petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:33

Petlova glava u temelju plave dvorane

Autor: Mirjana Sretenovićpetak, 26.04.2013. u 22:00
Христов монограм у Плавој дворани (Фото Т. Јањић)

Viminacijum, kod Starog Kostolca – U susret događajima kojima će se na prostoru Viminacijuma obeležiti 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, novinari su prekjuče imali priliku da obiđu ovaj lokalitet. Radnici ubrzano rade na pripremi amfiteatra, a zvuci bušilica i alata odjekuju prostorom gde će 18. maja biti otvorena izložba Narodnog muzeja u Beogradu pod nazivom „Konstantin Veliki i Milanski edikt 313 – rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije”.

Direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić-Brešković rekla je da će na izložbi biti prikazano 180 predmeta iz perioda od prvog do četvrtog veka naše ere iz deset muzeja Srbije. Posetioci će videti svetski raritet, bistu Konstantina Velikog, otkrivenu 1900. godine u Nišu, za koju se pretpostavlja da je predstavljala deo konjaničke statue tog vladara; potom kameja na kojoj je prikazan Konstantin Veliki kako jaše na konju, pogleda uprtog u visine, nalik Aleksandru Velikom, nađena u selu Kusadak kod Mladenovca, kao i set zlatnog nakita otkriven u Šarkamenu kod Negotina. Izložba se seli u Atrijum Narodnog muzeja u Beogradu, od drugog do devetog jula, a 19. septembra biće preneta u galeriju „Filip Moris” u Nišu.

U rimskom amfiteatru, balkanskoj Veroni, kako ga je nazvao arheolog Miomir Korać, 18. maja će Verdijevu operu „Aida” izvesti ansambl Narodnog pozorišta iz Beograda u režiji Bugarina Ognjana Draganova.

– Viminacijum je bio glavni grad rimske provincije Gornje Mezije i tu je bila smeštena rimska legija od 5.500 vojnika. Čim dođe vojska na neki prostor, okolo nikne grad koji je ovde brojao 30.000 stanovnika. Na ovom prostoru iskopali smo 14.000 grobova, i u njima našli 50.000 predmeta – rimske lampe, skulpture od žada, svetske unikate, koji neće moći da se vide na ovoj izložbi, ali uskoro ćemo napraviti muzej Viminacijuma. Za samo šest godina napravili smo arheološki park, i danas ovde imamo 60.000 posetilaca – ističe Korać i podseća da je Viminacijum imao svoje hramove, pozorišta, trgove, ulice, javna kupatila, teatre, hipodrom, carsku palatu, i sve ono što čini jedan grad, a čeka ih još posla jer je lokalitet do sada istražen svega tri odsto.

– Sa arheološkim centrom iz Minhena radimo projekat stroncijum analiza. Stroncijum je redak element i formira se u našim zubima i kostima u prvim godinama života iz biljne i životinjske hrane koju unosimo. Na osnovu stroncijuma se vidi ko je gde rođen. Utvrdili smo da je ovde postojalo čak devet kategorija stanovništva od kojih sedam nisu odavde –kaže Korać.

Kako dalje podseća, ovde je jedan od retkih očuvanih amfiteatara, pored rimskog Koloseuma i amfiteatara u Veroni i Pompeji, u Italiji, Nimesu i Arlu u Francuskoj, i pulske Arene. Istraživanja amfiteatra započela su 2007. godine. Sagrađen je bio od drveta, sa oko 7.000 mesta, a rekonstruišu ga u sibirskom arišu, nalik jeli, sa nešto većim sedištima, budući da savremeni čovek voli komfor. U prvoj fazi biće završeno 1.500 mesta, a radovi se nastavljaju posle svečanosti 18. maja. Tim sačinjava 21 arheolog (devet doktora nauka i 12 doktoranada), i još toliko ostalih stručnjaka koji su podrška iz Beograda.

Posetioci Viminacijuma, koji se nalazi 12 kilometara od Požarevca, mogu da razgledaju biste 18 rimskih vladara, biblioteku na sprat, sa slikama arheologa Milutina Garašanina, Dragoslava Srejovića, Vladimira Kondića, Đorđa Mano-Zisija i drugih. Biblioteka je donacija u kojoj su dva legata – Miodraga Tomovića i Danice Dimitrijević. Tu su istraživački centar, sobe za goste, kuhinja gde se prave rimski specijaliteti (jedan od njih je hleb bez kvasca), spa-centar po ugledu na mauzolej Gala Placidija u Raveni, sa bazenom i stubovima prekrivenim mozaicima sa motivima godišnjih doba, potom suvenirnica gde mogu da se kupe keramički pehari, bronzane fibule u obliku životinja, i minijaturne olovne ikone. Nezaobilazni su i mauzolej cara Hostilijana sa podzemnim freskooslikanim grobnicama koje se mogu pogledati isključivo u mraku, dok povijenih leđa hodate podzemnim putem kao u piramidama; ali i impresivna plava dvorana čija je predivna plava boja kamena, donetog iz Italije, dobijena veštačkim putem. Mozaike u dvorani radio je profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Miroslav Lazović, često i bez honorara.

– Ovde se nalaze veliki Hristov monogram, dva sarkofaga, mozaici, a posetioci se interesuju i za to zašto je mozaik petla na zidu. Dok su iskopavanja bila u toku, baba Ljubina, komšinica, dala nam je najpoletnijeg petla. U temelj smo stavili njegovu glavu i jedan rimski novčić, da ne zbunimo arheologe za 1.000 godina, kako bi nam objekat hiljadu godina bio poletan. Od petla smo napravili supu majstorima za ručak, a baba Ljubina bila je naša suđaja – kaže Miomir Korać.


Komentari4
1f8b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Радослав Грујић
Поново се показује да све зависи од способних људи. Кад само помислим колико је пара добијала Медијана протеклих пет година, када су Марко Поповић и његови сарадници управљали културном баштином Србије. Само једне године је Медијана добила 50 милиона за "реконзервацију", а пошто је руководилац радова Гордана Милошевић била у Комисији Министарства културе за приоритете и додељивање средстава, сваке године је добијала пара колико је хтела... И - ништа! А прослава Миланског едикта ће се одржати у Виминацијуму, тамо где није било финансирања, али је било способних људи. Миомир Кораћ има идеје, има "визију и мисију", уме да сакупи и мотивише тим људи који раде, уме да да шансу младим стручњацима. Виминацијум је постао репер како може да се ради, само кад се хоће и уме. При томе је то војни логор! А где су царски градови? Где је та Медијана, Царичин град, Ромулијана, Сирмијум? Ради се нека вечита конзервација и "реконзервација", уствари таворе због безидејности људи који воде радове.
ana savin
Izložba treba da bude reprezentativna i treba sakupiti najbolje predmete iz muzeja u Srbiji.Za izložbu DIrerovih CRTEŽA kustosi Muzeja u Beču sakupljali su iste po zbirkama celog sveta. U čemu je problem poštovani istoričare. Inače mislim da Konstantin stvarno treba da se prevrće u grobu ali ne zbog Požarevca već zbog svega što se dešavalo u Niši poslednjih godina oko proslave jubileja Edikta. Silna surevnjivost, podvale, gramzivost crkve oko skalamerije nad Nišom i što je najvažnije nedostatak koncepcije, vizije o tome šta treba uraditi rezultirali su totalnom brukom. Akcije su traljavo vođene od nesposobnih poslenika i rezultirale su trošenjem velikog novca i brukom.Kažite bolje bravo ekipo u Viminaciumu , da vas nema i ovo bi bila prilika da se posle velike buke dobro obrukamo. Kamo sreće da na svakom objektu - spomeniku imamo po jednog M.Koraća a ne inertne samozadovoljne netalentovane zaštitare koji samo prave štetu na najvažnijim spomenicima.
ana savin
Izložba treba da bude reprezentativna i treba sakupiti najbolje predmete iz muzeja u Srbiji.Za izložbu DIrerovih CRTEŽA kustosi Muzeja u Beču sakupljali su iste po zbirkama celog sveta. U čemu je problem poštovani istoričare. Inače mislim da Konstantin stvarno treba da se prevrće u grobu ali ne zbog Požarevca već zbog svega što se dešavalo u Niši poslednjih godina oko proslave jubileja Edikta. Silna surevnjivost, podvale, gramzivost crkve oko skalamerije nad Nišom i što je najvažnije nedostatak koncepcije, vizije o tome šta treba uraditi rezultirali su totalnom brukom. Akcije su traljavo vođene od nesposobnih poslenika i rezultirale su trošenjem velikog novca i brukom.Kažite bolje bravo ekipo u Viminaciumu , da vas nema i ovo bi bila prilika da se posle velike buke dobro obrukamo. Kamo sreće da na svakom objektu - spomeniku imamo po jednog M.Koraća a ne inertne samozadovoljne netalentovane zaštitare koji samo prave štetu na najvažnijim spomenicima.
Prof. istorije J. Apostolović
Miško Korać je neosporno dobar menadžer, koji će iz ničega izvući mnogo. Predmeti za jubilarnu proslavu biće sakupljeni širom Srbije a najvredniji su iz rodnog grada Konstantina-NAISSUSA. Sam Konstantin se prevrće u grobu, od saznanja da će se "Edikt o verskoj toleranciji" slaviti u Požarevcu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja