četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Varljivi sjaj šoping molova

Autor: Aleksandar Mikavicanedelja, 31.03.2013. u 10:32

Od 2005. do 2011. godine u Srbiji je ukupno investirano 25,97 milijardi evra. I pored toga u martu 2012. broj zaposlenih smanjen je za 338.895 lica u odnosu na prosečan broj zaposlenih u 2005. godini, odnosno za 16,4 odsto, ukazuje ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija.

U protekloj deceniji drastično je produbljen i jaz između bogatijih i siromašnih područja u Srbiji, jer se najviše ulagalo u Beogradu i Vojvodini.

Verica Kalanović, ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, nedavno je na skupu ekonomista na Kopaoniku izjavila: „Stanje na jugu naše zemlje u demografskom, ekonomskom i socijalnom smislu je katastrofalno.”

Podsećanja radi, osnovna tema ovogodišnjeg 20. po redu „Srpskog Davosa” zvala se „Industrijalizacija i povezane teme”.

Kako nam se desila nikad veća nezaposlenost i nikad manja zaposlenost i pored, ipak, uloženih velikih para?

– Investiranje i njegov rast ne donosi dobrobit građana ako je usmereno na uvoz, prateće delatnosti i usluge – kaže Zdravković.

– Uvoznicima i bankarima ono donosi profit i uvećava njihovo bogatstvo, a većini građana siromaštvo. Kod nas se nije ulagalo u razvoj proizvodnje za izvoz, nego u „šoping mol ekonomiju”.

Tržni centri, kafići, pa i kapitalne investicije, nisu donele radna mesta. Zato se Dragan Marković Palma, gradonačelnik Jagodine, ne raduje velikim trgovcima, jer gase porodične radnje. Širenje trgovinskih lanaca ugasilo je desetine hiljada radnih mesta i porodičnih trgovina.

Tako je nalagala logika profita, a sprovela „nevidljiva ruka tržišta.” Država je bila nemi posmatrač.

Poređenja radi, u 2000. godini je u osnovna sredstva uloženo 1,6 milijardi dolara, a 2008. oko 12,7 milijardi. Za osam godina ovo ulaganje je povećano gotovo osam puta. Ali, najviše u nekretnine, trgovinu, finansije i saobraćaj, kaže Zdravković.

Umesto da privatizacija oživi industriju, da je modernizuje, učini je konkurentnijom, poveća zaposlenost i izvoz, dogodilo se suprotno. Umesto milion i nešto više zaposlenih devedesetih godina prošlog veka, u srpskoj industriji danas radi oko 300.000 ljudi. Industrija je 1990. godine stvarala oko 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, a danas 17 procenata.

– Sadašnja industrijska proizvodnja u Srbiji stvara 40 odsto robe u odnosu na 1989, kaže potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić. – Ako nastavi da raste kao od 2001. godine, samo 0,7 procenata godišnje, ni do kraja 21. veka neće se vratiti na nivo iz prošlog stoleća.

Zašto su nam opusteli mnogi delovi Srbije?

– Polovina od ukupne vrednosti investicija u ovom periodu od pet godina uložena je u Beogradu – 12,96 milijardi evra – odgovara Zdravković. – Četvrtina u Vojvodini – 6,4 i po osmina u Šumadiji i zapadnoj Srbiji – 3,75 milijardi evra. U južnoj i istočnoj Srbiji – svega 2,7 milijardi evra.

Najmanje investicija u posmatranom šestogodišnjem periodu imali su Toplička oblast – 75, Zaječarska oblast –100 i Pirotska – 146 miliona evra.

Shodno navedenoj raspoređenosti ulaganja, najmanji relativan pad broja zaposlenih imao je Beograd – 6,9 procenata, zatim Vojvodina – 17, dok je smanjenje u Šumadiji i zapadnoj Srbiji iznosilo 21, a u južnoj i istočnoj Srbiji 24,2 odsto.

Od zatečenog broja zaposlenih u ovom periodu bez posla je najviše ostalo ljudi u pirotskom kraju – 33,3, zatim u pomoravskom – 28,4, a najmanji u Braničevskoj oblasti – pet i Južnobačkoj 11,5 procenata.

U martu 2012. godine u 15 opština u Srbiji, u kojima je radilo 225.085 ljudi, što je 13 odsto od ukupnog broja, povećan je broj zaposlenih u odnosu na 2005. godinu. U vrhu ove liste su opštine sa investicijama većim od 10.000 evra po radnom mestu, ali i opštine sa milim ulaganjima, kao što su: Rača, Malo Crniće, Tutin, Sjenica, Žabari i Aleksandrovac.

Zanimljivo je da je Novi Beograd sa oko 3,5 milijardi evra investicija u ovom periodu imao veću vrednost ulaganja od južne i istočne Srbije – 2,7 milijardi i malo manju od Šumadije i zapadne Srbije – 3,75 milijardi evra. Najveći deo investicija u Novom Beogradu realizovan je neposredno pred krizu u 2007. i 2008. godini.

Posle Novog Beograda, najviše je investirano u Novom Sadu – 2,3 milijarde evra, što je 35,5 odsto ukupnih investicija u Vojvodini. Još šest beogradskih opština je među prvih deset, zatim sledi Niš sa 687 miliona evra i Kragujevac sa 522 miliona evra. U ovih 10 opština je uloženo 53,3 odsto ukupnih investicija.

Do 21. mesta su još četiri beogradske opštine, sledi Pančevo – 468 miliona evra, Požarevac – 459, Subotica – 409, Bačka Palanka – 307, Šabac – 305 i Zrenjanin i Valjevo sa po 288 miliona evra.


Komentari3
e8203
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stevan vis
Svaka zemlja treba da razvija trgovinu kao delatnost u kojoj se zaposljava stanovnistvo,ail bez otvaranja novih radnih mesta u proizvodnji stvara ogresnu sliku u ukupnom razvoju i zaposljavanju.Nakon otvaranja trzista,sto je bio osnovni cij za kapitalisticki svet ,konkurentniji proizvodi razvijenih zemalja su ubrzino desetkovali nase proizvodne kapacitete i dosli sa svojom ponudom roba,za sto je trebalo razvijati oblast trgovine,sta se i desilo.Zaposljavanje u njima je vise fikcija,nego sta je to slucaj u sektoru gde se stvara novostvorena vrednoost Kada nema nove ili vece proizvodnje,nema ni novog"realnog"zaposljavanja.Taj negativan trend traje deceniju i vise,a novih investicija u proizvodnju gotovo da ni nema.
zeljka
Činjenica je da su veliki tržni centri uništili kult malih radnji i paralelno onu preostalu proizvodnju u malim domaćim fabrikama koje su ih pratile.Ako isključimo sektor hrane koji delimično pristup u trgovinskim lancima, mi skoro da ništa više od domaćih proizvoda možemo naći u istim.U isto vreme, veoma smo osiromašili kao pojedinci.Ukoliko smo zaposleni ne možemo dovoljno zaraditi za režiju, hranu, kućne potrebe.Ukoliko ne radimo, situacija je još drastičnija.Međutim, ne vidim da iko nudi kvalitetna rešenja.Osim, poslednje priče o ulaganju u poljoprivredu, za koju je neizvesno šta će doneti, gradovi nam sve više liče na one futurističke filmove apokaliptičnih dana- prazne i devastirane fabričke, hale, čitave ulice praznih lokala, narodne kuhinje ako i za njih ima sredstava, zapušteni gradovi i sela, opšta psihoza beznađa.Ima li boljeg početka?!
Будући председник .
Ове општине на југу где је нај већа незапосленост су навикле на субвенције државе а људи на социалну помоћ и неће ништа да раде.Они који хоће да раде већ су у београду. На југу су одлични услови за пољопривреду,воћарство па они да хоће да раде били би ултра богати. Само 2 хектара паприке даје одличну зараду. Па знате ли зашто је на Косову нај већа не запосленост од 74 до 87 добили су 17 милиарди долара социалне помоћи од Србије па они само чекају да им се нешто да нису луди да раде.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja