ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:23

Ko je tražio razaranje srpskih gradova

Autor: Ivan Miladinovićnedelja, 07.04.2013. u 10:54
Савезници погађали само цивилне циљеве

Besomučno anglo-američko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varoši i sela, započeto 20. oktobra 1943. a okončano 18. septembra 1944. godine, jedna je od većih nedoumica naše novije istorije. Ključne karike te enigme uglavnom su zamagljene.

Još se pouzdano ne zna ni ko je tu operaciju zahtevao, a ko odobravao. Ova vazdušna kanonada sistematski je produžavana – iako se od samog početka znalo da Nemci u Srbiji i Crnoj Gori „nemaju gotovo nikakve gubitke”, a da je njen jedini efekat „hiljade naših mrtvih ljudi”.

U Leskovcu je organizovan i jedan naučni skup, gde je ta tabu tema formalno načeta, ali pravi smisao i cilj ove operacije još nije otkriven. Čak se stvara utisak da se ta misterija do kraja i ne može rasvetliti. Tragični bilans višemesečnog anglo-američkog razaranja vodećih gradova Srbije nikad niko nije ni pokušao da sačini, a kamoli da dostojno obeleži stratišta desetina hiljada nevinih žrtava.

Prva žrtva naših zapadnih „saveznika” bio je Niš. Bila je sreda, 20. oktobar 1943. godine. Časovnici su pokazivali da je 13 časova i 3 minuta. U niskom letu, uz zaglušujući zvuk motora, Nišu se približavalo nekoliko desetina bombardera.

Lebdeći između straha i nade, Nišlije upiru poglede ka nebu. Samo koji sekund kasnije, neverica prerasta u šok. Zaglušujući huk avionskih motora meša se s potmulim eksplozijama koje se čuju sa svih strana. Iz guste prašine, koja je prekrila ceo grad, čuju se samo vapaji.

Najviše iz najsiromašnijih delova grada, smeštenih oko železničke stanice. U ruševinama, život je izgubilo više od 250 ljudi, žena i dece. Nemački objekti u Nišu pretrpeli su samo manja oštećenja.

Pored Niša, kojeg su razarali čak 15 puta, i Beograda, na koji su se obrušili 11 puta, Englezi i Amerikanci masakrirali su praktično sve veće gradove i naselja po Srbiji i Crnoj Gori. Kraljevo su mitraljirali šest puta, Podgoricu, Zemun i Alibunar četiri puta, Novi Sad tri puta, Smederevo, Nikšić, Ćupriju i Popovac kod Paraćina po dva puta. Na njihovoj meti našli su se i bespomoćni civili Sremske Mitrovice, Rume, Velikog Bečkereka, Kruševca, Peći, Kragujevca, Kovina, Pančeva, Velike Plane, Bijelog Polja, Prijepolja, Kuršumlije, Prokuplja, Vučja, Lebana, Grdelice, Podujeva, Raške, Stalaća, Mitrovice, Prištine...

Krajem novembra 1943. godine Tito je u Jajcu proglašen za maršala. Dva meseca kasnije, 5. februara 1944. godine, on će svojim izaslanicima u Srbiji uputiti depešu. Sadržaj te depeše više od 50 godina skrivaće jednu od većih tajni Drugog svetskog rata na našim prostorima. Tajnu – ko je, u stvari, tražio, ko predlagao, a ko odobravao najbestijalnije razaranje srpskih i crnogorskih gradova u njihovoj istoriji.

U ovoj depeši Tito svoje poverenike u Srbiji najpre obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im kaže:

– Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će, pak, ODLUČITI da li će predloženi cilj da se bombarduje.

Ova depeša razrešava sve dileme, jer su naši istoričari decenijama tvrdili da Tito i Vrhovni štab nisu imali nikakve veze sa anglo-američkim bombardovanjem. A da je bombardovanje gradova Srbije bilo u nadležnosti Titovog Vrhovnog štaba potvrđuje i pismo koje je svojim saradnicima u Sloveniji, krajem jula 1944. godine, uputio Edvard Kardelj. Evo kako glasi deo njegovog pisma, od reči do reči:

„Dogovarajte se s Englezima o saradnji njihove taktičke avijacije u vašim akcijama (mitraljiranje kolona, manja bombardovanja konkretnih ciljeva na frontu itd.). Oni na takav način sarađuju u celoj Jugoslaviji. BOMBARDOVANjA GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB.”

Englezi i Amerikanci ubrzo će se ponovo obrušiti na Niš. Desilo se to 30. marta 1944. Izvlačenje mrtvih i ranjenih trajalo je punih šest dana. Žrtve drugog bombardovanja još nisu bile ni sahranjene, a Englezi i Amerikanci su se ponovo, treći put, ustremili na Niš.

Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944. Na bespomoćne Nišlije Englezi i Amerikanci su preko Titovog Vrhovnog štaba izručili 248 bombi, od kojih samo tri nisu eksplodirale. Život je izgubilo 88, a teže i lakše je ranjeno 184 ljudi, žena i dece. Nisu poštedeli ni Sabornu crkvu, ikonostas, pevnicu i oltar.

U vazduh su leteli čak i posmrtni ostaci onih nesrećnika koje su ti isti Englezi i Amerikanci pobili prilikom ranijih bombardovanja Niša. Gradsko groblje bilo je potpuno razrovano, krstovi s kolektivnih grobnica oskrnavljeni.

U međuvremenu, dok su Englezi i Amerikanci sejali smrt po Nišu, vrhovnom komandantu se 30. marta 1944. šifrovanom porukom javio Peko Dapčević. On je maršalu prijavio svoju želju: „Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić.”

Sutra: Na bombama je pisalo „Srećan Uskrs”


Komentari34
68136
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirko Mandic
Motiv za bombardovanje navedenih gradova od strane "saveznika" Amerike i Engleza u II Sv. Ratu je isti kao i 1999. Nikada Amerikanac -NATO nece slusati nicije predloge u koliko im se interesi ne podudare sa savetodavcem. Onda ce "poslusati savet"... Nikada Tito i Vrhovni Stab nisu izdavali "naredbe" ili "predloge" za bombardovanje u II Svetskom. Zar nista niste naucili do sada o americkom mentalitetu i interesima... Ne zameram Vam i ne podcenjujem ali mislim da trebate da zivite kod njih i da ih upoznate kako se niste nadali. To je mentalitet naroda kao 1938-9 u Nemackoj. U vecini slucajeva podrzavaju ratove i misle na svoje "business stock" - ove koji im donose novac. Za novac ce se uvek opredeliti, makar i za $5.00, a Vas zivot je nista. Gurnu Vas u tamu kao da ste prljava, ustajala vode... Vrlo unosna prodaja ( doktori su biznismeni). Kemo terapija obolelim od kancera, i ko ima i ko nema kancer, sta ima veze, crni humor... Bio sam svedok dosta puta. Malo prostora za pravu pricu.
Jovan
Pored mnogobrojnih mesta u Srbiji saveznici su bombardovali i mnoge druge gradove tadasnje YU, npr. Maribor, Mokronog (čiju sliku je autor ovog teksta priložio uz ovaj tekst, verovatno misleći da je u pitanju neko mesto u Srbiji), zatim Novo mesto, Rijeka , Zadar, Nikšić, Budva, Bar, Berane, Bijelo polje, Podgorica, Andrijevica, Pljevlja, Kolašin, Gacko, Bileća, Sarajevo, Zenica, Kaštele, Zagreb, Slavonski brod, Šibenik, Vinkovci, Split, Knin, Trogir, Sinj, Sisak, Pula, Livno, Bihać, Prijedor, Višegrad, Celje, Cres, Čakovec, Drniš, Pag, Rab, ...
Bob Petrovich
@Sarajlija, tacno je da je Sarajevo bilo bombardovano. U to vreme Sarajevo je bilo u Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj, drzavi koja je Americi objavila rat 1941 i koja je obarala americke avione. Za razliku od Sarajeva, gradovi u Srbiji su bili gradovi saveznicke zemlje. Takodje je neumesno poredjenje srpskih i gradova u Holandiji i Francuskoj koje su se nasli na pravcu napredovanja americke vojske - ti gradovi su bombardovani da americka vojska ne bi morala da vodi ulicne borbe sa Nemcima. Ovaj clanak se bavi pitanjem ko je naredio bombardovanje okupirane saveznicke zemlje i zasto je izvedeno na takav nacin - gadjanje civilnih a ne vojnih ciljeva.
popeye
Неки коментари помињу и друга бомбардована места, која овде нису поменута (Сарајево, Бања Лука и др). Битно је додати на овај текст да нису никад бомбардовани градови у Хрватској и Словенији. Једном је предложено нешто слично Титу али је тај што је предложио те циљеве одмах то и повукао...
Sarajlija
iz teksta se moze zakljuciti da su saveznici bombardovali iskljucivo srbiju i crnu goru, sto nije tacno. porodicna kuca moga oca (rodjen 1942.) u sarajevskom naselju Bistrik, pored stare zeljeznicke stanice, direkno je pogodjena bombom. Sasvim slucajno, moj dedo i nana i njihova djeca, nisu se zatekli u kuci

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja