nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Made in China, od bofla do ajfona

Autor: Petar Mićkovićsubota, 30.03.2013. u 21:57
Пауза за ручак: сезонски радници у Пекингу (Фото Ројтерс)

Kinezi već više od 30 godina uspešno plivaju u moru trgovine, gde je novac jedino merilo vrednosti. Prošla su vremena, doduše, u kojima su kineske firme izbacivale samo bofl i jeftine proizvode.

Kina se razvija sve brže i, umesto običnih odevnih artikala, počinje da pravi složene proizvode visoke tehnologije. Već danas borba se vodi oko bazičnih istraživanja i ključnih tehnika u elektronici, kao i oko softvera.

Natpise „Made in China”, koji su najpre u svetu bili samo na tekstilu i igračkama, sada nose – maltene – svi kompjuteri i telefoni. Čak se i prestižni ajfon proizvodi u Kini.

Zapanjujući je broj firmi sa Zapada koje imaju kooperante u Kini, a o njenom prisustvu u svetskoj privredi svedoče podaci o proizvodnji 70 odsto svih igračaka u svetu, 55 odsto kompjutera, 50 odsto fotoaparata, 29 odsto televizora... Uskoro će i automobili doći na red.

Kineska vlada planira da ojača automobilski sektor tako što će broj velikih korporacija koje se bave izradom vozila udruživanjem smanjiti na najviše deset, piše „Čajna dejli”. Plan, takođe, predviđa da se domaćim fabrikama automobila obezbede subvencije u vrednosti od pet milijardi juana (732 miliona dolara) do kraja godine, kako bi se podstakla kupovina automobila u seoskim područjima, gde živi 850 miliona Kineza.

Cilj programa podrške je da se stabilizuje potražnja za automobilima tako da ukupna proizvodnja i prodaja u Kini ove godine nadmaši 10 miliona vozila i da se obezbedi prosečna stopa rasta tog sektora od 10 procenata godišnje.

Za ostvarenje programa pomoći autoindustriji Kina će koristiti mere fiskalne politike i administrativne mere, kako bi ohrabrila prodaju vozila s manjom potrošnjom goriva. Zatim, omogućiće zamenu starih automobila za nove, finansijski će podržavati i kupce i prodavce, ali će i podsticati razvoj domaćih modela.

Kina se obogatila zahvaljujući natprosečnoj stopi privrednog rasta (od 10 odsto) koja je počivala na potrošačima sa Zapada, to jest na velikom izvozu. Ali otkako su strani kupci kineske robe počeli da stežu kaiš, kineske fabrike imaju manje narudžbina.

Zbog toga se kineski proizvođači sada okreću domaćem tržištu, a vlasti nastoje da subvencijama podstaknu 1,35 milijardi stanovnika da počnu više da kupuju domaće proizvode koji se danas manje izvoze, kako bi stimulisali proizvodnju i obnovu privrednog rasta.

Kineska vlada je nedavno odobrila masivni finansijski paket investicija namenjenih privredi zemlje, u ukupnom iznosu od četiri biliona juana (oko 586 milijardi dolara).

Ove investicije su, pre svega, usmerene u infrastrukturu, za potrebe socijalnih davanja i za druge ključne sektore kineske privrede, pri čemu je sastavni deo tog finansijskog plana i povećanje pozajmica proizvođačima u malim i srednjim preduzećima, izvestila je Sinhua.

Kina je danas neprikosnoveni proizvođač s niskim troškovima. U svetskom biznisu to je poznato kao „kineska cena”.

– Kinezi mogu da zaposle 3.000 novih radnika dok kažete „keks”. Koja američka fabrika može da zaposli 3.000 ljudi preko noći i ubedi ih da mesecima žive u spavaonicama – kaže jedan menadžer „Epla”.

Prosečna nadnica visokokvalifikovanog mašiniste u SAD, recimo, iznosi između 3.000 i 4.000 dolara mesečno. Prosečna nadnica fabričkog radnika u Kini je oko 150 dolara mesečno. I ta razlika u ceni rada se sve više produbljuje.

Ali, najveću grešku koju bilo koji strani biznismen može da napravi kad dođe u Kinu jeste da pomisli da ona pobeđuje samo s niskim cenama, a ne i s poboljšavanjem kvaliteta proizvoda i većom produktivnošću.

Prema studiji američkog Konferens borda (ugledna organizacija za istraživanje tržišta u SAD i svetu), produktivnost u privatnom sektoru kineske industrije u poslednjih deset godina, rasla je – 17 odsto godišnje. To je zato što Kina usvaja i nove tehnologije i savremenu poslovnu praksu, startujući s veoma niske osnove.

Tokom 34 godine ekonomskih reformi, pređen je put od „prodato Kini”, preko „napravljeno u Kini”, do „dizajnirano u Kini”. Ono što kineski lideri danas žele jeste da sve više novih modela donjeg rublja ili avionskih krila budu i smišljeni u Kini.

„Mnogo sreće i zdravlja, a sve ostalo može da se kupi kod Kineza”, glasi novokomponovana čestitka. I to bez šale, za sve pare.


Komentari4
4669b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

DrJela Bisic
Uvek je pametno(i najeftinije)uciti na tudjem iskustvuKina proizvodi po cenama koje su nezamisliveKvaliterna muska kosuja prve klase,bila je do skora po ceni7za1$!Konzerve(koje se uJordanu prodaju za oko 1$)kostaju uKini12za 1/7$=12x7=84konzerve/1$!To su toliko konkurentne cene(na svim nivoima kvaiteta)da im nema premca u svetu(Imate i markirana muska odela za 2 000E,a mozete da zamiislte koliko bi ta ista kostala da su sivena u Italiji)Njihova oba nije toliko losa(donji ves,carape,isl)a odevni predmeti(majice,pantalone isl)su djubre i uZari(nose se jednu sezonu,peru10ak puta,i pose nisu ni za brisanje poda)ZaSrbiju je vazno zasto je to tako,da bi(ako moze)(a ne moze,to je druga prica)kopiralaZivot za obicnog coveka je vrlo jeftin,pa je moguce ziveti sa platama koje su nezamislivo niskeZato oni mogu jeftino da proizvodeSrbija je skupa,za zivot vam treba dosta novca,i onda imate ili skart radnu snagu(koja ne proizvodi sta treba)ili visoku cenu proizvoda
Јужбина
Само да се подсетимо: до 19. века Кина је била највећи светски извозник, и то луксузне робе: свила, порцелан, чај и тд. И то је трајало стотинама година (Пут свиле). Енглеска је изазвала тзв. опијумске ратове јер није имала чиме да плаћа Кини за робу. Ратови су вођени да би УК добило право да продаје опијум из Индије и Пакистана Кинезима. Тако се култура са запада ширила на исток.
Rade Milosavljevic
Prisustvo kineza i robe na evropskim trzistima vise je nego evidentno, ali to zbilja nikoga ne treba da cudi. Kinezi su vredan i snalazljiv narod i politika im nije nasusni hleb kao sto je to slucaj u naprimer Srbiji. Kinezi ne razmisljaju mnogo o tome ko ce im biti predsednik a ko predstavnik, jednostavno oni pokusavaju ( i uspevaju) da svoje kvalitete i umesnost (trgovina je samo jedan od mnogobrojnih primera) iskoriste da bi ziveli i to danas i sada i kada sutra na evropsko trziste bude stigao automobil koji ce kostati deset ili petnaest puta manje nego mercedes, bmw ili volkswagan, nisam siguran da nece imati svoje musterije tim pre jer ubrzo tesko da ce se igde u Evropi moci da vozi brze od 100Km/h (sto je po meni sasvim u redu.Kad pogledam sve ove kineske robne kuce samo u delu Spanije od Alicante-a do Cartagene onda me uopste ne cudi sto Spanija ima toliko nezaposlenih i verujte mi neke bitne ralike izmedju majica kineskog Lacoste (5-8€) ili spanskog (60-80€) stvarno nema.
od bofla do ajfona
od bofla do ajfona? I ajfon je bofl, samo fensi:)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Pomoć privredi

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja