utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 18.04.2013. u 15:00 Miša Đurković

Nasleđe čelične dame

Odlazak Margaret Tačer, kao i nedavno pojavljivanje filma u kome je Meril Strip pokušala da dočara njen životni put, ponovo su izazvali talas interesovanja za prvog ženskog premijera u istoriji Velike Britanije. Baronesa Tačer je po svim istraživanjima proglašena za najveću političku ličnost u Britaniji u drugoj polovini dvadesetog veka, i danas je nesporna činjenica da se radi o velikoj istorijskoj ličnosti. Oceniti njen stvarni učinak, ispitati šta je ostvareno od njenih namera i kako danas stoji njeno nasleđe, čini međutim mnogo teži zadatak.

Najveća prepreka za njenu realnu ocenu je takozvani mit o neoliberalizmu za koji je ona zajedno sa Reganom prikačena. Decenijama postoji tendencija da se sav njen rad svede na uprošćenu priču o deregulaciji, proterivanju državne intervencije, privatizaciji javnih preduzeća i brutalnom ukidanju nerentabilnih rudnika. Njene namere na ekonomskom polju su zaista, bar delom, išle u pravcu deregulacije. Međutim čitav taj projekat ima smisla isključivo ukoliko se stavi u ukupni širi sklop sistema vrednosti za koji se ona zalagala, i ako se razume pozicija u kojoj je zatekla svoju domovinu.

Margaret Tačer nije bila lider liberalne već Konzervativne partije, onih starih torijevaca koji su krajem šezdesetih imali razumevanja za provokativne pa i brutalne stavove jednog Inoka Pauela. Čoveka koji je pre svega ukazivao na rastakanje društvenog pa i biološkog bića Britanije. U deceniji koja je prethodila njenom dolasku na vlast Britaniju nije pogađala samo ekonomska kriza već duboka moralna, vrednosna, i pre svega kriza poretka. Britanija inače ne baštini neku posebnu tradiciju dobre administracije, ali nakon svih reformi i decentralizacija uprave koje su rađene u prethodnom periodu ta zemlja je postala simbol javašluka, neefikasnih javnih službi, zapuštenih vodovoda i kanalizacija, đubreta koje se ne odnosi... Zahvaljujući mitovima koji se naturaju nesrećnim zemljama poput naše, potpuno se previđa činjenica da je jedan od prvih poteza, ali i uslova za sveobuhvatnu reformu društva i ekonomije za vreme Tačerove bila radikalna ponovna centralizacija države i javne uprave. Time je sprečeno da lokalni moćnici od svojih opština prave male feude u kojima rade šta žele.

Tačerova je dobila poverenje Britanaca zbog svoje beskompromisne energije, hrabrosti, liderstva, ali i zbog odlučnosti da u zemlju vrati red, ako treba i čvrstom rukom. Čuvene su njene metafore o tome da državu želi da vodi onako kako dobra domaćica vodi svoje domaćinstvo: čisto, uredno, bez zaduživanja. Svemoćni sindikati su pre nje mogli da ucenjuju vlast, da ispumpavaju subvencije za firme u kojima su radili bez obzira na njihovu neefikasnost i sve manju smislenost. U opasnu i zahtevnu borbu protiv njih Tačerova se upustila sa pozicija ozbiljnog britanskog nacionaliste. Ona ih je optužila da sebično, zarad sopstvenog interesa ugrožavaju ekonomsku stabilnost i budućnost britanske privrede, sprečavajući je da postane dinamičnija, efikasnija, a država time i jača i oružano spremnija.

Svoj legitimitet je u staroj britanskoj tradiciji učvrstila ratom. Pobedom nad Argentinom (u uspešnom pokušaju da očuva svoj kolonijalni posed) zadobila je prestiž i poverenje sugrađana, i tek ovenčana ratnom slavom mogla je da uđe u još zahtevnije ekonomske i socijalne reforme. Činjenica je da je ona dovela u red britanske finansije i pomogla restrukturaciji britanske privrede. No ima mnogo onih koji nju optužuju i za otvaranje prostora za razmahivanje savremenog finansijskog kapitalizma, odnosno za davanje prilike bankama da špekulacijama na kraju izazovu i poslednju veliku krizu.

Politička korektnost sprečava da se sagleda i njen pogled na spoljnu politiku, a posebno njen radikalni evroskepticizam. U vreme njene vladavine jeste proguran Jedinstveni evropski akt, ali je ona izborila povraćaj velikog dela sredstava iz evropskog budžeta i odbila je da Britanija potpiše Socijalnu povelju. Evroskepticizam je poticao iz istog izvora kao i njeno dosledno protivljenje ujedinjenju Nemačke. Čini se da savremeni razvoj potvrđuje njene ondašnje strahove da EU na kraju može postati prošireni ekonomski prostor jedne moćne i velike Nemačke.

Pokazujući njenu političku nekorektnost, nakon što smo pokazali da je bila desničar, nacionalista, centralista i evroskeptik, dopunimo to i homofobijom. Njen osnovni motiv bila je obnova tradicionalnih vrednosti i borba protiv svake vrste popustljivosti iz sedamdesetih. U sklopu borbe za obnovu klasičnih moralnih vrednosti i porodice krajem osamdesetih je pokrenula i antihomoseksualnu kampanju. Nakon čuvenog govora na konvenciji partije, progurala je zakon (sekcija 28) kojim je zabranjeno promovisanje homoseksualizma u javnom prostoru.

Za Britance je Tačerova najbolji premijer koga su imali. Kako bi danas u Srbiji prošao neko ko bi sledio takav politički program?

Viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije

Komentari8
656c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stari realista
Reakcija Britanaca posle njene smrti ne potvrdjuje Vasu konstataciju da je Tacerova dosada najbolji premijer. Ona neosporno ima zasluge sto je "razdrmala" kapitalizam i to je bila dobra formula za jedno izvesno vreme. Medjutim kasnije su se te njene reforme pokazale kao rak rana za kapitalizam, tako da je kapitalizam ponovo u krizi i zato uvek trazi spas u ratovima koji opet za izvesno vreme "poguraju" privredni rast i spekulacije na berzi u kapitalistickim drzavama, ali zatim ponovo te drzave pokleknu jer ih ti ratovi iscrpe i osiromase. Zato sam misljenja da nama uopste nisu potrebne takve vodje.
Djuradj Djordjevic
Ako je smisao ovog komentara da pronadjemo dodirne tacke izmedju Britanije za vreme Margaret Tacer i danasnje Srbije - prvo sto se namece je da mi nemamo koji rat da dobijemo - sve smo ih izgubili, Nemamo sindikate da pobedimo - vec smo ih unistili. Ne mozemo da centralizujemo drzavu - napravili smo od nje partijsku podruznicu. Jedino sto mozemo - je da privatizujemo javna preduzeca, jedino su nam ona preostala. Tzv. mali srpski tacerizam.
uzgred budi receno
Sklon sam da prihvatim misljenje, vise puta ponovljeno od ljudi koji su znali sta pricaju, a i iz sopstvenog iskustva, da su radnicki sindikati svojim nezajazljivim apetitima za parama i vlascu doveli na vlast ljude kao sto je Margaret Tacer. Do promene sistema je moralo doci, nesto se moralo uraditi, inace bi sve otislo dodjavola. Bilo je to vreme kad je vodja nekog velikog sindikata bio vaznija licnost u politici od predsednika drzave. Veci uticaj u drzavi imali su ljudi koji su sa njim igrali golf nego svi drzavni ministri zajedno. PS: Vas clanak je jedan od boljih na ovu temu jer gleda na to vreme sa jedne sire perspektive i bez smuti-pa-prospi popularnih ideoloskih floskula.
penzioner iz APV
Malopre sam se iznenada probudio sa nekom cudnom idejom u glavi. Sta onako mislite, dal i mi imamo nasu Tacerku? Kad bi ovi doveli nazad u Srbiju, onu sa cvetom u kosi, dal bi ona mogla da promeni ukupni ambijent u Srbiji? Sedim pa mi nije nacisto, dal jos uvek sanjam, il pisem, to jest, lupam po tastaturi. Tako ti je to mala moja kad covek dogura do osme decenije zivota, pa danju spava a nocu sanja. Budan.
Sledbenik evroskeptik
M. Tačer je majka britanskog konzervativnog evroskepticizma. Postoji njen čuveni govor u Brižu iz 1988. godine, koji označava početak protivljenja konzervativne Britanije Briselu. Na Jutjubu vredi pogledati snimak njenog govora u Vestminsteru o 3 NE Briselu "No, no and no". Ovo je po meni najpozitivnije nasleđe Tačerove.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja