nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 25.03.2013. u 22:00 Zoran Radisavljević

Proterana poezija

Зоран Богнар

Izdavačka kuća „Draganić”, povodom tri decenije stvaralaštva Zorana Bognara (1965), pesnika, esejiste, proznog pisca, književnog kritičara i antologičara, rođenog u Vukovaru, objaviće njegova izabrana dela. Poetskom trilogijom pod nazivom „Albedo, Aura, Alhemija” (s podnaslovom „99 pesama o zapanjujućoj jasnoći neizgovorenih reči”), otpočelo je štampanje prvog kola izabranih dela u kojem će još biti knjige „Elizejska trilogija” i „Novo raspeće” (antologija savremene srpske poezije tragom estetskog egzorcizma 1967–2000). Prvo kolo, kako najavljuje izdavač, biće objavljeno do ovogodišnjeg beogradskog sajma knjiga, kada će biti najavljeno i drugo kolo, planirano za 2014, s knjigama: „Ejdetske slike”, „Fotografije glasova 1 i 2” i „Tečni kristal” (antologija srpskog mikroeseja 20. veka).

Upitan čemu teži u svom pesništvu Bognar za naš list kratko kaže: „Ekspresivnosti, polivalentnosti i misaonoj dubini” i dodaje:

– Veliki Tagore je, svojevremeno, govorio „ili vatra u pesmi, ili pesma u vatru”, i ta maksima je na neki način i nepisano pravilo poezije. Dakle, prava poezija je svojom ekspresivnošću, polivalentnošću i misaonom dubinom uvek imala sjajnu komunikaciju sa pasioniranim čitaocima. Ta uzvišena simbioza čitaoca i same poezije traje od pamtiveka. Međutim, imamo primera i u našoj, i u svetskoj književnosti, da je svojevremeno objavljivano dosta knjiga „pesama” koje nemaju nikakve veze sa poezijom. Tu pošast je možda najbolje prokomentarisao kontroverzni i beskompromisni Čarls Bukovski, koji je u jednoj od svojih pesama napisao i sledeći ironični stih: „O Gospode, zašto si stvorio toliko mnogo pesnika, a tako malo poezije?”

Naslov jedne Bognarove pesme glasi: „Vegetarijanac u zemlji roštilja”. Mogli bismo, objašnjava pesnik, tu grotesknu metaforu da koristimo i kada govorimo, ne samo o poziciji pesnika, nego i same poezije u Srbiji. „Pesnik je potpuno neprilagođen u Srbiji, baš kao i vegetarijanac u zemlji roštilja, u zemlji Srbiji iz koje je, baš kao i onomad iz Platonove države, poezija proterana na velika vrata”, kaže Bognar.

Naš sagovornik ističe i podatak da samo još tri srpska izdavača u kontinuitetu štampaju poetske knjige, to su kraljevačka „Povelja”, vršački KOV i smederevska „Arka”. Svi ostali, a pogotovo vodeći srpski izdavači, ili više uopšte ne štampaju pesničke knjige ili za tri godine objave jednu ili dve zbirke pesama. Danas gotovo svi izdavači, u vreme ekonomske krize, štampaju, u najvećem broju, komercijalne knjige kako bi preživeli, dok u fiokama čekaju neka bolja vremena knjige iz oblasti poezije, istorije umetnosti, književne kritike, teorije i esejistike.

Zemlja u kojoj smo živeli u krvi se raspala. Pitamo Bognara da li se pesnici iz regiona, kako se to sada kaže, druže i sarađuju?

Saradnja, kaže, postoji. Srećan je što je njegova „Antologija savremene srpske poezije kraja 20. veka”, koju je „Rad” objavilo 2001. godine, kao prvu antologiju srpske poezije u ovom veku, u ovih 13 godina, doživela potvrdu svega onoga što je zagovarao i slutio o poeziji na početku 21. veka. U vremenu potpuno poremećenih vrednosti, u vremenu kada su blasfemija, licemerje, pohlepa i jad, poput četiri jahača Apokalipse, zavladali uzdrhtalim svetom u književnosti na prostoru bivše Jugoslavije (u poslednje dve decenije) pojavila se, gotovo autohtono i epifanijski, jedna snažna poezija koja nam je ponudila mogućnost i kolektivne i lične katarze; koja nam je ponudila „svemilostivu vodu” u kojoj bi, i s kojom bi, mogli da operemo uprljane ruke obolelog sveta. U stvari, naglašava Zoran Bognar, ova poezija je predstavljala pokušaj pomeranja misli i emocija ka nečem nepoznatom i mogućem, ona je bila izraz stalnih preobražaja u čoveku, ona je bila neprestano traganje koje je (ponekad u molitvenom i ispovednom, a više u burnom i ekspresivnom tonu) podsticalo kreativne promene za daljom i dubljom humanizacijom sveta.

----------------------------------------------

Skromnost nema šansu

Rekli ste, svojevremeno, da je skromnost pogubna osobina u Srbiji. Zašto?

– Svuda u svetu skromnost je uzvišena alegorija gospodstvenog, blagog, stišanog i dostojanstvenog čoveka s merom. Nažalost, u Srbiji takav čovek nema nikakve šanse da opstane. U ovom haotičnom društvu, rekao bih, u ovoj nemilosrdnoj areni najveća i najvažnija veština je preživeti. Biti skroman u toj i takvoj Srbiji – znači pristati na proces samoeliminacije – kaže Bognar.

Komеntari0
a6f6c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja