četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33

Prestonica bogatija za šest spomenika kulture

Autor: Daliborka Mučibabićnedelja, 21.04.2013. u 11:13
Фото Т. Јањић

Dom sindikata, Bitef teatar, sinagoga „Sukat Šalom”, termoelektrana „Snaga i svetlost”, kuća knjižara Marka Markovića i Binderova kuća novi su spomenici kulture u prestonici.

Tu „titulu” dodelila im je Vlada Srbije, čime se broj registrovanih kulturnih dobara na teritoriji Beograda popeo na 390. Trećina tog blaga nalazi se u opštini Stari grad, a najmanje ih ima u Mladenovcu, samo šest.

Njihove istorijske, arhitektonske, estetske i umetničke vrednosti, kako kažu u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji je predložio da zdanja dobiju status kulturnog dobra, kvalifikovale su ih da to i postanu.

– Zakon o kulturnim dobrima propisuje te kriterijume. U nekim slučajevima zastupljeni su svi, nekad samo jedan ali i to ume da bude dovoljno. Na primer, da ima izuzetne arhitektonske vrednosti, da su se u objektu zbili značajni istorijski i kulturni događaji, da su u njemu boravile ličnosti koje su ostavile izuzetan trag od nacionalnog značaja...

Kuća Milutina Milankovića u Profesorskoj koloniji, koju je on i projektovao, postala je spomenik kulture jer je u njoj živeo svetski priznati naučnik – objašnjava Saša Mihajlov, istoričar umetnosti gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Da bi kulturno dobro ponelo to zvanje, bilo da je reč o spomeniku kulture, arheološkom nalazištu, prostornoj celini i znamenitom mestu, potrebno je da prođe najmanje 30 godina otkako je podignuto ili otkriveno, složna je struka, iako to zakonom nije propisano.

Ali, dok se čeka da prođu tri decenije da bi zdanje bilo zaštićeno, dešava se da se pretvori u ruinu. Primer je termoelektrana „Snaga i svetlost”.

– To ne umanjuje njihove istorijske i arhitektonske vrednosti. Akcenat na industrijsko nasleđe kao poseban segment baštine stavlja se u poslednje dve decenije – ističe Mihajlova.

Struka se stara da objekat zadrži autentičan izgled. Ali održavanje spomenika kulture prepušteno je vlasnicima ili korisnicima. Oni su dužni da budu dobri domaćini i da od stručne službe traže saglasnost kada požele da srede fasadu, prozore, postave klima-uređaj...

Ne smeju da ih ruše ili nadograđuju. Za mnoge status kulturnog dobra je samo trošak, a ne neprocenjiva vrednost.

– U svetu je privilegija živeti u objektima koji su spomenici kulture. Vlasnici Doma Jevrema Grujića, kuće od velikog značaja, ponosni su što je ona kulturno dobro. Njena vrata rado otvaraju i pokazuju je – kaže Mihajlova.

Procedura

Teritorijalni zavod za zaštitu spomenika kulture predlaže objekte, celine, nalazišta za nepokretno kulturno dobro na osnovu sveobuhvatnog istraživanja.

Predlog upućuje Republičkom zavodu koji ga razmatra i šalje resornom ministarstvu. Poslednju reč daje vlada.

Procedura je ista i za kulturna dobra od izuzetnog značaja samo što se taj stepen zaštite izglasava u republičkom parlamentu.

I građani mogu da pokrenu inicijativu, a stručna služba procenjuje da li je ona osnovana. Od pokretanja do okončanja postupka može da prođe i do pet, šest godina.

Vrste kulturnih dobara

Prethodna zaštita

Stručna služba pretpostavlja da objekat ima vrednost, proveravaju se osnovne pretpostavke, istražuju se činjenice i teren i nalažu mere zaštite po zakonu. Ima ih 187, a među njima su i: Crkva Svete trojice u Kumodražu, Palata glavne pošte u Takovskoj, Stambeno-poslovni centar Geneks, Sokolski dom u Obrenovcu...

Kulturno dobro

Poseduje arhitektonske, umetničke, kulturološke, društvene... vrednosti od opšteg interesa, u Beogradu ih je 324.
Stari dvor, Dom Narodne skupštine (urađen predlog za utvrđivanje za kulturno dobro od izuzetnog značaja), Tehnički i Pravni fakulteti... samo su neki od njih.

Kulturno dobro od velikog značaja

Značajno je za određeno područje ili razdoblje, svedoči o društvenim ili prirodnim pojavama, o događajima i ličnostima iz nacionalne istorije, i takvih je 51. Neki od njih su Spasićeva zadužbina, Kosančićev venac, Bajrakli džamija, Dom Jovana Cvijića, Manastir Fenek...

Kulturno dobro od izuzetnog značaja

Ima poseban značaj za društveni i istorijski, kulturni razvoj u nacionalnoj istoriji, svedoči o događajima i ličnostima, predstavlja jedinstvene primerke stvaralaštva svog vremena, ima izuzetnu umetničku i estetsku vrednost i u Beogradu ih je 15. To su konaci kneza Miloša i kneginje Ljubice, kosturnica u Lazarevcu, Topčider, Knez Mihailova ulica, Saborna crkva, Vinča...

Blago Beograda

353 spomenika kulture  
21 arheološko nalazište
9 prostorno kulturno-istorijskih celina
7 znamenitih mesta

Mere zaštite spomenika kulture:

• očuvanje izvornog izgleda spoljašnje arhitekture i enterijera, oblika i nagiba krova, svih konstruktivnih i dekorativnih elemenata, stilskih karakteristika
• ažurno praćenje stanja i održavanje konstruktivno-statičkog sistema, krovnog pokrivača, svih fasada, enterijera i ispravnosti instalacija
• zabrana radova koji mogu ugroziti statičku stabilnost, zabrana prepravki, dogradnje, pregradnje i nadgradnje
• instaliranje gromobranskih i uređaja za zaštitu od požara
• vođenje elektro i TT vodova podzemnim putem
• zabrana postavljanja priključnih kutija, ormara i rashladnih uređaja na fasadama
• uređenje dvorišta, redovno održavanje dekorativne flore

Sinagoga „Sukat Šalom”

Aškenatska sinagoga zidana je od 1924. do 1929. godine po projektu Franje Urbana sa izmenama u toku gradnje koje je projektovao Milutin Jovanović. Objekat u Ulici maršala Birjuzova 19 vrednovan je sa kulturno-istorijskog aspekta prvenstveno po funkciji. Beogradska sinagoga jedina je aktivna jevrejska bogomolja u Srbiji.

Prema planovima, zgrada je trebalo da sadrži sinagogu, ritualna kupatila, školu, kancelarije društva. U zgradi sinagoge nalazi se i Omladinski klub, prostorije koje koristi jevrejska zajednica.

Dom sindikata

Građen je od 1947. do 1955. godine prema projektu arhitekte Branka Petričića. Zdanje je izvedeno u duhu socrealizma sa uticajem kasnog modernizma. Kao simbol ranog perioda posleratne izgradnje položajem i volumenom trajno je odredio obrise jednog od najznačajnijih javnih prostora – Trg Nikole Pašića.

Kao mesto održavanja skupova političkog i kulturnog sadržaja predstavlja kulturno-istorijsku vrednost. Površina zdanja je 6.250 kvadrata, ima četiri sale, a u velikoj dvorani je 1.600 mesta.

Evangelistička crkva – Bitef teatar

Podignuta je na zemljištu Beogradske opštine. Zidana je od 1940. do 1951. godine. Idejne planove uradio je nemački arhitekta Oto Barting, a tehnički biro Đorđa Staševskog u Beogradu ih je razradio.

Arhitekta Đorđe Staševski bio je nadzorni organ, a 1943. godine uneo je neznatne izmene enterijera u okviru stambenog dela u Drinčićevoj ulici. U toku osamdesetih godina prošlog veka objekat je promenio namenu i u crkvu se 1987. godine uselio Bitef teatar.

Kuća knjižara Marka Markovića

Sagrađena je 1904. godine prema projektu prve srpske žene arhitekte Jelisavete Načić kao ugaona, akademski oblikovana prizemna porodična kuća sa baštom. Objekat u Gospodar Jovanovoj 45-a jedini je sačuvani primer porodične kuće iz stvaralačkog opusa autorke i do danas je neizmenjenog izgleda.

Svojim opštim arhitektonskim i urbanističkim konceptom, kuća Marka M. Markovića, dvorskog knjižara u vreme Karađorđevića, predstavlja autentični urbanistički izraz jednog vremena. I danas se koristi za stanovanje.

Termoelektrana „Snaga i svetlost”

Termoelektrana „Snaga i svetlost” u Ulici Dunavski kej građena je od 1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela. Tada se prvi put koristi niskonaponska distributivna mreža za napajanje naizmeničnom strujom.

Kompleks čini zgrada elektrane, portalni kran sa rukavcem, pumpne stanice i filtersko postrojenje. Arhitektura kompleksa ima odlike Bauhaus stila i u upotrebi je bio do početka šezdesetih godina 20. veka.

Binderova kuća

Binderova kuća u Zemunu kao reprezentativna stambena jednospratnica podignuta je 1911. godine prema planovima Franja Jenča. Oblikovana je u duhu secesije. Predstavlja kuću jedinstvenog arhitektonskog koncepta u okviru prostorne kulturno-istorijske celine Staro jezgro Zemuna. Danas je adresa ambulante Vojnomedicinskog centra u Ulici dr Petra Markovića 4.


Komentari1
67cd3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Viktor Balalajev
Neophodan je potpun adresar spomenika kulture, s telefonima, radnim vremenom... Nešto što se nosi u džepu, kao vodič.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja