sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:01

Fraze i izrazi – deo kulturnog nasleđa

Autor: D. Aleksić - M. Brakočevićsreda, 01.05.2013. u 22:00

Fraze, reči i izrazi – deo kulturnog nasleđa jednog naroda, odomaćeni u govoru većine ljudi sa našeg podneblja, ne moraju, a često i nisu deo leksičkog fonda jezika. Među brojnim poštapalicama koje, čini se, podjednako koriste i stariji i mlađi, ima i onih koji predstavljaju primere loše upotrebe. Stručnjaci za jezik smatraju da su ovakvi izrazi neposredan dokaz stabilne veze jezika i kulture u najširem smislu i da ih ne treba izbrisati sa govorne mape našeg područja. Naprotiv, treba ih negovati.

Prema rečima profesora dr Vladislave Ružić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, frazeologija je deo kulturnog nasleđa jednog naroda, a izvori za njen nastanak su i internacionalnog i izvornog karaktera.

– Osnovni izvor za nastajanje frazeologije je grčko-rimska mitologija, ali i istorijski spisi ili određeni događaji. Na primer, „lupaš kao Maksim po diviziji” je izraz koji je nastao na osnovu priče o čoveku koji je nasumice pucao na vojsku. Oni poput „dobiti korpu”, „obrati bostan”, „naći se u nebranom grožđu”, stvoreni su na osnovu narodnih priča, što je zabeleženo i kod Vuka u zbirkama izreka i poslovica – objašnjava profesorka Ružić.

Danas u razgovoru i kolokvijalnom govoru mogu se čuti i konstrukcije poput „drž ne daj”, „obrni-okreni”, „šuć-muć”, „pošto-poto”, „đene-đene”. Neke reči iz ovih izraza više se ne nalaze u leksičkom fondu srpskog jezika, pa se koriste kao okamenjene govorne formule.

Da je reč o ekspresivnim izrazima i rečima koji nisu normirani kao standardni ili književni jezik podseća i dr Biljana Sikimić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU. Ona ističe da se u lingvistici oni drugačije klasifikuju, prema više formalnim kriterijumima, pa to mogu biti fiksirane ili polufiksirane kombinacije reči, metaforički izrazi, porodični citati, poslovice...

– Ovakvi izrazi neposredan su dokaz stabilne veze jezika i kulture u najširem smislu. Njihova upotreba se zbog toga menja tokom vremena, ali je, istovremeno, u velikoj meri i socijalno uslovljena. Postoje ekspresivni izrazi koji su poznati samo u krugu neke porodice ili efemernih zajednica kao što su neka školska generacija, poslovna firma, sportski klub ili društvo iz kraja.

– Mnoge od njih koje i danas koristimo odražavaju stare društvene odnose koje savremene generacije teško mogu razumeti. Frazeologizam „navodi vodu na svoju vodenicu” recimo svedoči o vremenu u kome su ljudi posedovali vodenice da bi u njima mleli žito, a voda koja je pokretala te vodenice bila velika dragocenost – objašnjava dr Sikimić.

-----------------------------------------------

Mladi stvaraju nove izraze

Kada je reč o jeziku mladih i njihovom žargonu, profesorka Vladislava Ružić ukazuje na to da izrazi nastaju na osnovu želje mlađih generacija da budu kreativni, da sami stvore nešto novo i da na taj način privuku pažnju.

– Njihova kreativnost zaista može uticati na stvaranje novih izraza, pogotovo ako se oni šire prihvate, ali to nije uvek prihvatljivo ako su takvi izrazi obeleženi vulgarnošću – ističe profesorka Ružić.

„Kvaka 22” – naslov britanske antiratne satire sa početka šezdesetih godina prošlog veka i kultni film iz 1970, kao izraz je označavao nešto apsurdno, nemoguće. Danas je, kako ističe dr Sikimić, ovaj izraz ostao nerazumljiv mlađim generacijama. 

 -----------------------------------------------

„Ustao na levu nogu” pa „izvodi besne gliste”

Samo što je „opajala grad” i „bacila oko” u izlog gde ima „svašta nešto” i košta „đavo i po”, skuplje nego „Svetog Petra kajgana”, prenu je poznata rečenica: „Šta bleneš ko tele u šarena vrata?” Zatim zagrakta: „Je l’ igra bela mečka?”

Muk. Jutros je neko „ustao na levu nogu” i sad je „na tri ćoška”. Izgleda je „obro zelen bostan”, našao se u „nebranom grožđu” i proveo „kao bos po trnju”, pa nasred ulice „izvodi besne gliste”. Neznanac „ko grom iz vedra neba”, osuo na gradsku frajlu „drvlje i kamenje”. Ona je definitivno „lepak za budale”, „ni kriva ni dužna, ubi je grom”.

– Nemoj da te isprebijam ko vola u kupusu i ispresavijam ko Panta pitu – zagrme opet. „Purnja ko lokomotiva”, i smeška se „ko lud na brašno”. „Drž ne daj” okrenu se i ode.

„Šou program u tri čina” pomisli frajla. „Zglajznuo” čovek, „nije u vinklu”, „nakrivo nasađen”, „fali mu daska u glavi”, nešto ga je slomilo „ko mače muškatlu”. „Trista čuda” vuče u kesama, odbačeno „skuplja ko čuma decu”, cirka pivce „’ladno ko zmijče”, „ubio se ko Nemac”… „Obrni-okreni” ovaj je „puko ko bas”.

Među nama – svakodnevno – neko je „pametan i vredan ko pčelica Maja” ili „glup ko noć”, „dosadan ko stenica”, „tvrdoglav ko magarac”, „zapeo ko sivonja”... Neko se „naradio ko crnac”, pa „umoran ko pas” – „spava ko zaklan”. U dokolici „’vatamo zjale”, ponekad „lupamo ko Maksim po diviziji”. Volimo se „ko pas i mačka”, slažemo „ko rogovi u vreći” – ali što vredi čuvamo „ko malo vode na dlanu”.

Napisati ovu priču bilo je „kombinacija ge šest”. M. Simić-Miladinović


Komentari8
62912
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovanovic Medo
Jeeeeeeeeea
Igor Petrovic
Maksim nije bio čovek koji je nasumično pucao po vosjci, već se tako zvao mitraljez (po njegovom konstruktoru), kojim se pucalo po živoj sili.
Рајко Њето
Квака 22 је амерички роман (не британски).
Тихомир Фрушкогорски
Види види,господин Метафорицки изрази пише грчким алфабетом,само му рачунар не зна Србску ћирилицу.И Ви ћете господине Метафоро да причате о Србском језику.Свашта.
Metaforicki izrazi
...se na srpskom kaze prenosni izrazi - kad smo kod jezika! Μεταφορά (na grckom) znaci prenos.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja