Velimir Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma Srbije rekao je juče da su Beograd i pokrajinska Vlada Vojvodine najodgovorniji za dug građevinskim preduzećima, koji, prema nekim procenama, dostiže milijardu evra. – Znate ko najviše duguje? Grad Beograd i Vlada Vojvodine. Ko je izvodio radove, a nije platio? Razvojni fond Vojvodine – rekao je Ilić.

Na sastanku radne grupe Vlade Srbije za rešavanje problema u građevinskoj industriji „Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja priznao je da on duguje oko dve i po milijarde dinara. Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja iznela je da duguje 300 miliona dinara, a ja ne dugujem ništa”, rekao je Ilić i dodao da su građevinari „dobili zadatak da pripreme račun koliko se kome duguje”.

On je rekao da gradovi i opštine koče investicije u Srbiji, jer su „navikli da u startu uzmu novac” za lokaciju i građevinske dozvole, umesto da se, kako je kazao, prvo izgrade objekti, a onda da se, kroz porez na imovinu, novac vrati u budžet. – Kad dođete za dozvolu ja vas ucenim i vi morate prvo da platite. U startu ja vas ošurim i vi ste naravno posle nesposobni da dalje radite. Ta navika mora da prestane, rekao je Ilić.

Odmah je reagovao Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda pisanom izjavom rekavši da su Ilićeve ocene „netačne i zlonamerne”, a da je dug Beograda u ovom trenutku manji od milijardu dinara.

– Za protekle četiri i po godine izgradili smo 41 obdanište, devet škola, nekoliko domova zdravlja, rekonstruisali kliničke centre, napravili dva mosta i treći završavamo, izgradili smo preko 1.300 neprofitnih i socijalnih stanova, asfaltirali prvi put nekoliko stotina kilometara ulica i na taj način investirali preko sto milijardi dinara u građevinsku industriju u Beogradu zahvaljujući čemu danas ona postoji i u Srbiji – rekao je Đilas.

On je dodao da „paušalne tvrdnje ministra Ilića još jednom pokazuju da je pogubno po Srbiju da se takvi ljudi nalaze na odgovornim funkcijama i da je sramota da bilo šta odlučuju u ovoj državi”.

Podsetimo, okvirnu procenu da se građevinskim preduzećima u Srbiji duguje između šeststo miliona evra i milijardi evra u više navrata davali su Privredna komora Srbije, Unija poslodavaca i sindikati. U ova dugovanja uračunata su neplaćanja ne samo Pokrajine, lokalnih samouprava, pobrojanih ministarstava, već i drugih kao što su prosveta i zdravstvo, republička i lokalna javna preduzeća. I to ne samo za ovu već i prethodne godine.