sumnje razvejane na sledećem roditeljskom sastanku posle kojeg je Lazaru preselo inkriminisanom radnjom iznuđeno skijanje. Lazar je kasnije magistrirao i doktorirao, odustavši od ideje da geniju ne treba škola, a kao dokaz potežući Tomasa Mana koji je eto postao nobelovac a da nije završio ni veliku maturu. No priča o obrazovanju i dalje, po kazni, stoji u ćošku.

Nastava u savremenoj školi je sigurno mnogo zanimljivija od nekadašnjeg bubačenja napamet, a nastavnici su sad bliži dečjim problemima odrastanja, spremniji da se bave adolescentskim krizama nego što su to nekad, pre otkrića puberteta, bili. Stvar je, čini mi se, u tome što se mladom čoveku sve više podilazi time što se, u bespogovornom ispunjavanju svih želja, princip prijatnosti štiti i ističe kao najvažniji. Nisu sve prijatne stvari istovremeno i korisne, i obrnuto. Do nečeg korisnog često se dolazi bez prijatne lagodnosti, a motivacija da se savlada nešto teško ili možda dosadno, treba da proistekne iz kasnije dostignutih, važnih ciljeva i uživanja u njima. Uostalom, život nije cirkus u kojem nas neko stalno zasmejava i šašolji po tabanima.

Nastavničke plate su bedne i na granici socijalnih slučajeva, a kriza morala dala je sad roditeljima u ruke ono Lazarevo tvrdo kuvano jaje kojim falsifikuju đačka opravdanja, ne libeći se da na razne načine „zaštite” svoje dete jer „tako rade svi”.

Priča o ekologiji kao spasavanju kitova od pomora i tamanjenju kedrovih šuma zbog preterane upotrebe dezodoransa sa raspršivačem, a da se ozbiljno ne razmatra ekologija ljudskih mozgova i morala, potpuno je besmislena, kao što je smešno i besmisleno vajkanje nadležnih nad krizom nastave. Ako je pravo na obrazovanje ljudsko pravo jednako onom koje ljudi imaju na vodu i vazduh, treba sve preduzeti da se ono bahato ne baca na đubre. Novi programi i inovacije u nastavi mogu da se sprovode u beskraj. Uzalud, jer samo ono društvo koje duboko veruje i jasno pokaže da obrazovanje imponuje i da čoveku nudi lepši, potpuniji život ima šansu da vrati đake u škole.


Komentari20
9535e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Snezana Jovanovic
Moram da odgovorim Natasi Popovic koja se pita odakle snaga kod profesora da se sa svim problemima bore. Pre svega Pre svega pravi profesor nece dopustiti da glupost prevlada jer je to u suprotnosti sa njegovom profesijom ali i sa njegovim bicem , sa sustinom onoga sto radi. Niko na planeti nece uciniti da ono sto radim postane besmisleno. Ni profit ni nemoral.
Natasa Popovic
Odličan tekst i sjajan aspekt, naravno da je problem školstva višeslojan ali ga treba rešavati složnije u odnosu nastavnici-roditelji pa onda zajedno sa institucijama sistemski. Većina nastavnika se herojski pojedinačno bori da se obrazovni sistem ne uruši totalno. Imam svetle primere iz škole moje dece, pružaju im korisne informacije, daju im šansu da razmišljaju, podstiču ih da upijaju znanje kvalitetno. Odakle im snaga i motiv, to ne razumem, ja bih sa svim tim reformama i ponižavajućim platama, uključujući i agresivne roditelje i sve ostale zakulisne radnje, sigurno davno odustala.
"Просветар"
Изванредан текст. Неколико запажања, пре свега намењених онима који пљују по наставницима и школама. Пре свега, по новом закону о образовању, ако се не варам, сви ви који сматрате да су наставници безвредна бића која ама баш ничему не могу да науче вашу децу, слободно ћете моћи да изаберете да ваше дете не похађа школу, већ да се од куће припрема за испите које ће полагати у школи, и тако, евентуално, прелазити из разреда у разред. Исто тако, сви ви који нисте успели и не успевате да васпитате своје дете (замислите, педагогија није само ствар школства), молим вас да не пребацујете одговорност на наставнике. Као што уосталом, не сме са буде ни супротно. Сви смо одговорни. Деца уче по моделу, то се одавно зна. Хајде сад свако од нас да лепо размисли какав пример даје своме детету (а и другој деци). Колико вас који пљујете по наставничком кадру сада гледа "Фарму", ВБ и остале ТВ идиотизме? Деца (и већа и мања) само реагују на оно што гледају око себе.
Talija
Svaka čast, Ljubice - na pametnom i odmerenom komentaru koji pogađa suštinu.
DrJela Bisic
Onog momenta kada smo prognali religiju-covek je postao,sam sebi,merilo svih stvariAko nema zagrobnog zivota,i ako je ovo sto zivimo sve-onda nema potrebe ni za zrtvovanjem(u cilju izbavljenja i odlaska u raj)ni za uzdrzavanjemProblem nam postaju samo ljudski(od ljudi napravljeni i primenjivani)zakoni,koji mogu da nas precavaju da svoju slobodu(uzimanja onoga sto nam se svidja)prosirimo preko granice koju cini tudja slobodaZamena religije sa ideologijom nije uspela-verovanje u svetlu buducnist(koju mi ni necemo iskusiti,vec neke buduce generacije)nije adekvatna zamena za raj(kome kao altrnativa sledi pakao)Strah se pokazao kao nezamenljiv uslov za postojanje prinudePosto je ideja-zamenica za religiju propala u svojoj prakticnoj primeni(bas zato sto se u svom ostvarenju oslanjala,nezamenljivo,na ljudsku prirodu)(koja nece sto ne mora)-onda smo tu gde smoZa promenu obrasca ponasanja(ucenika)koju opisujete potrebna je promena svetonazora,a(kod nas?)ce to biti tesko za ostvarivanje

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja